Magazin

Hrvatski kralj čipsa plaća radnicima školovanje, vraća kredite, najbolji dobio BMW

zvonko-popovic

Kompanija Kanaan, vodeći proizvođač čipsa u Hrvatskoj, čija se fabrika nalazi u Donjem Miholjcu, nadomak granice s Mađarskom, početkom oktobra kupila je 32 laptopa. Ne bi to, naravno, bila nikakva vest da računari nisu namenjeni deci zaposlenih, učenicima osnovnih i srednjih škola.

Stipendija deci zaposlenih

Dobili su ih kao poklon kompanije u kojoj njihovi roditelji rade, besplatno. Ovo je međutim, tek početak priče, koju donosi portal Telegram hr.

Svi zaposlenici Kanaana, čija deca pohađaju fakultete na univerzitetima u Hrvatskoj, imaju pravo na stipendiju u mesečnom iznosu od 1.500 kuna, bez obzira šta studirali.

Ukoliko uspešno završe studije, stipendiju ne moraju vraćati.

Oni, pak, koji su upisali mašinski ili elektrotehnički fakultet, s namerom da se nakon završetka studija zaposle u Kanaanu, primaće bespovratnu stipendiju od 3.500 kuna mesečno.

Slogan, “ali ni to nije sve”, moglo bi se nastaviti podatkom da Kanaan svim svojim radnicima zaposlenim na neodređeno vreme nudi mogućnost nastavka školovanja ili stručnog usavršavanja.

U iznosu od 20.000 kuna godišnje kompanije će im platiti troškove upisa, školarine i druge izdatke vezano uz nastavak obrazovanja.

Svi zaposleni Kanaana koji u ovoj godini podignu stambeni kredit u nekoj od komercijalnih banaka dobiće od kompanije bespovratnu subvenciju od pet posto na iznos podignutog kredita.

Podigne li neki od zaposlenih Kanaana kredit od, naprimer, 50.000 evra, kompanija će mu isplatiti 2.500 evra kako bi lakše rešio stambeni problem.

I još jednom, “ali ni to nije sve”: zatreba li nekom radniku Kanaana hitna pozajmica, ne mora trčati u banku s hrpom papira o dokazivanju boniteta.

Može računati na pomoć svoje kompanije i iznos do 15.000 kuna, uz kamatu od četiri odsto, koliko je zakonska obveza kad se radi o pozajmicama.

U poslednje dve godine takvu je mogućnost, u raznim prilikama, iskoristilo tridesetak radnika Kanaana.

Prosečna plata je 6.000 kuna neto

Zvonko Popović, stopostotni vlasnik Kanaana, kompanije u kojoj radi 130 ljudi s prosečnom platom od oko 6.000 kuna neto mesečno, tek nakon dugih nagovaranja i popriličnog nećkanja pristao je razgovarati o povlasticama svojih radnika, koje za mnoge zaposlene u Hrvatskoj izgledaju poput utopijske bajke o savršenom društvu i poslodavcu iz snova.

Popović kaže da sve ono što njegovi radnici danas uživaju nije učinio zato da bi se time hvalisao u medijima, već stoga što smatra da i oni, s obzirom na doprinos koji su dali razvoju i uspešnom poslovanju kompanije, zaslužuju takav tretman.

S vlasnikom Kanaana, Zvonkom Popovićem, razgovarano je u sedištu njegove kompanije, u Donjem Miholjcu, fabrike koju su, zbog njene uspešnosti, pohodili mnogi političari, od bivših predsednika Stipe Mesića i Ive Josipovića, do bivše predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i njenog naslednika na Pantovčaku, Zorana Milanovića, dok je bio premijer.

I niko, kaže, osim jednog političara, predsednika male i već odavno neparlamentarne stranke, nije ga upitao šta će mu bista Josipa Broza Tita na radnom stolu.

Nije ga to pitala čak ni predsednica, koja je Titovu bistu izbacila s Pantovčaka.

Ne želi da radnici imaju grč u želucu

Popović je upitan namerava li u Kanaanu ostvariti načelo “svako prema mogućnostima, svakome prema potrebama” koje je bezuspešno pokušao ostvariti propali sistem.

Smeje se i veli da ono što je u nekom sistemu bilo dobro ne treba trpati u isti koš sa stvarima koje su bile loše i ne vidi problem u tome da prihvati ono što je bilo pozitivno.

