Svet

Solun ustupa zemljiste građanima za povrtnjake i organsku proizvodnju hrane

good_practice__4996__1614247025
Foto: interregeurope.eu

Koncept urbanih bašti odavno je zaživeo u mnogim zemljama sveta i velikim metropolama koje nemaju dovoljno obradivih površina. Ova genijalna ideja omogućava ljudima pristup zdravoj hrani, voću i pre svega povrću koje porodice koriste u ishrani tokom većeg dela godine.

Sličan koncept osmislio je i Poljoprivredni fakultet Aristotelovog univerziteta u Solunu koji je svoju obradivu zemlju i povrtnjake ustupio sugrađanima koji žele da sami uzgajaju povrtarske kulture.

Porodice koje se prijave na konkurs i dokažu svoju želju i posvećenost dobijaju 100 kvadrata zemlje, a na raspolaganju su im rasadi i obezbeđeni sistemi za navodnjavanje, sprovedeni nezavisno za svaki povrtnjak posebno.

Takođe, sjajno je i to što se poljoprivredom mogu baviti i oni potpuno neupućeni jer su im uvek na raspolaganju korisni saveti stručnih agronoma i studenata.

Građani koji dobiju zemlju na korišćenje u obavezi su da gaje povrće po strogim principima organske proizvodnje, a gaje se zimske i letnje povrtarske kulture.

Da bi bašta bila održiva, a rod uspešan, potrebno je tri sata rada tri puta nedeljno tokom leta, a u zimskom periodu tri sata rada jednom nedeljno je sasvim dovoljno.

Jedino što se plaća jesu troškovi održavanja, 120 evra godišnje.

Ideja je zaživela pre dve godine, a interesovanje za ove bašte je ogromno. Svaku baštu u proseku obrađuju dve porodice i za sada je više od hiljadu porodica uključeno u ovaj program.

thumb_1024x663_IMG_8194
Foto: artecitya.eu

Organizatori projekta i građani saglasni su da su prizori tokom septembra naročito fascinantni kada se u bašte sjate čitave porodice, roditelji, deca i stari sa namerom da uberu zdrave plodove iz svojih organskih vrtova.

I dok svet sve više vodi računa o svojim obradivim površinama svestan da će hrana i voda biti najvažniji resursi u skorijoj budućnosti, u našoj zemlji ovakav koncept je i dalje van domašaja kreativnosti vladajućih struktura.

Naše vlasti umesto vode i hrane razmišljaju o litijumu, mini hidrocentralama, cijanidu i drugim štetnim projektima i materijama, koji po ubrzanoj proceduri od plodnih oranica prave beskorisno tlo, a od čistih planinskih reka zagađene protočne kanalizacije.

Nikako ne treba zaboraviti ni stravične posledice bombardovanja i otrove koji i dalje zagađuju našu prelepu zemlju. Ukoliko smo već od stranih sila trovani i ubijani, koji je razlog da tolerišemo taj krvnički i samoubilački instinkt raznoraznih profitera koji isključivo razmišljaju o milionskim ciframa na svojim bankovnim računima umesto o opštem interesu.

Opšte dobro postalo je kategorija zbog koje će običan i plemenit svet početi da zatvaraju u ludnice jer je već sada samo korišćenje termina, dobro i opšte, protumačeno kao ugrožavanje postojećeg poretka. Neuki i izmanipulisani će reći da su to relikvije prošlosti, crnog perioda komunizma, ne razmišljajući šta im je doneo rub svetskog kapitalizma na kojem tavorimo više od dve decenije.

Ukoliko se pod hitno ne dozovemo pameti ostaćemo bez nenadoknadivog resursa, a osim što ćemo i mi sami doći u smrtnu opasnost ugrožavamo i druga živa bića koja po zakonima prirode imaju jednaka prava kao i ljudski rod.

Razmišljajte o povratku zelenim oazama, izgradnji svog parčeta raja i izvoru hrane bez koje još uvek nisu smislili kako živeti.

Nastavnik stvorio školu sa jestivim zidovima, a od problematičih đaka napravio uzorne baštovane

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

1.1K Shares
1.1K Shares
Share via
Copy link