Magazin Novi Sad

Novosađani rekli jasno NE spornom spomeniku nacističkim krvnicima na Limanu (FOTO)

Protest spomenik naslovna
Foto: Luftika

Sporni spomenik takozvanim nevinim žrtvama 1944/1945. godine i dalje izaziva veliku buru i negodovanje novosadske javnosti.

Gradske vlasti se uporno oglušuju na apele brojnih antifašističkih organizacija, koje smatraju da se na ovaj način vrši svojevrsna revizija istorije i prekrajanje događaja  iz Drugog svetskog rata, te najavljuju da će spomenik ipak biti podignut.

Juče (11. jul)  je na mestu gde je započela priprema terena za postavljanje postamenta, održan i veliki protest, pod nazivom “Neće proći!”, koji je okupio nekoliko stotina Novosađana koji se protive ovoj ideji.

Okupljeni protest Liman 3
Foto: Luftika

Smisao istorijskog revionizma je da poništi sećanje da je bolji svet moguć

Okupljenima se prvo obratio sociolog Miloš Perović iz Antifašističkog fronta “23. oktobar”.

On je poručio da u ovom gradu još uvek ima ljudi koji su spremni da se usprotive prekrajanju događaja iz perioda Drugog svetskog rata na ovim prostorima i blaćenju zaostavštine Narodno-oslobodilačke borbe.

Miloš perović govor 2
Foto: Luftika

– Upravo je to smisao današnjeg istorijskog revizionizma – da poništi i prepravi sećanje na to da je drugačiji, pravedniji i bolji svet moguć. Oni koji su u prethodne tri decenije pod imenom tranzicije izvršili temeljnu pljačku ekonomije i postali vladajuća klasa novonastalog društva, trude se na sve načine da nove generacije nikada ne saznaju da je ovaj narod imao snage, znanja i volje da se prvo suprotstavi nacifašizmu, najvećem zlu u istoriji čovečanstva, a potom i izgradi društvo koje je bilo stotinu puta pravednije od društva u kom danas živimo.

Društvo koje je podiglo zgrade u kojima živimo, puteve i mostove po kojima se krećemo, fabrike u kojima smo radili dok nisu njima pale šaka. Ovaj spomenik može biti samo spomenik beščašću, nemoralu i izdajstvu onih koji ovom zemljom upravljaju u prethodne tri dekade njene propasti – poručio je Perović.

Sporna komisija nije vodila računa da li se na njemu nalaze zločinci

Naglasio je da sporni spomenik nije delo samo sadašnje vlasti, već se podiže na osnovu spiska koji je sastavila „Državna komisija za ratne zločine nakon septembra 1944. godine“, pritom ne ulazeći u analizu karaktera žrtava, niti odgovornosti za zločine počinjene za vreme okupacije.

Sporni spisak je, inače, plod rada Međuakademske komisije Mađarske akademije nauka i umetnosti i Srpske akademije nauke i umetnosti.

Ona je osnovana krajem 2010. godine na inicijativu predsednika Mađarske Viktora Orbana i predsednika Srbije Borisa Tadića, sa ciljem da utvrdi broj civilnih žrtava u Vojvodini u periodu od 1941. do 1948. godine.

Miloš Perović govor 1
Foto: Luftika

– „Državna komisija za ratne zločine posle septembra 1944. godine“ je bila sačinjena od ideološki ostrašćenih istoričara i bila je vođena samo jednim jedinim motivom – da sastavi spisak na kom će biti što više navodnih žrtava Narodno-oslobodilačke vojske.

O kakvim je namerama reč i koliko je traljavo taj posao odrađen možete se informisati uvidom u spisak koji je dostupan na internet prezentaciji te komisije.

Na njemu su neka imena navedena i po tri puta i sadrži imena osuđenih ratnih zločinaca, odgovornih za stravična dela protiv ovdašnjeg civilnog stanovništva. Na njemu se nalaze pripadnici svih fašističkih formacija koje su delovale na teritoriji Vojvodine u Drugom svetskom ratu – rekao je Perović.

