limanski-park
Novi Sad

U Limanskom parku niče poslastičarnica, nejasno koliko površine će biti betonirano

Građani će do 9. oktobra imati priliku da se izjasne o predlozima gradske vlasti da se u Limanskom parku sagradi ugostiteljski objekat od 300 kvadrata i drugi sadržaj, ali ne i o planu da deo uz Most slobode bude asfaltiran i pretvoren u saobraćajnicu.

Već je izvesno da će na plan stići pritužbe građana, jer je još od prošlogodišnjeg usvajanja plana celog Limana bilo rasprave oko parka zbog toga što građani nisu zadovoljni time što će se seći drveće i što park dobija druge, uglavnom betonske sadržaje, piše 021.

Upravo problem uklanjanja drveća i zelenih površina u parku je specifičan i vrlo je indikativno da u planu koji se sad nalazi na javnom uvidu gradski urbanisti nisu izneli podatak o površinama pod zelenilom, betonom i drugim sadržajima, nego su sve to tako predstavili u tabeli da se čini da preko 90 odsto prostora čine trava i drveće, iako to nije slučaj.

Takođe, u planu nema nijedne rečenice o planiranoj saobraćajnici uz sam Most slobode, a koja je jasno vidljiva u samoj skici koja je data na uvid.

Ono što je vrlo sporno je i to što je plan tako napravljen da je sadašnji deo parka koji treba da bude asflatiran izbačen i uopšte se ne nalazi u okviru regulacionog plana.

Plan detaljne regulacije Limanskog parka se, što je vrlo retko, našao na ranom javnom uvidu samo nedelju dana nakon što je Skupština grada prihvatila predlog urbanista da se donese ovaj urbanistički plan.

U predlogu, u koji je 021.rs imao uvid, navodi se da je površina Limanskog parka oko 13 hektara, da je on jedan od zonskih parkova pejzažnog tipa i da predstavlja sastavni deo zelenila Grada Novog Sada.

Izmene se, kako se navode, donose na osnovu Plana generalne regulacije prostora Limana sa Univerzitetskim centrom, što je već pomenuti sporni urbanistički plan na koji su građani uložili hiljade prigovora.

Urbanisti u planu regulacije koji je na ranom javnom uvidu navode da je uređenje parka izgradnjom pešačkih staza, dečijih i rekreativnih igrališta i parkovskih rekvizita počelo na osnovu ranije planske dokumentacije Glavnog projekta uređenja parka iz septembra 2007. godine i da je prva faza radova završena 2008/09. godine, a da će se ovim planom definisati dalja pravila za uređenje parka.

U aktu se podseća da je nasipanje prostora parka počelo prilikom regulacije Dunava 1883. godine i da se nastavilo 1946. godine, a da je u godinama koje su usledile formiran park pretežno sa topolama i vrbama.

Pored toga, u parku ima i stabala hrasta, breze, lipe, javora, jasena, platana, oraha, koprivića, smreke, jele i sekvoja.

Urbanisti pišu da su u jugozapadnom delu parka ostali delovi topolske šume stare pola veka i da je većina doživela biološku starost i da su stabla obolela i oštećena.

Dalje navode da se uz Bulevar oslobođenja i Most slobode nalaze topole stare oko trideset godina i da je tu jedino dobro što su to muške topole, jer su ženke planski uklonjene.

Urbanisti u konceptualnom okviru plana navode i da su korisnici Limanskog parka stanovnici Limana III, da u parku gotovo i nema sadržaja i da je oprema za decu, šetališta i drugo postavljena neplanski u različitim vremenskim periodima.

Ono što predlažu je da se pešačke staze, platoi, dečija igrališta i rekreativni poligoni zadrže uz moguće korekcije radi uklapanja u konačni izgled, dok bi se dodalo još pešačkih i trim staza, kao i sportsko-rekreativne površine i poligoni.

Predloženo je da se poruše postojeće privremene barake u delu ka Bulevaru despota Stefana, a da se tu sagradi ugosteljski „punkt“ i manji kompleks sa objektima za održavanje parka.

Ovaj, kako su nazvali „punkt“ za ugostiteljstvo, činili bi poslastičarnica i kafe sa otvorenom terasom i sanitarnim čvorom.

Prema raspodeli površine u kojoj nedostaje stotine kvadrata uz Most slobode koje su sada park, a ovde su izbačene iz plana parka, ne vidi se jasno koliko će prostora biti pod betonom.

Urbanisti su planirane prostore u parku čudno ukrstili u tabeli i tako se kaže da su od ukupno 12,73 hektara parka, zelene površine sa rekreativnim sadržajima planirane na 11,39 hektara, glavne pešačke staze i platoi na 1,13 hektara, a zona izgradnje objekata na 0,21 hektar.

Kažimo i da se podaci o površinama daju bez informacije kako je sada to podeljeno, tako da je uz podatak da je izbačen deo parka uz Most slobode, skoro nemoguće oceniti da li se smanjuju zelene površine ili ne, što je najveća briga građana.

Podsetimo da se u ranije usvojenom spornom planu Limana navodi da će se graditi kafić od 300 kvadrata, što je prošle nedelje na sednici Skuštine grada potvrdio i zamenik gradonačelnika Srđan Kružević.

Zbog Limanskog parka pre nekoliko dana protest je organizovala i opozicija.

Plan se na javnom uvidu nalazi do 9. oktobra i nacrt se može preuzeti sa sajta JKP „Urbanizam“, sajta Skupštine grada, ali ne i sa internet stranice Uprave za urbanizam, iako je to navedeno u oglasu. Građani mogu plan da pogledaju i u prostorjima Urbanizma na Bulevaru cara Lazra 3 i Mesnoj zajednici „Liman III“ u Narodnog fronta 46. Primedbe i sugestije se šalju Upravi za urbanizam u Radničkoj 2.

Limanski park sa 2 objekta od 300 m2 nije znak da smo velegrad

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku