Magazin

Samo malo prepisani doktorati i masteri od 100€ definišu svu propast srpskog obrazovanja

sinisa-mali-doktorat

Drama oko doktorata Siniše Malog još uvek nije završena. Prošle nedelje čuli smo informaciju da je komisija FON-a zaključila da je rad samo malo prepisan. Samo malo. Prepisana. Doktorska disertacija. Delo koje se smatra jednim od najvažnijih u životu jednog naučnika. Koje dokazuje da ta osoba zaslužuje mesto u naučnom svetu. Samo malo prepisano.

Zašto doktor nauka?

Mi na nedeljnom nivou čujemo toliko ovakvih podataka, koji se kose sa bilo kakvim iole zdravim uređenjem društva, da smo po automatizmu naučil da reagujemo humorom i da zaboravimo za tri dana kada se desi neka nova bizarna situacija.

A onda ova bizana situacija nastavi svoj život u izopčenim okolnostima koje u potpunosti pogoduju njenom rastu i razvoju.

Postavlja se pitanje, šta će uopšte Siniši Malom zvanje doktora nauka? Naravno da je obrazovanje, ali pre svega poznavanje materije i stručnost neophodno za poziciju na kojoj se on nalazi, ali zašto to mora biti doktor nauka?

Možda zato što je lakše isfingirati diplomu trenutno u ovoj državi nego iskustvo koje nemaš.

U Srbiji se proizvede 770 doktora nauka godišnje

Ali nije Mali jedini koji se diči zvanjem koje verovatno ne zaslužuje. Što ga nikako ne opravdava. Ni njega ni njegove kolege iz stranke koji se sumjiče da su plagirali naučne radove. Nevolja je u tome što se u Srbiji na godišnjem nivou proizvede i do 770 doktora nauka.

Podaci kažu da se u Srbiji broj odbranjenih naučnih disertacija od 2007. do 2012. godine povećao za osam puta. A rekorder je 2016. godina kada je Srbija dobila 2012 doktora nauka.

Jedna od osnovnih zamisli ovih radova je da doprinesu nešto novo nauci. I još jedna zamisao je da ti doktori nauka i dalje nastavljaju da objavljuju svoje naučne radove odnosno da se bave istraživanjima.

Dakle doktorska disertacija nije kraj već početak naučnog života.

Sa 2012 doktora nauka za samo jednu godinu trebalo bi da smo stvorili novi jezik za ceo svet, otkrili lek za rak, našli način da zaustavimo globalno zagrevanje i pronašli vodu na Jupiteru, ako ovo sa zaustavljanjem globalnog zagrevanja ne uspe.

Forma iznad suštine

Sve i da su ti radovi odrađeni „po propisima“ znanje i obrazovanje nikad ne može da se isfingira.

Da li će Siniša Mali i Nebojša Stefanović ikad ostaviti utisak doktora nauka čije mišljenje na bilo koju temu želite da čujete, ekspertsko ili lično? Ne bih rekla.

Slična situacija je čini se i sa ostalim hiljadama nosilaca ovog zvanja u državi. Nevolja je u tome što redovni predavači na fakultetima moraju imati ovo zvanje da bi zadržali poslove.

Što znači da mnogi nisu imali ambiciju zapravo da budu doktori nauka, nego su im radovi praktično formalno iznuđeni. Dakle, opet forma iznad suštine.

Naravno, broj odbranjenih doktorskih disertacija rastao je i sa brojem privatnih fakulteta kod nas. Što je opet potpuno novi problem.

A možda je prosto država bila u fazonu vidite da nam izvoz pameti lepo ide, daj da povećamo proizvodnju.

Izvozimo maline i eksperte, naša dva brenda po kojima će nas znati u svetu. Samo što je i sa ekspertima ista stvar kao sa malinama. Škart robu niko neće.

Rasprodaja radova

Kako se spuštamo na niže nivoe obrazovanja situacija je prilično slična. Crno tržište master i diplomskih radova postoji godinama unazad i uz sve programe za prepozavanje kopija, ne može vam niko u suštini zabraniti da platite nekom da vam napiše potpuno nov master rad. I to košta 100 evra. Diplomski 50.

Kruna nečijeg obrazovanja danas u Srbiji košta duplo manje nego stari model polovnog ajfona.

Zato što je važno vratiti se u rodno mesto sa diplomom pod miškom. Staviti crvenu futrolu u staklenu vitrinu da vide gosti kad dođu na slavu.

Diploma je tu, znanje je ostalo kod nekih paćenika štrebera što im je skoro ceo faks u učenju prošao, a da nijednu “ijadu” nisu videli. Ako ništa, oni će bar moći nekim drugim studetima da pišu master radove za sto evra. To je sigurna kinta u ovoj državi.

I vidite kako se znanje uvek isplati.

Zvanje bez znanja

Sav apsurd diplome na zidu pokazala je jedna dama u sad već čuvenom klipu, koja kaže da je diplomu kupila zbog svojih, da joj je u tome pomogao njen kum „mnogo jak čovek“ zato što je inteligentna i mnogo brzo kucka na telefonu, ali da ona zapravo ni ne zna šta je „završila“.

I svakako ne planira da se time bavi jer neće raditi u životu. Zato što ne mora, šta god to značilo. Voditeljka je pozvala publiku da je nagrade aplauzom za iskrenost.

Ako joj je već iskrenost jača strana ne vidim u čemu je problem da saopšti roditeljima da ne želi da studira i da im objasni od čega će živeti do kraja svog života pošto već ne planira da radi. Ali dobro, ko smo mi da sudimo o njihovim porodičnim odnosima.

Diploma na zidu je diploma na zidu i to je ovde očigledno funkcija sama po sebi.

I to je jedna od nekoliko stotina hiljada diploma koja tako visi na zidu bez smisla i suštine. Znanje koje bi trebalo da stoji iza tih diploma uveliko je krenulo da napušta zemlju baš kao i zdrava pamet.

Odlaze na neka mesta gde mogu bolje da se prime. Mi smo ostali ovde sa kupljenim diplomama i lažnim ekspertima, čast uvek izuzecima, da gledamo kako zvanje bez znanja može da uništi jednu državu i društvo skoro kao da smo bili u ratu samo još mnogo gore.

Sonja je doktor nauka, ali za nju u Srbiji nema posla jer je „prekvalifikovana“

Saša Mandić

Saša Mandić

Član biblioteke, umereni zavisnik od društvenih mreža sa tendecijom ka ne toliko umerenoj zavisnosti. Volim život na ivici pun adrenalina pa mi pretrčavanja van pešačkog i probijanje rokova za vraćanje knjige nisu strani. Nemam televizor i cenim tišinu. Volim svoje ime jer zbunjuje ljude, a i dobro je u sučaju migracije u inostranstvo.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

PARTNERI SAJTA


75 Shares
Share via
Copy link