Novi Nacrt zakona o izmenama i dopunama parničnog postupka za mnoge građane na prvi pogled ne predstavlja važnu stvar za njihov svakodnevni život. Obični ljudi, pravni amateri, ne shvataju da pravosuđe postoji sa funkcijom da bi oni mogli da ostvaruju svoja zakonom propisana prava. Postoji zbog njih i za njih.
A šta kada im zakon sveže ruke, kada nepravda postane propisana pravda? Šta kada zakon štiti bogatiji deo društva, kada štiti i privileguje kompanije, banke ili samu državu u sporu sa običnim građanima?
Zato je neophodno informisanje, svesnost da se na naše oči menjaju pravila koja će nam i ovako ugrožen položaj u sopstvenoj državi načiniti još težim.
Ono što najviše iritira u celoj priči je narativ da se ova odredba donosi isključivo u interesu građana, kako to najčešće funkcioneri vole da predstave, a ne u interesu ekonomski snažnijih lica, pre svega krupnog kapitala.
Advokati su izašli na ulice pobunivši se protiv novog Nacrta, ali građanstvo ne shvata da su oni to uradili u javnom interesu, a ne za sopstveni račun. Advokati će se kao i uvek prilagoditi promenama i novim aktima, ali posledice koje će to ostaviti na njihove klijente, na nas građane, ne žele i ne mogu da gledaju sa strane.
Pravo je većini nas apstraktan pojam sa svim svojim odredbama, tumačenjima i protokolima. Zato je neophodno da stručna lica iznesu svoj stav i da pojasne građanstvu o čemu se zapravo radi. Neophodni su ljudi koji neće ćutati na nepravdu koja se dešava u njihovoj struci i koji će pravnu problematiku približiti krajnjim korisnicima – građanima Republike Srbije.
Šta za nas građane znači Zakon o parničnom postupku?
Pitanje koje se samo nameće i koje objašnjava važnost postojanja ovakvog akta za građane Srbije. Na šta se konkretno odnosi Zakon o parničnom postupku i u čemu je problem sa novopredloženim nacrtom o izmenama i dopunama?
– Zakon o parničnom postupku je zakon kojim su regulisana pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u postupcima za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa – započinje razgovor za naš portal mlada beogradska advokatica Danijela Andrijašević.
Ona objašnjava zašto su se advokati prvi pobunili protiv ovog Nacrta rečima da predloženi pravni akt nije u skladu sa Ustavom naše zemlje i da je jedino ispravno rešenje da se on u potpunosti povuče.
– Predmetni nacrt je apsolutno protivustavan – kaže Danijela i detaljnije pojašnjava.
*Članom 32. Ustava propisano je da – Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.
* Članom 36.Ustava propisano je da – Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
* Članom 145.Ustava propisano je da se sudske odluke donose u ime naroda – navodi Andrijašević.
Ako nas Ustav štiti, šta je sporno sa ovim Nacrtom?
Znajući da živimo u državi u kojoj se Ustav krši svakodnevno, počevši od samog državnog vrha, šta tu može da bude protivustavno i problematično kod nekog novog Nacrta… Šta gore navedene odredbe konkretno znače?!
– Iz duha predloženog Nacrta zakona proizlazi da se odluke donose od strane efikasnog suda u ime bogatog naroda. Naime, jedan od predloga jeste i da je plaćanje sudske takse preduslov za pristup sudu, jer se u slučaju neplaćanja iste u ostavljenom kratkom roku tužba, odgovor na tužbu, žalba… smatraju povučenim.
Dakle, veoma efikasno rešenje za brzo rešavanje problema preopterećenosti suda. Napominjem da obaveza plaćanja sudske takse postoji i danas, kao i da postoji mogućnost prinudne naplate iste, a da se pri tom ne dira u Ustavom garantovano pravo na pristup sudu. Čemu onda protivustavan predlog i onemogućavanje ostvarivanja osnovnih prava? – pita se advokatica Andrijašević i dodaje.