Socijalnu osetljivost, kaže, povukao iz detinjstva koje nije bilo bajno.

“Seljačko sam dete, oca poljoprivrednika, majke domaćice i znam kako je bilo teško kad je otac morao izdvojiti deo novca da bi školovao brata i mene i znam koliko su se roditelji žrtvovali i odricali za naše školovanje. Osećaj roditelja da ne može školovati svoje dete jedna je od najgorih karmi”, priča Popović.

Pojašnjava kako želi da radnici u njegovoj kompanije osete kako su cenjeni i poštovani, jer su uložili mnogo truda, želi da na posao dolaze relaksirani, bez grča u želucu i da ne moraju razmišljati šta će kada im za dve-tri godine dete završi srednju školu, želi ići na fakulteta, a oni, roditelji, to mu neće moći priuštiti.

“Svaki čovek koji je ostavio deo svog vremena, svog života, radeći u Kanaanu, meni kao vlasniku veoma je važan, ali je važan i celom kolektivu. I zato ih nastojim lišiti briga oko školovanja, kako njihove djece, tako i njihovog, ukoliko se žele doškolovati ili nastaviti školovanje koje su iz nekih razloga morali prekinuli ili uopće nisu mogli upisati školu ili fakultet”, kaže on.

Radnici s kojima je novinar Telegrama pričao kažu kao njihov poslodavac sve primećuje, pa je zapazio da neki zaposlenici počaste kolege kada im je rođendan, drugi to ne čine, čak skrivaju i taje, jer imaju važnijih izdataka i ne mogu priuštiti proslavu rođendana.

Popović je odlučio da firma snosi troškove kateringa za svaku proslavu rođendana.

“To je moj mali doprinos radnicima da se osećaju jednako i da ne moraju skrivati svoje rođendane zato što ne mogu platiti hranu kojom žele počastiti kolege”, kaže Popović.

Kanaan je nedavno, u delu za ljudske resurse, zaposlio psihologa. Njen će zadatak, između ostalog, biti briga za psihofizičko stanje zaposlenih, naročito onih u menadžmentu koji su, u svom poslu, izloženi priličnim stresovima.

Kao jedna od mera, dva puta sedmično, po jedan sat, unutar radnog vremena, za sve zainteresovane, biće organizovan joge.

Popović kaže da i na taj način žele smanjiti napetosti i stres kojima su radnici uprave izloženi.

Kurs engleskog za vreme radnog vremena

Prije dve godine donjomiholjačka kompanija, lider u proizvodnji čipsa u Hrvatskoj, organizovala je za sve zainteresovane radnike kurs engleskog jezika.

Petnaestak zaposlenika, u sklopu radnog vremena, išlo je časove engleskog koje je davala profesorka škole stranih jezika. Vlasnik Kanaana, Zvonko Popović, kaže da će s tom praksom nastaviti i ove godine jer se pokazala dobrom i jer ponovno ima zainteresovanih.

Kompanija Kanaan svojim radnicima daje i jubilarne nagrade. Ali i više od toga.

Radnik na liniji za proizvodnju čipsa, na poslovima aromatizera, u 2018. godini dobio je za nagradu pravo korišćenja automobila premium klase, BMW 3, na godinu dana, 24 sata dnevno, sa svim plaćenim troškovima.

Početkom 2020. ponovo smo, najboljem radniku, koji je radio na fritezi, dali na korištenje, opet na godinu dana, 24 sata dnevno, u privatne svrhe, korištenje BMW-a.

“Kada sam to krajem godine saopštio, čovek nije mogao verovati da će 365 dana, bez ikakvih troškova, voziti BMW. Ostao je potpuno zatečen. A evo kako sam ga izabrao. U celom pogonu postavljene su kamere pa ponekad znam gledati kao teče proces proizvodnje, a često tamo i odlazim. Zapazio sam tog mladog radnika kako uvek priskače u pomoć drugima: kad neko ima nekakav problem on se nađe pri ruci i rešava ga. Iako to nije njegov posao, iako se nije radilo o njegovoj mašini, poznavao je rad i drugih delova pogona, pomagao kad bi što zapelo, trudio se”, objašnjava Popović.

Nagrađivaće se trud

Pitali su Popovića kako se bira najbolje radnike: predlažu li ga ostali radnici, poslovođe, glasa li se o više kandidata.

