Građani koji su navikli svoj novac da podižu na šalterima banaka moraće da se naviknu na novi sistem koji se uspostavlja.
Pojedine banke ozbiljno razmatraju da skrate radno vreme službenika koji rade direktno sa klijentima koji podižu svoj novac na šalterima.
Do sada su ovu uslugu klijenti mogli da iskoriste svakog radnog dana do 16 časova, a po novom pravilu to će biti moguće učiniti samo do podneva.
Ovom merom na udaru su i zaposleni u bankama jer je cilj da se smanji njihov broj u filijalama, dok stručnjaci upozoravaju da je ovo samo nastavak trenda smanjenja radnih mesta u bankarskom sektoru.
Iz banaka nije stigla zvanična potvrda da se pripremaju pilot-projekti za skraćeni rad sa strankama.
Zasad se poslovi uplate isplate i dalje obavljaju do 16 časova, u većini filijala.
Od početka širenja virusa korona klijenti se sve više upućuju naelektronski kontakt sa bankama i novcem, pa se i krediti i osiguranja mogu podići uz nekoliko klikova na tastaturi ili mišem.
Trend koji je započet pre pandemije, samo je ubrzan, piše Mondo.
Prema podacima Centralne banke, trenutno u bankama u Srbiji radi zaoko 6.000 ljudi manje nego pre decenije.
Dok su na kraju 2011. godine u bankarskom sektoru Srbije poslovale 33 banke sa 29.228 zaposlenih, na kraju prethodne ukupan broj banaka je 26 sa 22.823 radnika.
Za tih deset godina smanjio se i brij filijala za više od 700. Umesto 2.383 organizacionih delova bankarskog sistema 2011. godine, ostalo ih je 1.598.
Kako međutim kažu u Narodnoj banci Srbije, stanje u bankarskom sektoru pre deset godina bilo je mnogo drugačije.
– Odlikovale su ga makroekonomska nestabilnost, visoka inflacija, oscilacije kursa dinara prema evru, pretilo da ozbiljno ugroze i privrednu aktivnost i stabilnost bankarskog sektora.
Zahvaljujući reformama od 2012. godine, danas govorimo o stabilnom bankarskom sistemu u službi građana i privrede, sa dvocifrenim rastom kreditne aktivnosti, povoljnim uslovima finansiranja i istorijski niskom učešću problematičnih kredita od 3,7 procenata lane – objašnjavaju u NBS.
– Smanjenje broja banaka od 2011. godine rezultat je zatvaranja četiri banke čije poslovanje nije bilo održivo i pretilo je da ugrozi stabilnost celokupnog bankarskog sistema, kao i konsolidacije bankarskog sektora usled prodaje pojedinih banaka, pre svega u vlasništvu grčkih bankarskih grupa, uslovljenih nepovoljnom situacijom na matičnom tržištu i odlukama njihovih akcionara. To nije uticalo na kvalitet i obim usluga banarskog sektora.
Broj banaka, zaposlenih i filijala je u poslednjih 10 godina smanjen je i kao posledica ukrupnjavanja sektora i tehnološkog razvoja – objašnjavaju u Centralnoj banci.
Profesor Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije, smatra da je pandemija ubrzala proces digitalizacije koji se naročito odrazio na bankarski sektor.
– Drastično je porastao broj korisnika elektronskog servisa, što smanjuje potrebu za brojem radnika.
U budućnosti će biti mnogo više potrebni savetnici, nego prodavci bankarskih proizvoda.
Osim toga, značajan trend u oblasti bankarstva je ukrupnjavanje kapitala, spajanje dve finansijske ustanove što dovodi do racionalizacije i smanjivanje broja filijala i zaposlenih – kaže profesor Hanić.
Pandemija služi kao savršen izgovor za promenu gomile ustaljenih praksi.
Da li nakon ovoga sledi potpuno izbacivanje keš novca iz opticaja, a sve u cilju „transparentnosti“ novčanih transakcija i kontrole finansija?!
Može, ali onda bi trebalo omogućiti običnim korisnicima uvid u račune i transakcije direktora i vlasnika tih istih banaka, da bi, jelte, sve bilo transparentno.
A do tada, navikavajte penzionisane ukućane na proces digitalizacije i “nove normalnosti” za koju su glasali, a usput im možete objasniti kako da, umesto sa službenicom, proćaskaju sa računarom kada jednim klikom budu vršili transfer svojih smešnih penzija na račune javnih službi.
Novosađani najčešće tuže banke, a u 2020. pred sudovima 5000 predmeta više nego prethodne godine
Dodaj komentar