Magazin Novi Sad

Priča o Limanu: Kako je močvara zarasla u šikaru izrasla u ponos i diku Novog Sada (FOTO)

Naslovna za Liman
Collage, Foto: Luftika

Liman važi za jedan od najurbanijih delova Novog Sada, a ujedno predstavlja najmnogoljudniju i najveću gradsku četvrt.

Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, na Limanu živi preko 32.000 stanovnika.

U vremenu dok je građen, neki su ga nazivali najvećom gradskom spavaonicom, a danas u ovom naselju postoji sve što je čoveku potrebno za normalan život.

Tu su vrtići, škole, mnoštvo prodavnica i velikih supermarketa, sportski tereni i igrališta za klince, kao i brojni kafići i klubovi, a blizina Dunava i Ribarskog ostrva čini ovaj kvart posebno atraktivnim.

Međutim, nije oduvek bilo tako, a ovaj deo grada je nekad bio poznat pod imenom Veliki Liman, gde su praktično bile močvare – bare i sprudovi zarasli u šikaru.

Mali istorijat Limana

Naziv navodno potiče još sa kraja 18. veka, kada su u Novom Sadu postojali Mali i Veliki Liman, a poreklo reči vuče iz starogrčkog jezika i označava zaliv ili luku.

Prema podacima sa sajta arhivns.rs, Mali Liman nalazio se na području današnjeg centra grada, tačnije opštine Stari Grad.

Obuhvatao je današnji Dunavski park (prostor uokviren Zmaj Jovinom, Dunavskom i ulicom Kralja Aleksandra) i područje uz Dunav sve do nekadašnjeg železničkog nasipa (koji se nalazio na mestu današnjeg bulevara Cara  Lazara).

Ispod nasipa su bili podvožnjaci kao saobraćajna veza sa Velikim Limanom, kako su Novosađani zvali ovo močvarno područje.

Kako je navedeno na portalu visitns.rs, na prostoru današnje Kineske četvrti, još 20-ih godina je započeto sa izgradnjom nove industrijske zone tik uz Dunav, koju je napajala železnička trasa.

Tako su tamo osvanule brojne fabrike, prateći ubrzanu industrijalizaciju i razvoj grada, a naziv „Kineskoj četvrti“ nadenuli su sami Novosađani, koji su govorili da „tamo ima radnika kao Kineza“, misleći na njihovu brojnost.

Zaokružena arhitektonska celina

Kada je centalni deo grada potpuno izgrađen, naziv Mali Liman je nestao, a izgradnja reprezentativne stambene četvrti Liman počinje u drugoj polovini 50-ih godina prošlog veka.

Prvo je naravno nastao Liman 1, a četvrt se godinama širila uz Dunav, te je sa završetkom Limana 4 kompletirana uređena urbanistička celina.

Svaki blok zgrada ima uređena dvorišta, sa bujnim zelenilom i propratnim mobilijarom, kao i velikim prostorom za parking.

Kvart je planski građen, tako da se ne može desiti da vam u dvorištu odjednom „nikne“ nova zgrada, kao što se dešava u drugim gradskim četvrtima.

Doduše, već decenijama se planira izgradnja Limana 5, na mestu nekadašnjeg radničkog naselja Depresija, odmah pored mornarice, gde se i završavaju postojeći Limani.

Depresija
Depresija, Foto: Luftika

Međutim, sva je prilika da će sa ubrzanom betonizacijom i pranjem novca kroz investitorski kapital, projekat biti u narednim godinama brzo realizovan.

Uživancija pored „Štranda“ na Limanu 1

Liman 1, najstariji brat od popularne četvorke, nalazi se na prostoru koji je oivičen Sunčanim kejom i Fruškogorskom ulicom.

Čim je sagrađen, razvio se u prestižni kvart, sa savršenom lokacijom – između Dunava i centra grada i postao mesto gde je rado živela viđenija gradska gospoda, posebno u Jiričekovoj i Fruškogorskoj ulici.

