novi-sad-nekada-sada
Milenko Stanković

Tu nedavno opet sam sreo onu riđu jesen na keju pod mojim prozorima, 
duž dugih pepeljastih pločnika zatrpanim lišćem. 
Prva pomisao mi je bila da izvadim kartu za “Panonija ekspres”i – pobegnem. 
U jesen uvek nestanem iz Novog Sada. 

Trg nekad i sad

novi-sad-nekad-sad-trg
Milenko Stanković

Činim to što se svakog novembra kao po nekom smušenom pravilu zaljubljujem u stari most pod Tvrđavom, 
u lavirint krivudavih sokašića oko Matice srpske i Temerinske pijace,
u dva prozebla labuda koji kašljucaju u jezeru u Dunavskom parku, u jednu violinu kod “Marosa” ili dve violine kod “Stolca” – i što bespomoćnije prirastam za ove ulice, za ovu
užurbanost prolaznika, za lepršanje jutarnjih i večernjih izdanja 
na
bulevaru i za šarenilo izloga koji krupnim četvrtastim očima zure
u izmaglicu i monotono sivilo prosute kiše.

Još fotografija na sledećoj strani

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here