Cena goriva ide naviše čekajući 4. april da dosegne istorijske visine, ali primat u rastu cena su pre svega preuzele prehrambene namirnice, žitarice, građevinski materijali i manje više sve potrepštine i komponente koje koristimo u svakodnevnom životu. Sve je poskupelo osim droge i alkohola.
Da li su naše državne narkotičke rezerve toliko sigurne i magacini napunjeni da gradski lerdiji nemaju argument za podizanje cene opojnih i halucinogenih namirnica?! Hvala Vučiću, ali i Vulinu što barem tu ugroženu kategoriju stanovništva čuvaju od dodatnih troškova – pre svega distributere, pa tek onda konzumente.
Bio bi zaista pravi spektakl kada bi pomenuta dvojica imala toliko hrabrosti i satiričnog humora u svom duhovnom kapacitetu, da izađu na zajedničku konferenciju i pokažu fotografije državnih zaliha droge i alkohola kako bi umirili korisnike i dilere.
Već čujem i vidim predsednika kako drži edukativno predavanje široj javnosti i zainteresovanoj društvenoj kategoriji: “Ovo vam je marihuana, ovo su vam amfetamini, a ovo su sintetički amfetamini, takozvani metamfetamini. Ovo vam je Hofman, a ovo su vam gljive, domaće, neprskane. Dobra, dobra, dobra nam je država.”
Šta se obično vadi kao argument svih poskupljenja?
Rastuće cene sirovina, energenata, struje i goriva, odnosno prevoza, ali i poskupljenje cene robe na svetskom tržištu.
Izgleda da naslednicima Zarubice i drugim „Breaking bad“ momcima sirovina još uvek drži stabilnu cenu, a i Jovanjica je, deluje, završila u pravim rukama.
Energenti čekaju eksploziju čim prođu izbori, kada se u praksi primeni predizborno obećanje – mir, stabilnost, Vučić. Poskupljenje struje svakako će uticati na krajnju cenu robe zbog korišćenja lampi, miksera i drugih tehničkih aparata koji stvaraju određenu potrošnju električne energije.
Tu je i cena goriva koja se na silu boga predizborno ugurava u prihvatljive okvire. Uspešno to rade naši vlastodršci poput onih kolega iz japanskih metroa koji stručno naguravaju putnike u voz jer inače oni ne bi mogli sami da pronađu taj bedni milimetar prostora dovoljnog da se prevezu usred najvećih gužvi.
Prevoz robe, dakle, i dalje ne utiče na cenu. Možda su tradicionalni narkomani, kao i ovi rekreativci, zapravo jedna od naprednjačkih ciljnih grupa pa ih vlast ne želi isprovocirati sa podizanjem cena u ovom trenutku?
Jasno je da predsednik Vučić na stolu i u krilu ima istraživanja javnog mnjenja, zna sve, od potrošnje pirinča i supa iz kesica do glasačkih aspiracija i političkog raspoloženja naroda. Ne treba sumnjati da dobro poznaje i tu ’junky’ scenu, znajući koliki je najpribližniji obim konzumacije u društvu i naročito među mladima, te da je najsigurnije držati ih zombirane u trouglu halucinacija, dima i veštački izazvane spiritualnosti. Nešto se slično radi sa penzionerima, samo što oni svoju dozu narkotika uzimaju sa srećne i ružičaste televizije.
Otvoreni Balkan i Mini-Šengen rade punom parom i ispod radara javnosti, pa albanski partneri, odnosno dragi nam strani investitori, dopremaju robu svojim srpskim prijateljima bez ikakvih smetnji i zastoja.
Znam da će mnogi dušebrižnici ljubopitljivo zateliti i zameketati „a kako ti to znaš da cena gudre nije povećana u skladu sa sveopštim poskupljenjima”, ali odgovor je vrlo jednostavan. Živeti u Beogradu, pa donekle i u Srbiji, neminovno donosi sudar sa ovim temama, ljudima sklonim tradiciji ili rekreaciji, kao i sa samom robom.
Naše ulice i institucije su prljave, korumpirane do srži, a borba protiv kriminalnih grupa samo je jedan tragikomični tom u našoj još uvek do kraja neispisanoj životnoj drami. Dok razmišljate i planirate koliko puta ćete jesti meso ovog meseca, koliko brašna i zejtina kupiti, da li točiti pola ili pun rezervoar, setite se da vam je gudrovina i dalje najpristupačnija, najpovoljnija i roba sa najstabilnijom cenom u državi.
Ubija apetit, skida kilažu, a uz malo sreće navlači izbezumljeni kez na ubledelo lice, kao i površni spokoj u dubinski uznemirenu dušu.
Tu je i ona ispijena, upala faca prosečnog alkoholičara koji osim drhtavice do prve jutarnje čašice sve očiglednije drhti i od straha da će mu omiljeno piće uskoro poskupeti. Za sada ni ovi zavisnici i rekreativci nemaju razloga za neku naročitu sekiraciju s obzirom da pivo, rakija i ostale Zozovače drže neku stabilnu cenu.
Nije srpski crtati, već je srpski cirkati, mogao bi Bujošević da napravi specijalnu emisiju povodom ovog interesantnog tržišnog fenomena.
Živela Kolumbija i Pablo Eskobar, Jovanjica i kriminalni klan, viče nacionalni stadion.
Odgovor mafije ministru Vulinu: Stvari se menjaju u pravcu koji nas pomalo plaši…
Dodaj komentar