Jiričekova ulica
Jiričekova ulica, Foto: Luftika

Blizina keja omogućavala je rekreaciju, a blizina najpopularnije gradske plaže – „Štrand“ i brzo osveženje u letnjim mesecima.

Ko nije želeo da bude viđen na „Štrandu“, mogao je uvek da se osami u hladovini „Bećarca„, ali i da prošeta svog kućnog ljubimca.

Kampus, dragstori i čuveni „Džafer“

Vremenom, kako je izgrađen studentski kampus, drugi najveći u Srbiji i zasigurno najlepši, stanovnici su dobili još jednu pogodnost – blizinu fakulteta.

Kako su dolazile nove generacije nastajala su i neka kultna mesta i okupljališta tadašnje omladine.

Smokva Liman 2
Nekadašnji dragstor „Smokva“, Foto: Luftika

Tako se na koncerte odlazilo na „Mašinac„, a sa usponom „dragstor kulture“ tokom nemaštine 90-ih, cirkalo se ispred „Smokve“ i na autobuskoj okretnici, kod „Kocke“.

Kampus Domovi
Studentski domovi u kampusu, Foto: Luftika

Taj običaj se i danas zadržao ispred prodavnica kod studentskih domova u okviru kampusa, gde studenti znaju da naprave masovne žurke na otvorenom.

Džafer sladoled
Omiljena limanska poslastičarnica, Foto: Luftika

Još jedno obeležje Limana 1 svakako je čuveni „Džafer“, poslastičarnica na glavnoj džadi u Fruškogorskoj ulici, gde se i iz drugih delova grada dolazi na sladoled i bozu.

Ulični sport i umetnost spojeni u jedno na „dvojci“

Čim se pređe imaginarna granica Fruškogorske ulice, naći ćete se na „dvojci“.

Gastronomski užitak i galerija na otvorenom

Ako ogladnite, uvek možete da pregrizete nešto u „Čaroliji“, jer imaju sjajan izbor kiflica i domaćeg peciva, a za prave znalce tu je i čuvena buregdžinica „Liman“, gde se kod Marjana možete počastiti jednim od najboljih bureka u gradu.

U produžetku okretnice autobusa kod „Štranda“, preko puta gerontološkog centra „Oaza“, nalazi se stadion FK „Kabel“, na čijem se terenu pored fudbalskih, povremeno održavaju i utakmice američkog fudbala.

Stadion kabela, grafiti
Stadion FK „Kabel“, Foto: Luftika

U sklopu stadiona nalazi se i restoran „Sonja“, gde možete da se opustite uz pićence i dobru klopu, dok posmatrate majstorije na travnatom terenu.

Ne dopustite da vas pomalo rustičan izgled ovog objekta zavara, pošto poštovaoci domaće kuhinje i dobrog zalogaja baš tu dolaze da uživaju u specijalitetima, poput uštipaka ili teleće glave u škembetu, koju ovde prave najbolje u gradu.

Zidovi koji okružuju teren FK „Kabel“ već godinama su „platno“ za najbolje gradske grafiti umetnike i predstavljaju pravu galeriju na otvorenom.

Grafiti Kabel
Stadion FK „Kabel“, Foto: Luftika

Međutim, kako je prostor za crtanje ograničen, često nekadašnja remek-dela bivaju preko noći zamenjena novim.

Majstorije ispod košarkaških obruča

Na „dvojci“ se, između škole „Jovan Popović“ i Mosta slobode , preko puta bivšeg „Pivarium-a“, nalazi i čuveni „Bronx“, jedno od klasičnih limanskih dvorišta gde se igra basket, izuzetno popularan sport u ovom delu grada.

Brojni kibiceri na okolnim klupicama ubijaju vreme uz flašu „zidarskog“ piva, dok uživaju u majstorijima pod jednim obručem i čekaju na svoj red da se dokažu, u savršenoj harmoniji sa mamikama koje paze na klince dok uživaju u bezbrižnoj igri.

