Čak 78 odsto roditelja u Srbiji praktikuje neki oblik fizičkog kažnjavanja dece, dok čak 97 odsto viče na njih u određenim situacijima, rezultati su istraživanja u kojem je učestvovalo skoro 18.000 ljudi.

Rezultati otkrivaju neke frapantne slike roditeljstva u Srbiji danas.

Priča, kazna, ali i batine

Tri četvrtine roditelja prvo pokuša pričom, kaznom, ali na kraju, ako ništa od toga ne “upali”, ipak dođe do batina. Za razliku od njih, koji prvo isprobaju prihvatljive metode vaspitanja, pet odsto anketiranih odmah ide na ćuške, bez ikakve priče pre toga.

Šta kaže zakon

– Prema postojećem Porodičnom zakonu, član 69, roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta. Međutim, i pored ovih zakonskih odredbi, i dalje postoje nejasnoće da li smemo da ćušnemo dete. Mreža organizacija za decu Srbije poslednjih godina je inicirala i predlagale izmene Porodičnog zakona kako bi bilo jasno i izričito da je fizičko kažnjavanje zabranjeno kao način disciplinovanja deteta – kaže Saša Stefanović, direktor portala “Roditelj”.

On dodaje da se dosta energije troši kako bi se dokazalo da se roditeljima ne sme uskratiti pravo da ponekad udare svoje dete.

– Roditelji se plaše da će im dete biti oduzeto ako ga udare po zadnjici. Koliko god se neko trudio da to tako prikaže i da zaplaši roditelje, udarac po guzi nije krivično delo i niko zbog toga neće oduzeti dete roditelju. Međutim, većina je svesna da je fizička kazna češće rezultat emocija kao što su stres, strah ili trenutna ljutnja roditelja, nego osmišljenog vaspitnog koraka. Danas su roditelji, u većini, svesni da takav način odgajanja dece nije rešenje koje daje dugoročne rezultate – kaže on.

“I tukao sam ih i opet nisu hteli da se igraju sa mnom”

Da pljeskanje po zadnjici neće povrediti dete, kažu i psiholozi, ali naglašavaju da će ga vremenom naučiti da nasiljem može da rešava probleme.

– Sećam se jedne priče o dečaku (5) koji nije imao društvo za igru. Pokušavao je na razne načine da komunicira sa vršnjacima, ali nije išlo. Na kraju je izjavio: “I tukao sam ih i opet nisu hteli da se igraju sa mnom”. Dete je shvatilo da su batine efikasna metoda i da ih treba primenjivati u problemskim situacijama – kaže Marina Nadejin Simić, dečiji psiholog.

Znatno je, kaže, efikasnije primenjivati druge mere disciplinovanja.

– Te metode možete naći u raznim dobrim knjigama. One traže dosta strpljenja i vremena, ali su dugoročno neuporedivo efikasnije. Izbegavanje korišćenja fizičke sile, vike, vređanja deteta (“glup si”), emocionalne ucene (“neću te voleti ako…”) prevencije su kasnijeg nasilnog ponašanja deteta – dodaje Nadejin Simić.

Kad smo kod literature, ispostavilo se da ona kod nas nije previše popularna.

Malo roditelja pomoć traži u literaturi

Decu roditelji ne dobijaju sa upustvom za upotrebu, ali samo četiri odsto to “upustvo” redovno traži u literaturi. Većina je prisutna na forumima, povremeno čita knjige i portale, ali ne primenjuje sve, pokazal je naša anketa.

– Većina roditelja nema vremena da traži literaturu, zato je im lakše da potraže odgovore na internetu. Pored toga i drugi roditelji nam mogu biti dragoceni izvor. Oni mogu da podele svoje iskustvo i od njih se mogu čuti zanimljive priče i predlozi kako da se reše neke situacije – kaže Stefanović.

