Srbija je zemlja koja voli i slavi hranu, te nije čudo što stranci odlaze iz naše zemlje oduševljeni gostoprimstvom i lepotom naših trpeza. Srpska kuhinja je neodoljiva, raznovrsna i jako pikantna, a svaki kraj Srbije karakterišu određeni specijaliteti.
Mi smo ovog puta odlučili da vam predstavimo specijalitete Vojvodine i Zapadne Srbije.
Vojvođanski specijaliteti
Vojvođanska kuhinja je najbolji primer ukrštanja kultura i suživota naroda na jednom prostoru. Na prostoru Vojvodine su se mešali uticaji Mađarske, Slovačke i Rumunije, a najjači uticaj je svakako nemački. Tako je i kada je u pitanju hrana. Sve je to doprinelo da Vojvodina bude gurmanski jedna od najinteresantnijih krajeva u Srbiji.
U Vojvodini je svinjetina glavno meso za svakodnevne obroke, dinstana, pečena ili spremljena na paprikašu, a za praznike se najčešće služi pečena na ražnju. Pored svinjetine najčešće se koristi živinsko meso (pilići, guske, patke, ćurke).
Svečarska supa
Najbolja i najlepša supa se kuva za izuzetne događaje, za svečane prilike, za svece i druga slavlja kojima prisustvuje veliki broj ljudi. U većem delu Vojvodine, jedno od važnih merila da li je ručak uspeo je – kakva je bila supa?
Perklet
Jelo koje se najviše sprema u Bačkoj, u Vojvodini.Smatra se mađarskim jelom sa mnogo luka i dinstanog mesa. Kažu da je najbolji ako se kuva u kotliću na tihoj vatri.
Vojvođanska šunka
Šunka je jedan od najizrazitijih vojvođanskih brendova.
Simbol je dobre hrane, ali je i stvar prestiža. Bogatu paorsku kuću nekada, pa ni danas, nije moguće zamisliti bez pušnice u kojoj vise šunke.
Čušpajz
Prilog od kuvanog povrća koji je obogaćen začinima i zaprškom. Najpopularniji su čušpajzi od graška, boranije, šargarepe, tikve, kelerabe, ali i čuvene banatske ludaje.
Pileći paprikaš sa knedlama
Pileći paprikaš sa knedlama se tradicionalno sprema u Vojvodini, vezuje se za Mađarsku kuhinju i zasigurno će zadovoljiti sve istinske gurmane.
Vojvođanska kuhinja je bogata suhomesnatim proizvodima, od kojih su najpoznatije domaće kobasice, slanina, šunka.
Gomboce
Gomboce kao nacionalno jelo, poslastica iz Vojvodine, kako nam kažu one starije i iskusnije domaćice, postoji više od 100 godina.
Kada su poslastice u pitanju u Vojvodini se još prave razne štrudle, krofne, rezanci s makom, tašci s pekmezom, kuglofi, milhbrot, kohovi i druge đakonije.
Gotovo svaki grad u Banatu se može pohvaliti ugostiteljskim objektom koji će preneti pravu lalinsku atmosferu i poslužiti najukusnija tradicionalna jela. Jedno od najboljih za takvu vrstu ugođaja sigurno je etno-selo Tiganjica, smešteno u selu Stajićevo, u Zrenjaninu. Selo čuva tradicionalni izgled i služi domaće obroke, baš onakve kakvi su pripremani u prošlosti.
Kuhinja Zapadne Srbije
Pored fantastičnih prirodnih lepota poput Zlatara, Tare, Zlatibora, reke Drine, kanjona reke Uvac, jezera Perućac, zapadna Srbija može da se pohvali i bogatom kulinarskom ponudom.Ukoliko posetite ovaj kraj sigurno nećete ostati gladni, jer za svakog ima po nešto.
Zapadna Srbija predstavlja jedan od krajeva naše zemlje koji je na najbolji način sačuvao tipično srpska obeležja i karakteristike, te pretrpeo najslabija ukrštanja i strane uticaje.
Karakteristična jela zapadne Srbije su sušeno meso, sjenički, zlatarski i zlatiborski sir, ćevapi, komplet lepinja, kačamak, čvarci, kajmak, a neizostavna su i jela od jagnjetine, razne vrste pita a među njima najpopoularnija heljdopita.
Zlatarski sir
Zlatarski sir, koji spada u grupu belih sireva, proizvodi se u seoskim domaćinstvima na sad već tradicionalan način. Kvalitativne karakteristike mleka koje se koristi kao sirovina za proizvodnju Zlatarskog sira su posledica osobenosti geografskog područja, u kome dominiraju visokoplaninski pašnjaci koji se odlikuju biljnim pokrivačem koji sadrži brojne nutritino vredne vrste, specifičnom klimom i čistim ekološkim okruženjem.