Ovaj teren čuven je po tome što se na njemu kalio Dušan Domović Bulut, nekadašnji najbolji basketaš sveta i član naše trofejne reprezentacije u basketu 3 na 3, sa kojima je više puta bio najbolji na svetu i koji su na Olimpijadi u Tokiju osvojili bronzanu medalju.

Sloboda i subkultura podno Mosta slobode

Kada pređete raskrsnicu na kojoj Bulevar oslobođenja vodi na Most oslobođenja, naći ćete se na Limanu 3.

Da ste prešli ovu granicu, za koju ne treba pasoš, znaćete kada sa vaše desne strane ugledate zgradu NIS-a (poznatiju kao „Karingtonka“), a sa leve prostrani Limanski park.

Limanski park
Foto: Luftika

Iako ga odlikuju uređene pešačke staze, brojne klupe za odmor i lepo ambijentalno osvetljenje, ova zelena oaza nažalost danas više liči na golu livadu, zbog prekomerne seče drveća tokom poslednjih godina.

Srećom, mladice koje su posađene lagano stasavaju u stabla, ali će proći decenije dok ne budu pružale raskošan hlad poput posečenih topola.

Raj za skejtere, penzionere ali i mesto za „otpadanje“ lokalne ekipe

Jedinstveni gradski skejt park nalazi se upravo ovde i predstavlja pravu pozornicu na kojoj ljubitelji ekstremnih sportova pokazuju svoje bravure na dasci, rolerima ili BMX-ima.

Skejt park Liman
Skejt park u Limanskom parku, Foto: Luftika

Da je više ovakvih poligona neophodno Novom Sadu, pokazuje redovna gužva i na mini skejt parku, koji je sagrađen odmah pored ovog „za odrasle“, gde i najmlađi skejteri mogu da se kale i uvežbaju trikove.

U parku postoje brojni sadržaji za klince, teretana na otvorenom, kao i teren za boćanje, na kojem se preko dana penzioneri takmiče u ovoj mediteranskoj igri.

Teren za boćanje
Teren za boćanje, Foto: Luftika

Kada sunce zađe, klupice pored terena tokom lepog vremena postaju okupljalište lokalne limanske ekipe, koja uživa u druženju uz gajbu piva iz obližnjih dragstora – „kod Bosanca“ (kako ga zovu u slengu) ili „Žira“.

Druženje ispred dragstora je pretočeno i u pesme lokalnih bendova, a neretko baš u parku počinje „zagrevanje“ za koncerte u nekom od brojnih klubova u Kineskoj četvrti, sada preimenovanoj u „Distrikt“, poput „Fabrike ili „Kvotera“.

Džentrifikacijom je ova četvrt gotovo izgubila svoj nekadašnji alternativni duh, a brojni umetnici i zanatlije koji su tu boravili su uglavnom isterani, da naprave mesta za one politički podobnije.

Nekadašnji NS Time
Nekadašnji NS Time, Foto: Luftika

U blizini Kineske četvrti, neposredno pored studentskih domova, nekada se nalazio i legendarni „NS Time„, u prostoru nekadašnjeg Češkog magacina, koji danas izgleda kao pravo ruglo i preti mu urušavanje.

Međutim, ukoliko produžite pravo i popnete se na kej, možete uživati u sjajnoj ribljoj čorbi i drugim specijalitetima u lokalnoj čardi „Liman“, sa pogledom na Dunavac i Ribarsko ostrvo.

„Park City“ – novosadska IT meka

Pored Limanskog parka, sagrađen je i ekskluzivni stambeno-poslovni kompleks „Park City“, a otvoreni su i brojni kafići i restorani, koji privlače mnogobrojnu publiku i iz ostalih delova grada.

Nekada se na picu odlazilo u kultni „Mandarino“, koji je danas zatvoren, a danas u „Garibaldi“ ili „Macchiato“, lokal na samom obodu parka, posebno popularan kao destinacija za popodnevno kafenisanje.