– Životno posmatrano, ukoliko želite da pokrenete postupak, moraćete da platite sudsku taksu na tužbu u suprotnom ista će se smatrati povučenom. Naravno, u toku postupka biće potrebe i za plaćanjem sudske takse na odluku, ali i na žalbu ukoliko spor izgubite.
Morate se dobro zamisliti i preračunati pre nego što bilo šta pokrenete, te će vam za tu odluku biti potreban i advokat i ekonomista, a boga mi i IT stručnjak, jer usled modernizacije uvodimo i elektronski podnesak – navodi Danijela.
Posle e-uprave, neko mora da naplati usluge softvera i u ovom slučaju jer elektronski podnesak postaje obavezan.
Ona se pita koliko smo mi to zapravo napredni i ažurni u ovom trenutku, koliko je svakom građaninu poznata onlajn procedura kako bi nesmetano mogao da potražuje svoja prava.
Napredna Srbija, e- Srbija
Posle e-uprave, dobijamo i e-sud, e- još jedan papir, onda e-pritvor, e- zatvor, e- život i, na kraju, e- do ….. No, šalu na stranu, tema je i više nego važna i krajnje ozbiljna. Ovo je zadiranje u osnovna prava svakoga od nas. Ukoliko ovo prođe neopaženo, ukoliko se usvoji, zakasnela pamet nam neće pomoći i zato je neophodno da građani drže širom otvorene oči jer je sprega vlasti i krupnog kapitala jasna kao dan, a interes i pravda su kategorije koje se ciljano zaobilaze.
Namera je očigledna da se stanovništvu vežu ruke, da se umanji njihov pravni potencijal i ovo što je izdvojeno za tekst o ovoj temi je samo mali deo onoga šta se planira. Utoliko je bitnije da ovaj Nacrt ne prođe, jer svaki sledeći predstavljaće veći udar na prava svakog pojedinca.
Da li Srbija spremna za prelazak na e- sud?
Trenutna praksa, prema rečima naše sagovornice, pokazuje da pravosuđe još uvek nije spremno za prelazak na elektronski servis. Često dolazi do propusta u sistemu koji je vrlo neorganizovan i spor, a greške se potkradaju gotovo svakodnevno. Cilj je izbeći papir i prebaciti sve na onlajn metod, ali da li je naš pravosudni sistem spreman za takav iskorak?
– Danas recimo, na papiru dobijete upozorenje da platite sudsku taksu i u istom vam lepo navedu da se dokaz o uplati ne dostavlja sudu. Međutim, i ako je uplata uredno proknjižena, sud vam nakon nekoliko meseci pošalje opomenu da platite istu tu taksu iz razloga što sudu niste dostavili dokaz o uplati?! Dakle, ukoliko nemate dostavljeno u predmetu crno na belo kao da niste ni platili…
Međutim, struka je procenila da smo mi spremni za e-sud i da nam crno na belo nije više potrebno, a očigledno ni jedna uplaćena taksa ne može da se evidentira bez poslate uplatnice kao dokaz da je ista plaćena – objašnjava naša sagovornica.
Nisu oštećeni advokati, već obični građani
Andrijašević naglašava da su Nacrtom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku pre svih oštećeni sami građani, a da je advokatska obaveza da reaguju u cilju zaštite građanstva u budućim sporovima.
– Želim posebno da istaknem da advokati nisu obveznici plaćanja sudskih taksi već su obveznici parnične stranke, odnosno građani-onaj isti narod u čije ime se presude donose. Advokatura je samostalna i nezavisna služba koja pruža pravnu pomoć i kao takva je predviđena Ustavom, a to je upravo i razlog što se ista smatra pozvanom da da ocenu spornog Nacrta zakona i stane u službu građana, a posebno običnog čoveka čija su prava ugrožena – kaže Andrijašević.
Tražiš izuzeće sudije, on sam odbije predlog i dodatno te kazni?!
