Uglavnom se prethodnih decenija govorilo o pravima srpske manjine u Hrvatskoj ili Crnoj Gori, ali malo ko pominje situaciju iz Slovenije koja je kao potezom gubice iz svog stanovništva izbrisala skoro 26 hiljada ljudi.
U Ljubljani je otkriven spomenik hiljadama Srba i drugih koji su 1992. godine izbrisani iz registra stanovnika, godinu nakon što je Slovenija proglasila nezavisnost. U Parku izbrisanih, spomenik u obliku gornjeg dela slova Ć, podsećanje je na najgrublje kršenje ljudskih prava u modernoj Sloveniji.
Pre 31 godinu u Sloveniji gotovo 26.000 ljudi preko noći je izbrisano iz registra stanovnika. Zajedničko im je bilo jedno – prezime sa slovom “ć” na kraju.
Godinu pošto je proglasila nezavisnost od tadašnje Jugoslavije, država je onima koje je označila drugorazrednim Jugoslovenima uskratila pravo na posao, školovanje, zdravstvenu zaštitu.
– Te 1992. država u kojoj sam rođena izbrisala me je iz registra stanovnika. Zašto bih ostala? Onda sam postavljala sebi to pitanje. Zašto bih živela u zemlji koja se prema meni odnosila kao zla maćeha – kaže Katarina Keček, novinarka.
Simbol obespravljenosti sada je spomenik – sećanje na prošlost sa kojom se Slovenci suočavaju.
– Sve što smo ovde čuli i ovaj spomenik sada su upozorenje da tako nešto ne sme da se ponovi. Imam veliku želju da svetu, a naročito Sloveniji i Ljubljani poručim da je reč o nepravdi koja se ne sme ponoviti – navodi Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane.
Spomenik izbrisanima u Ljubljani, idejno rešenje Vuka Ćosića, Aleksandra Vujovića i Irene Vele, otkriven je u krugu nekadašnje fabrike bicikala Rog, pretvorene u Park izbrisanih na inicijativu slovenačkog Amnesti internešenela.
Tri decenije kasnije, uslove da povrati građanska prava u Sloveniji, stekla je tek polovina izbrisanih, piše RTS.
Kolona duga 5 km putuje ka Crnoj Gori: Ne damo svetinje, ovo je diskriminacija srpskog naroda
Dodaj komentar