Picerija Garibaldi
Picerija „Garibaldi“, Foto: Luftika

Inače, brojne IT kompanije sa stotinama zaposlenih imaju sedište baš u „Park City-ju“, pa je vremenom nastao veliki problem sa parkingom, koji ranije nije bio prisutan na Limanu.

Park City
„Park City“, Foto: Luftika

Naime, projektanti očito nisu predvideli garažna mesta za ogroman broj ljudi koji svakodnevno dolaze na posao u ovaj deo grada, a zakrčenje okolnih parkinga zadaje pravu glavobolju stanarima, osuđenih na besciljno kruženje u potrazi za mestom ispred svoje zgrade.

Uspomena na čuvara Limana

Kod pomenutog dragstora „Žir“, preko puta „Park CIty-ja“, nalazi se i kokičar „Ćira“, gde porodice na  limanskoj džadi mogu da se počaste ovom popularnom zanimacijom.

Društvo mu je godinama pravio prelep crno-beli pas lutalica Dabli, o kojem su Limanci solidarno brinuli, donosili mu hranu i vodili ga kod veterinara.

Dabli mural
Dabli mural, Foto: Luftika

Nažalost, Dabli je uginuo ove godine, ali su se komšije pobrinule da dobri duh Limana ne ode u zaborav, pa mural sa njegovim likom krasi jedan od zidova obližnjih zgrada.

Kultna mesta na Limanu 3

Na Limanu 3 se nalazio „Limanski pab“, čiji je nesvakidašnji enterijer sa zelenim kožnim separeima i sjajnom muzikom privlačio ljubitelje rokenrola.

Nekadašnji Limanski pab
Nekadašnji „Limanski pab“, Foto: Luftika

Posle se na njegovom mestu nalazila pekara, a danas prostor zvrji prazan i čeka neko bolje vreme.

Na Limanu 3 se nalazi i kultna „Panda“, otvorena još 1981. godine, koja važi za jedan od prvih pravih kafića u gradu.

Kafe Panda
Kafe „Panda“, Foto: Luftika

Nekada su se tu dolazili motoraši da bi bili viđeni, koji su obožavali da parkiraju opake mašine ispred lokala dok ispijaju svoju dozu popodnevnog espresa, a danas predstavlja destinaciju za opuštanje starijih Limanaca.

Imače, klinci iz ovog dela Limana obično idu u osnovnu školu „Žarko Zrenjanin“, ali određeni deo pohađa i školu „Sonja Marinković“ na Grbavici, što zna da predstavlja izvor dečije rasprave ko je „pravi“ Limanac.

Žarko zrenjanin škola
OŠ „Žarko Zrenjanin“, Foto: Luftika

Dvorišta kod solitera u okolini „Žarkove“ škole su tokom 90-ih bila vrlo zapuštena, često se tamo duvao lepak, a nije bila retkost ni da pored vas protrči poneki pacov, ili da vas sa nekog višeg sprata gađaju kupusom ili hlebom.

U blizini škole se nalazila i legendarna fliperana „Čip“, izvor zabave iz vremena kada su kompjuteri i konzole bili mislena imenica, sjajna mamipara gde su klinci trošili na žetone novac za užinu.

Fliperana Čip
Nekadašnji „Čip“ Foto: Luftika

Dok ste uživali u omiljenoj igrici, često ste mogli da iza ramena čujete čuvenu rečenicu – „Gari, jel hoćeš da ti pređem nivo?”, koju bi izgovorio neko od starije ekipe zgubidana koja je „visila“ na ovom mestu.

Lavirint Balzakove ulice i savršena pinta na „četvorci“

„Trojku“ i „četvorku“ deli Balzakova ulica, čiji brojevi predstavljaju pravu enigmu i za iskusne Limance, a posebno za posetioce, koji često znaju da se izgube u njenom lavirintu.

U zgradi iza „Limanskog dragstora“ pre nekoliko godina se iz centra grada preselio kultni kafić „Kod Fleka“ i automatski postao hit među limanskom ekipom.