Komplet lepinja
Tradicionalna komplet lepinja se sprema na peći na drva, a pravi se tako što se donji deo lepinje premaže kajmakom, umućeno jaje prelije preko njega, a zatim zapeče u pećnici 10 minuta. Tako prepečeni sastojci se preliju zagrejanim pretopom. Ovaj sočni obrok biće, zahvaljujući svojoj kalorijskoj vrednosti, dovoljan da nakon obroka odete pešice do Zlatibora i popnete se na najveći vrh planine. Ukoliko želite da uživate u najkvalitetnijoj komplet lepinji zaputite se u čuvenu pekaru Šuljaga. Ovde je do detalja sačuvan tradicionalni način pripreme ovog specijaliteta.
Zlatiborsko meze
Nadaleko je poznato zlatiborsko meze, uz koje najbolje ide ljuta i meka domaća rakija. Meze podrazumeva: hrskavu proju od kukuruznog brašna, pršutu sušenu na tradicionalni način, beli mrs sir ali i stari ili mlad kajmak, koji je napravljen od domaćeg kravljeg mleka.
Pečenje
Kuhinja ovog kraja je poznata i po jagnjećem i prasećem pečenju, a kažu da je najukusnije i najraznovrsnija ponuda nude pečenjare u Čačku.
Majstori duvan čvaraka su Valjevci. Ovaj specijalitet od mesa ovde ima poseban način pravljenja. On podrazumeva da se najbolji delovi mesa kuvaju i tokom kuvanja izdvaja i cedi mast, te se dobija vazdušasta, izuzetno ukusna masa. Tokom festivala posvećenog čvarcima kulinarski majstori prave najbolje primere ovog specijalieta u velikim kazanima.
Heljdopita
Poslednjih godina sve popularnija je pita od heljde ili čuvena heljdopita. Specijalitet koji Zlatarci prave od palačinki od heljde i nadevom od zlatarskog sira, kajmaka i jaja. Ljudi u Zapadnoj Srbiji gaje heljdu i sami melju svoje brašno i u tome je i glavna čar ovog specijaliteta. Filuju se punomasnim zlatarskim sirom i kajmakom i domaćim jajima. Za uživanje u ovom specijalitetu, planinskom doručku i ostalim specijalitetima preporučujemo Etno selo Štitkovo, na Zlataru.
Pazarski specijaliteti
Kada smo kod kuhinje Zapadne Srbije ne možemo a da ne pomenemo i Novi Pazar. Grad gde se prepliću i mešaju uticaja islama i hrišćanstva u svim segmentima društva, ali i u gastronomiji.Grad je poznat po svojim čajdžinicama i tradicionalnim aščinicama, te ćevabdžinicama i poslastičarnicama, u kojima se spremaju tradicionalne turske poslastice.
Ćevapi
Na prvom mestu su tradicionalni novopazarski ćevapi, koji se pripremaju od junećeg mesa, i to od junećeg vrata, sa akcentom da se meso peče na plotni, a nikako na električnom roštilju. Roštilj majstori vole da ćevap spremaju od seckanog, a ne mlevenog mesa, koje ostaje sočnije nego kada je previše usitnjeno. Najbolji dodatak ćevapima jesu domaće lepinje, u koje se ubacuje crni luk i mlevena paprika, a posebnost je što se uz njih pije jogurt leti, a zimi ovčje kiselo mleko.
Mantije
Drugi poznati tradicionalni specijalitet koji se sprema u Novom Pazaru jesu mantije, kojima se Novopazarci predstavljaju čak u Turskoj.
Tradicionalne turske poslastice, od kojih se u Novom Pazaru najviše spremaju tufahije i kadaif, a popularni slatkiši su i hurmašice. Kadaif predstavlja kolač od rezanaca, u koji se dodaju šećer i orasi, a tufahije su jabuke punjene orasima.
Nadamo se da su vaša čula uživala tokom čitanja ovog teksta i da smo uspeli da vam pokažemo bogatstvo tradicionalne gastronomske ponude Vojvodine i Zapadne Srbije. Naravno, ima tu još mnogo nenavedenih specijaliteta, ali verujemo da je i ovo dovoljno da zagolica maštu i probudi apetit, te da vam možda pomogne da se odlučite i posetite i uživate u svim poslasticama koje nude Vojvodina i Zapadna Srbija.
Specijaliteti novosadskih restorana: Internacionalna kuhinja
Dodaj komentar