Poziv gradskim vlastima da anuliraju rezultate rada sporne komisije

On je posebno naglasio da protest nikako nije uperen protiv komšija i sugrađana mađarske nacionalnosti, već je izraz neslaganja sa desničarima koji se deklarišu kao predstavnici srpskog i mađarskog naroda, koji ovakvim spomenikom pokušavaju da ocrne narodnu vojsku koja je ovaj grad i ovu zemlju oslobodila od fašizma.

Dodao je da se “23. oktobar” ne protivi odavanju počasti i podizanju spomenika svima koji su nepravedno stradali prilikom oslobađanja zemlje od okupatora, jer ih je nesumnjivo bilo.

Međutim, naglasio je da će se se ovakvim spomenikom između ostalog, ukaljati i svako ko je nepravedno i nevino stradao, jer se na taj način stavlja u istu ravan sa osvedočenim zlikovcima i ratnim zločincima koji su Novi Sad zavili u crno.

Miloš Perović govor 3
Foto: Luftika

– Stoga poručujemo gradskim i republičkim vlastima da anuliraju rezultate rada komisije koja je sastavila ovako nakazan spisak, da oforme novu komisiju koju će voditi ideološki neostrašćeni stručnjaci, te rezultate rada takve komisije predaju na uvid javnosti. Samo takav odgovoran i nepristrasan pristup ovoj temi može biti garant da oko ove teme više neće biti sporenja. Do tada, na ovakvim temeljima, ovaj spomenik ne može proći – završio je svoje obraćanje Perović.

Antifašistička borba predmet relativizacije i omalovažavanja

Okupljenima se potom obradio novinar i radijski voditelj Daško Milinović, koji je i sam nedovno zbog svog medijskog angažmana bio izložen fizičkom napadu ekstremnih desničara.

– Mi smo sada u situaciji da je, posle više od decenije devastiranja Novog Sada i naše zemlje, sve na prodaju i da sve može da bude predmet relativizacije i omalovažavanja. Nalazimo se u tački kada Novi Sad može da prestane da bude grad kakvim ga znamo i to ne smemo dopustiti. Ovaj grad je tokom Drugog svetskog rata, jako propatio i podneo ogromne žrtve fašizma.

Daško Milinović govor
Foto: Luftika

Novosadska racija je samo jedna od stvari koja se desila u periodu od 1941. do 1944.  godine. To je najveća rana na telu, licu i duši grada otkad on postoji, ali je Novi Sad uspeo da iz toga izađe, nisu ga ubili time. To je već veliko čudo i velika sreća, ali i mudrost i dobrota Novosađana. Takva stvar koja bi mnoge zajednice uništila i promenila do neprepoznatljivosti, a Novi Sad se uzdigao iznad toga, kaznivši one koji su za to odgovorni i doživi najveći razvoj u svojoj istoriji – istakao je Milinović.

Relativizacijom zločina u dnevno-političke svrhe rizikujemo njihovo ponavljanje

On je naglasio da su potom na vlast došli neki drugi ljudi, koji ne dele te vrednosti, težeći da podele ljude po nacionalnoj osnovi, radi sticanja profita.

Kako je rekao, već početkom 90-ih započelo je prvo kaljanje racije, kroz njeno korišćenje u dnevno-političke svrhe, što je koristio i srpski i mađarski nacionalizam, svaki na svoj način, a sve je kulmniralo na vlast dolaskom trenutnih vlastodržaca u ove dve države.

