Cene u ugostiteljskim objektima u Srbiji, a naročito u Beogradu otišle su toliko visoko da se često pitamo o čemu se radi i da li je problem u nama što ne možemo da ih ispratimo. Dodatno opterećuje činjenica da su kafići prepuni mušterija iako su cene zaista rekordne.
Ipak, čini se da ugostiteljstvo ne pamti ovako dobre dane. Posle pandemije, ljudi ponovo hrle u kafiće i restorane, a cene usluga su, u međuvremenu, drastično skočile.
Uprkos visokim cenama, lokali su krcati u svako doba dana.
Svake godine/sezone, iščuđavamo se novim cenama na primorju, odnosno planini, pa često zaboravimo da i naša prestonica već odavno “drži” jake cene, posebno u poređenju sa drugim zemljama, gde je standard viši.
“Nije neka razlika u ceni, 100 – 150 dinara”
Ovo je priča Sonje, čitateljke Biznis Telegrafa, koja je želela da ukaže na više nepravilnosti u radu ugostitelja.
– Sela sam u kafić na Trgu Republike, sa drugarom koji decenijama živi u Francuskoj, a posle ću i obrazložiti zašto to pominjem. Elem, poručili smo malu kiselu vodu i pitala sam koje točeno pivo imaju, a konobarica je rekla da imaju Jelen i Stella Artois. Odlučila sam se za Jelen, 0,5 l. Takođe bih napomenula da sam piće dobila u brendiranoj čaši te kompanije – priča Sonja.
Ali, kada je došlo vreme za račun…
– Prvo, znam da konobari više ne smeju da vas pitaju kako plaćate: kešom ili karticom, pa ipak, i dalje svi to rade. Drugo, račun je iznosio 700 dinara! Pogledala sam i videla da mala kisela voda košta 260, a pivo čak 440 dinara. Pitala sam konobaricu kako je to moguće, da Jelen pivo toliko košta, na šta je ona odgovorila:
“Nismo više imali Jelen točeno, pa smo vam dali Stella Artois, ali dobro, i nije vam neka razlika u ceni, 100-150 dinara”.
– Malo je reći da sam zanemela od takve nonšalancije. Prvo, razlika u ceni nije mala i moje je pravo da odaberem da li ću toliko da platim za jedno pivo ili ne, a drugo, možda ja ne volim ukus piva koje sam dobila… Jednostavno, to nije ono što sam poručila, a niko me prethodno nije obavestio. I pritom, serviraju pivo jednog proizvođača u brendiranoj čaši drugog proizvođača – napominje Sonja.
Dakle, ugostitelj je kako kaže Sonja u ovom slučaju napravio barem 3 greške:
1. Postavio je pitanje koje ne sme
2. Doneo je mušteriji pogrešno piće, i to skuplje, bez prethodnog odobrenja
3. Servirao je piće jednog proizvođača u brendiranoj čaši drugog proizvođača
– A sada da se vratim na pominjanje Francuske na početku. Moj drugar je samo prokomentarisao da su cene iste u toj zemlji, onda vam je jasno koliko je usluga kod nas skupa – dodaje Sonja.
Tost na pola? Može, za dva evra
Gardijan nas je ovog avgusta uputio u priču koja je, kako kaže, stvorena da “navuče bes” kupaca.
Turisti u kafiću u Italiji je naplaćeno dodatnih 2 evra za “privilegiju” da mu sendvič/tost preseku na pola. Gotovo je teško zamisliti da bi ta usluga, koja svakako treba da bude besplatna, mogla da košta čak dva evra.
On je, dodaje se, samo želeo da podeli sendvič sa svojom devojkom, ali kada je stigao račun, zanemeo je ugledavši: “diviso a metà”, što doslovno znači “podeliti na pola”.
Fotografija računa je postala viralna, što je navelo italijanske medije da ispitaju vlasnicu kafea – Bar Pace, na jezeru Komo, koja se, naravno, branila.
– Da bismo ga prepolovili, trebalo nam je neko vreme, a posao se mora naplatiti – rekla je Kristina Biaki.
Mušterija se požalila, kasnije, da je sporni sendvič ionako trebalo da bude isečen na pola, kao nešto što se podrazumeva, a vlasnica kafića je dodala da se “ne radi samo o sečenju na pola”.
– Morali smo da koristimo dva tanjira umesto jednog, a vreme da ih operemo se udvostručilo. A onda, bila su nam potrebna i dva podmetača.
Dodaj komentar