Naravno da ne postoji šablon i da se ne može isti savet primeniti u svakoj porodici, ali je važno tragati za odgovorima. Stefanović dodaje da još i to da u vrtićima i školama postoje pedagoško-psihološke službe, kao i roditeljske telefonske linije koje mogu pomoći u konkretnoj situaciji.

U svakom slučaju, najgore je razmišljati po principu “ne, to su sve gluposti, pa šta su naši roditelji čitali i pratili?!”, kako je inače glasio odgovoro više od trećine anketiranih!

mama i cerka

I roditeljstvo se uči

– Roditeljstvo se takođe uči, a njegov cilj je da detetu pomogne da se razvije u dobrog, funkcionalnog i zadovoljnog čoveka. Uz literaturu, razmenu i iskustava i škole roditeljstva to je mnogo lakše. Zašto treba učiti na greškama koje mogu da se izbegnu? Kada ste u dilemi, najjednostavnije je konsultovati knjige koje su pisali stručnjaci za oblast vaspitanja dece i roditeljstva. Koristite savete iz knjiga, bavite se detetom, dajte mu primer svojim ponašanjem i rezultati neće izostati – savetuje psiholog Nedejin.

Ko je tebe pitao za mišljenje?

Pohvalno je to što oko 94 odsto roditelja uvažava mišljenje svoje dece, ali većina njih sa zrelom zadrškom. Oko pitanja da li se u porodici sve vrti oko dece, polovina je zauzela umeren stav – deca jesu najbitnija, ali zbog želja mališana ne mogu se zapostaviti potrebe majki i očeva.

Sa druge strane, 14 odsto roditelja smatre da su “deca centar svega, a da roditelji nisu važni”. Skoro tri puta više njih je veoma strogo i drži se konzervativnog modela vaspitanja – roditelj je tu da odredi šta je bitno, a deca ne postavlju uslove.

Šoping po zasluzi

Koliko će novca trošiti na dete roditeljima u Srbiji diktiraju spoljašnje sile. Polovina je izjavila da nema brdo para, ali sve i da ima, deci bi kupovala skupe stvari samo ako su zaslužili. Druga polovina kaže da bi potrošila mnogo novca, ako proceni da je to u redu. Jako mali broj (8 odsto) kazao je da bi bez razmišljanja odgovorio na dečije hirove.

Šta raditi kad dete “‘oće toooooo!!!”

Na pitanje “Kako reagujete kada dete na javnom mestu počne da histeriše, jer mu niste ispunili želju?” 66 odsto je reklo da ne izbegava ćušku – 51 odsto kao krajnju meru, kada već dođu kući, a 15 odsto bi “skinulo kaiš” čak i na javnom mestu. To ponovo potvrđuje da batine mnogima u Srbiji nisu strane.

Najbolje je da se ne dozvoli da do ovakve situacije dođe, smatraju psiholozi.

– Takva ponašanja obično počinju u kući, kada dete na galamu, plač ili bacakanje ostvari ono što je želelo. Umorni roditelji popuste da bi ih dete “ostavilo na miru”. Detetu ne treba mnogo da shvati da je takva strategija efikasna i nastavi da je primenjuje, na više ili manje dramatičan način – kaže Nadejin.

Ona dodaje da, ako do histerisanja ipak dođe na javnom mesu, roditleji treba da ostanu smireni.

– Ne obazirite se na okruženje, svi oni znaju šta su deca. Najvažnije je da nikako ne dopustite detetu da ostvari svoj cilj na taj način. Zapamtite, ako mu takvo ponašanje jednom prođe nastaviće da se ponaša na taj način. Da li ćete dete ignorisati, smirivati uz odlučno NE, odvesti ga, zavisi od situacije i deteta. Nemojte ga kažnjavati, niti pregovarati. Izdržite tu trenutnu neprijatnost, jer ako popustite, ona će se ponavljati – kaže psiholog.

Da na ovaj način postupa odgovorila je trećina roditelja.

Kardinalne greške koje majke prave u vaspitanju svojih ćerki

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here