Oduzimanje dece od roditelja i davanje u hraniteljsku porodicu postupak je koji, zbog svoje težine, mora da ima jako zakonsko uporište i da bude podržano dokazima o zlostavljanju, zanemarivanju, teškim povredama roditeljskih obaveza… A šta kada svega toga nema?
Šta se dešava kada deca budu bukvalno otrgnuta od svojih roditelja i pritom zanemarena u hraniteljskoj porodici, a pre toga su bili žrtve vršnjačkog nasilja?
Šta jedna porodica može da uradi protiv birokratije, i kako se suprotstaviti centrima za socijalni rad koji se često ponašaju kao država za sebe? Upravo to se dešava ovoj porodici, koja gotovo tri meseca pokušava decu da vrati pod svoje okrilje.
Porodica Milovanović, koja se iz Beograda pre četiri godine doselila u Melence, suočila se sa oduzimanjem dece uzrasta od 9 i 13 godina i to krajem školske godine.
Od tada, njihove muke ne prestaju, a do dece ne mogu da dođu.
Kako objašnjavaju roditelji, sve je počelo vršnjačkim nasiljem u školi, a česta maltretiranja njihovih sinova od strane drugih dečaka nisu rešena, ni u školi a ni u nadležnim institucijama, Centru za socijalni rad i Timu za bezbednost, kojima su se obraćali. Kada su dobili poziv zrenjaninskog Centra za socijalni rad 18. juna, da dođu na razgovor sa decom, odazvali su se misleći da je problemima kraj, ali nije bilo tako.
– Suprug je odveo sinove na razgovor, čekao je u hodniku, a dečaci su ispitivani satima, od pola osam ujutru do pola dva popodne. Mislimo da je to bilo po prijavi iz škole. I supruga su ispitali, nazivali su ga nasilnikom. Njih je petoro radnika bilo tamo. Kasnije sam se i ja pridružila. Niko od roditelja, niti zastupnika nije bio sa našom decom i šta je razgovarano, mi ni danas ne znamo, a to su maloletna deca. Nisu mogli ni u toalet, niti su dobili vode.
Na kraju su napravljeni zapisnici i oni su svoje izjave silom prilika potpisali, stariji sin je rekao da je hteo da pocepa taj papir. Tada nam je saopšteno da se deca oduzimaju zbog nasilja u porodici i od tada naše muke ne prestaju, jer oni više nisu sa nama i ne znam kada ćemo kao porodica ponovo biti na okupu – priča Marija Milovanović.
Kako kaže, deca su oduzeta odmah i poslata prvo kod njihovog rođaka, mužljanskog sveštenika, gde su provela pet dana da bi ubrzo bila ponovo oduzeta i data hraniteljki u Radojevo.
– Podneta je krivična prijava protiv supruga za nasilno ponašanje, sa optužbama da je decu tukao kaišem i pendrekom i sa zahtevom da godinu dana ne prilazi deci. Supruga terete i za zapuštanje dece. Odgovorno tvrdim da mi prema deci nikada nismo tako postupali.
Sve to urađeno je bez ikakvog dokaza, nije ni priložen izveštaj lekara, koji nije konstatovao deci nikakve povrede. Mariji su odobrili da viđa sinove jednom nedeljno u kancelariji Centra za socijalni rad. To je jedini kontakt koji ima sa decom.
-To kako je dečacima u Radojevu i kod kakve osobe su smešteni, poseban je problem. Pisala sam pritužbu na uslove u kojima su smešteni i sada žive, spavali su u jednom krevetu, ne dobijaju džeparac od novca koji država daje hraniteljima i ima tu još puno toga ali nadležni zatvaraju oči – priča Marija Milovanović.
U zrenjaninskom Centru za socijalni rad novinari “Danasa” pitali su šta je konstatovano kao razlog za oduzimanje dece ovoj porodici i koja je dalja procedura sa dečacima, da li će biti vraćeni majci ili rođacima. U usmenom razgovoru nije odgovoreno, a poslat im je i pismeni zahtev.
Beogradski advokat Dejan Krstić, koji zastupa porodicu Milovanović u dva predmeta koja je protiv oca dečaka pokrenuo Centar za socijalni rad, kaže da su dečija prava garantovana Ustavom, porodičnim zakonom i Poveljom UN, a da su u slučaju njegovih stranaka sva prava pogažena.
– Ovde se radi o otimačini dece na nezakonit način, deci nije obezbeđen kolizijski staratelj ili zastupnik, sve je rađeno mimo propisa. Niko ne zna šta su deca rekla, kako su ispitivana i šta je na kraju ispalo i kako se došlo do priče o nasilju. Njihova prava su, sve do jednog, prekršena. Posebno je indikativno da nisu primenjeni postepeni koraci u proceduri socijalnog nadzora nad ovom porodicom, ukoliko se sumnjalo na nasilje, već su deca odmah uzeta.
Podneli smo žalbe pokrajinskom i republičkom organu na sve odluke zrenjaninskog Centra za socijalni rad, uputili smo zahtev Centru za socijalni rad Voždovac da se deca izmeste u Beograd, kod strica i oni su pokrenuli tu proceduru ali im zrenjaninske kolege ne odgovaraju – ističe Krstić.
– Što se tiče krivične prijave protiv oca, postupak je u toku a ono što je jasno jeste da nema dokaza za iznete tvrdnje. Tu je i parnica za zanemarivanje dece, biće puno posla da ispravimo ove neshvatljive poteze, koje su ovu porodicu razdvojili. Šta je u dušama tih dečaka sada, ne smem da mislim. Važno je da ih izbavimo što pre – kaže advokat Krstić.
Zbog zanemarivanja dece ometene u razvoju traže se ostavke premijerke i Darije Kisić Tepavčević
Dodaj komentar