“Radnika godine biram ja, a radnika meseca biraju zaposleni iz pogona. Radimo u četiri smene i svakog meseca iz svake smene biramo najboljeg. Nagrada je stimulativni deo povećanja plate za 2.000 kuna”, tumači on.

Pojašnjava kako bira radnika godine. Kaže, želi biti u kontaktu s radnicima, a da bi to mogao mora s njima biti što je moguće više.

Pravilo je da onaj ko se angažuje više i dobije više. Zato će krenuti i s novim načinim obračuna plata u kojem će stimulativni deo pratiti napore svakog radnika da radi više, bolje i kvalitetnije.

Nagradiće se trud, inovacije, doprinosi kompaniji.

Pitalu su Popovića ima li u svojoj firmi “uhleba”, zaposlenih koji dolaze uz pomoć politike i političkih stranaka.

I sam je kratko vreme bio u lokalnoj politici, sredinom 2005. izabran je za zamenika gradonačelnika Donjeg Miholjca, ali ubrzo je shvatio kako to nije posao za njega.

“Niko nije zaposlen putem veze. Primamo samo najbolje, nikakve nas intervencije ne zanimaju”, kaže.

Popović kaže da veoma ceni odanost radnika svom poslu i svojoj kompaniji. Spominje osobu koja je nedavno otišla u penziju, odličnog radnika, predanog poslu, s jednom jedinom manom.

Kada bi stigla plata znao je malo dublje zaviriti u čašicu. Ali nikad za vreme posla, nikada se to ni na koji način nije odražavalo u kompaniji.

“To je posebna priča, priča o čoveku koji je krenuo sa mnom kada smo devedesetih počeli stvarati Kanaan. Bio je prvi radnik u Kanaanu, izvrstan, sjajan. Posve posvećen poslu. Pre 6-7 godina, jednom zgodom, došao sam u radionicu, vidio kako odmiče od očiju nekakvu pločicu i s naporom pokušava pročitati šta na njoj piše. Tada sam saznao da ima mrenu na očima, poslao sam ga na operaciju i platio trošak lečenja. Čovek je bio toliko sretan, rekao mi je da ne može verovati kako je ponovno progledao i kako opet vidi kao nekad”, priča Popović.

“Nedavno je otišao u penziju. Znao sam da je živeo kao podstanar, pa sam odlučio kupiti mu kuću i na taj način zahvaliti za dopisano Kanaanu, za 30 godina rada. Sada uživa u toj kući, srećan je. Napravili smo ugovor po kojem u kući može biti do kraja života, bez plaćanja najma, njegovo je samo da podmiri režije. I naravno, kada to želi, može nam se pridružiti u pogonu kada treba obaviti kakav mašinobravarski posao, tako da uz penziju još i ponešto zaradi”, nastavlja.

Samo zadovoljan radnik može biti dobar radnik

Kaže, kako upravo pokušava dogovoriti s kompanijom koje prodaju automobile, a Kanaan kao veliki kupac ima povlašćene cene, da te privilegovane cene mogu dobiti i radnici odluče li se kupiti novi automobil. Nada se da će u tome uspeti.

Ne možemo a da ponovno ne upitamo Popovića ne zameraju li mu da na svoj, osebujan način vođenja privatne kompanije, pokušava ostvariti neku vrst “samoupravnog kapitalizma” (anagdota pokojnog Feralovog urednika i novinara, pokojnog Predraga Lucića), no on kaže kako ga takve moguće primedbe ni malo ne diraju.

“Na žalost”, kaže Popović, ‘velika većina današnjih radnika nije humano tretirana. Pa onako kao što država često zna “nagaziti” poslodavce, naplaćujući im nebulozne kazne za beznačajne prekršaje, tako i poslodavci nerijetko nagaze svoje radnike. Naročito je taj ružni odnos bio izražen u vreme izrazitog viška radne snage”.

Popović kaže kako želi da se radionici u njegovoj kompaniji osećaju dobro, da budu poštovani i da osete kako se njihov trud i zalaganje primećuje i vrednuje.

Smatra kako samo zadovoljan radnik može biti dobar radnik i kako mu pripada deo onoga što se zove profit, deo što je ostvario celi kolektiv i što ne može biti zasluga samo jedne osobe, a koju si poslodavci često pripisuju i prisvajaju.

Vlasnik firme iz Sarajeva najboljem radniku poklonio audi A8

Tamara Obradović

Tamara Obradović

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

PARTNERI SAJTA


12.8K Shares
12.8K Shares
Share via
Copy link