Neverovatno zvuči da se predloženim Nacrtom omogućava njegova retroaktivna primena, kao i odredba koja sudiji čije je izuzeće traženo omogućava da samostalno odlučuje o takvom zahtevu. To bi značilo da sudija ima zakonsko pravo da odbije predlog, ali i da vas zbog toga novčano kazni.
– Jedna od niza spornih odredbi tiče se i postupka o izuzeću sudije. Naime, jedan od predloga spornog Nacrta zakona je i da ukoliko podnesete zahtev za izuzeće sudije, umesto da isti prekine svaki dalji rad u tom predmetu i da o zahtevu odlučuje predsednik suda, isti taj sudija odlučuje o sopstvenom izuzeću. Ukoliko on proceni da je zahtev očigledno neosnovan, ima mogućnost da vas u tom slučaju i novčano kazni.
Najveći problem sa spornim Nacrtom je njegova retroaktivna primena, što bi značilo da će se isti u celosti primenjivati od dana stupanja na snagu i to na sve postupke koji su u toku.
Dakle, iako ste danas savesni i postupate u svemu u skladu sa zakonom, ukoliko bi ovaj nacrt zakona prošao dalju proceduru i bio usvojen, odjednom bi ste bili nesavesni, a vaše osnovno pravo na pristup sudu bi bilo osujećeno jer bi svi sporovi u kojima sudske takse nisu plaćene bili brzo i efikasno rešeni povlačenjem tužbi ili drugih podnesaka na koje nisu plaćene takse – objašnjava beogradska advokatica.
Novi Nacrt zapravo štiti banke od tužbi građana
Mnogo građana vodi sporove protiv banaka u slučajevima obrade kredita i sada je u toku pokušaj da banke ublaže posledice po automatizmu izgubljenih parnica. Novim aktom država jasno staje na njihovu stranu.
– Takođe jedan od neverovatnih predloga je i to da ukoliko podnesete više tužbenih zahteva i uspete u svim sporovima, a sud proceni da ste sve mogli da obuhvatite jednom tužbom, kazniće vas tako što će obavezati suprotnu stranu da vam nadoknadi troškove jednog postupka, a vi iako ste u pravu, za ove ostale postupke moraćete da nadoknadite troškove postupka onoj strani koja je spor izgubila.
Gde je tu pravda i ko se štiti predmetnim odredbama? Možda ću vam olakšati ukoliko napomenem da su to najčešće oni postupci koje vodi onaj običan čovek protiv države, poslodavca, banaka… i drugih ekonomski neuporedivo jačih subjekata – navodi naša sagovornica.
“U ime naroda”
Ono što zaista svaku nepravdu čini još težom za podneti je svakako način kojim se opravdava određena odluka ili u ovom slučaju Nacrt dopune zakonskog akta. Interes građana i država kojoj je do istih stalo gotovo je u domenu naučne fantastike kada se u obzir uzme samo iskustvo života u Srbiji u poslednje tri decenije.
Zato je neizrecivo važno da građani budu upoznati šta se zaista sprema i kako se njihova prava umanjuju na ‘mala vrata’ tamo gde sve počinje i završava – u pravosudnom sistemu. Sagovornica Luftike nada se razumnoj odluci Ministarstva pravde i konačnom povlačenju ovakvog zakonskog predloga.
– I tako je Predmetni nacrt zakona, u svemu osporavan od strane advokata, navodno je u interesu poboljšanja efikasnosti sudstva, u interesu onog običnog čoveka i naroda u čije ime se sudske odluke donose.
Napred navedeno su samo neki od primera za koje verujem da su jasni bilo kome ko ih pročita, ali moram napomenuti da predloženi nacrt zakona sadrži još niz problematičnih odredbi i da se iskreno nadam da će doći do povlačenja istog te da narod neće morati da dublje sagledava ovu problematiku, a kamoli da oseti posledice donošenja ovakvog zakona – zaključuje u razgovoru za Luftiku advokatica Danijela Andrijašević.
Koliko stvarno plaćate banci za kredit od 100 hiljada dinara?
Dodaj komentar