Kod Fleka 3
„Kod Fleka“, Foto: Luftika

Bašta lokala je uvek puna komšija željnih druženja, a skromni Flek neretko organizuje humanitarne akcije pomoći bolesnoj deci, iako ne voli time da se hvali.

Na Limanu 4 se nalaze i čuvene crvene zgrade obeležene brojevima 1, 2 i 3, a na kraju ovog kvarta su i prepoznatljivi „flomasteri“, kako u žargonu zovu visoke solitere sa crvenim krovom.

Nedaleko od njih nalazi se i „Bratis“, koji je u poslednjoj deceniji postao omiljeni pab među Limancima, ali i stanovnicima komšijskih kvartova.

Pab Bratis
„Bratis“, Foto: Luftika

To je sjajno mesto gde možete popiti pintu kvalitetnog piva i pogledati utakmicu, posebno ako ste vatreni navijač Liverpula, jer je mesto prepuno memorabilija ovog engleskog kluba.

Liman u popularnoj muzici

Na Limanu su tokom godina nastajali i brojni kultni bednovi koji su obeležili gradsku muzičku scenu, a o ovom kvartu su ispevane i brojne pesme.

Jedna od najpoznatijih je svakako „Gagijeva raja“, o fajteru Gagiju, koga je u stihove pretočila Generacija Bez Budućnosti.

Inače tokom poslednjih decenija dvadesetog veka, tuče između Limanaca i Telepčana nisu bile retkost, a bio je i izražen rivalitet sa Bulevarcima.

Ponekad su se pretvarale u ugovorene krvave obračune nekoliko desetina delikvenata, koji su se mlatili čim su stigli – pesnicama, lancima, motkama, a znao je da sevne i poneki nož.

Čast Limana su u gradu, a i šire, branile grupe poput Korozije, Blitzkrieg-a i Mitesers-a i brojnih drugih, čiji su članovi većinom bili iz ovog gradskog kvarta, kao i nešto mlađi Frontline, ekipa okupljena oko FK Vojvodina.

Treba spomenuti i pesmu ponovo okupljenih Dva Minuta Mržnje, poznatog pank/OI! benda iz 80-ih, koji su opevali ovaj gradski kvart.

Da ljubav prema Limanu ne gaje samo pankeri, pokazala je i ekipa okupljena oko kolektiva „K*te i jaja“, koja je u hip-hop fazonu opevala svoje viđenje odrastanja u ovom delu grada.

Humanost i solidarnost Limanaca u borbi za ispravni cilj

Da su Limanci dobre komšije, spremne da pomognu svojim sugrađanima, pokazali su i organizacijom brojnih humanitarnih manifestacija, poput različitih vrsta bazara, putem kojih je prikupljana pomoć bolesnoj deci.

Međutim, osim humanosti i želje da pomognu životinjama, Limanci su pokazali i spremnost da brane svoj kvart i od urbanističkog nasilja.

Masovnim potpisivanjem peticija, izborili su se protiv izgradnje pojedinih višespratnih garaža na mestu prostranih parkinga, a na zborovima građana iskazali su i neslaganje sa izgradnjom muzeja Đorđu Blaševiću u Univerzitskom parku.

U ovom novosadskom kvartu izražen je i jak antifašistički i slobodarski duh, pa su građani više puta alarmirali javnost o pokušaju izgradnje tzv. „spomenika nevinim žrtvama 1944/45“, na kojem gradska vlast insistira.

Spomenik nevinim žrtvama Liman
Foto: Luftika

Naime, na spisku imena vezanom za postavljanje ovog obeležja, nalaze i zločinci koji su učestvovali u zloglasnoj novosadskoj Raciji 1942. godine, a Limanci su tim povodom organizovali i veliki protest, na kojem se okupilo nekoliko stotina Novosađana.

Novosađani rekli jasno NE spornom spomeniku nacističkim krvnicima na Limanu (FOTO)

478 Shares
478 Shares
Share via
Copy link