Daško govor
Foto: Luftika

– Oni koji rade na tome da se nešto kao što je racija relativizuje i zaboravi, oni svesno ili nesvesno rade na tome da se to ponovi. Postoje mlade generacije koje o tome ne znaju dovoljno. Novosadska racija je nešto o čemu zna svaki sugrađanin srednje ili starije generacije. Zahvaljujući devastiranom školstvu, revizionizmu i ostalim pošastima, mlađe generacije zaista nisu svesne šta se ovde desilo. One ne mogu da zamisle užas januara 1942. godine i zbog toga smo u opasnosti da se tako nešto ponovi. Sa mržnjom, tehnologijom i oružjem koje postoji u 21. veku, to može da bude daleko gore i odvratnije – naglasio je Daško.

“Ne otvarajte i ne inficirajte stare rane”

Kako je rekao, ljudi koji stoje iza ove ideje žele da relativizuju sećanje i da nametnu neke nove istine, koje su, u stvari, laži, radi cilja da posluju što bolje i otmu “ono što je narod sebi i svojoj zajednici izgradio”.

Okupljeni protest Liman 2
Foto: Luftika

– Apelujemo i molimo ih da poslušaju glas ljudi, da ne podižu ovakve stvari i da ne kopaju po brojnim ranama i ne pokušavaju da ih inficiraju ponovo na ovaj način. Nadamo se da i među njima, a imamo nezvanične naznake da čak i u SNS-u, SVM i ostalim organizacijama koje učestvuju u ovome, ima ljudi koje je sramota zbog ovoga. Videlo se da čitavu priču oko spomenika dugo odlažu. Nadam se da nas slušaju i da ti ljudi imaju toliko savesti da ne učestvuju u ovakvoj sramoti – završio je svoje obraćanje okupljenim sugrađanima Milinović.

Inicijativa je čak tri puta razmatrana

Zaista, suština je da se niko od Novosađana ne protivi spomeniku podizanja nevinim žrtvama, već je sporan spisak sa imenima vezan za ovaj spomenik.

O ovom spisku je Luftika već pisala, a na njemu se nalazi više od 10 osvedočenih nacističkih krvnika, direktnih nalogodavaca i izvršitelja zločina za vreme okupacije Novog Sada.

Kako je u svom Fejsbuk postu napisao Radomir Kukobat, nekadašnji član Saveta za kulturu Skupštine Novog Sada, inicijativa za spomen obeležje “nevinim žrtvama 1944/45 godine”, čak je tri puta razmatrana pre nego što je donesena.

Pokrenuta je inicijalno od Saveza vojvođanskih Mađara i jednog građanskog udruženja koje ima podršku te stranke, a iako je dva puta usvojena na Savetu za kulturu, posle je jednostavno nestala, jer nije stavljana na dvevni red Skupštine grada.

Sporan spisak deo dokumentacije o spomeniku

Tek u u trećem pokušaju usvajanja, u dokumentaciji, koja je bila deo obrazloženja za incijativu, pridružen je spisak žrtava sa spornim imenima, za koje je utvrđeno da su streljani nakon proterivanja mađarske vojske.

Međutim, iako je sigurno stradao veliki broj nevinih ljudi, nikad nije dokazano da su svi sa spiska osuđeni bez krivice.

Kako Kukobat ispravno zaključuje, “dovoljno je da se za jednog čoveka sa tog spiska nepobitno utvrdi da nije nevin osuđen, pa da čitav spisak bude kompromitovan i odbačen kao nerelevantan za ozbiljnu priču o (stvarno) nevinim žrtvama.”

U javnosti se svakako najviše spominje ime krvnika koji je odgovoran i lično umešan u ubistvo petorice braće Jovandić, čija tela nikad nisu pronađena i kojima su spomenici podignuti u praznim grobnicama na Almaškom groblju.

Međutim, činjenicu da se na pomenutom spisku nalaze i osvedočeni zločinci, većina članova je, u raspravi na Sednici saveta za kulturu odlučila da ju naprosto – ignoriše.

Predlog su branili samo predsednik Saveta i jedan odbornik iz LSV-a, dok su ostali predstavnici gradske vlasti su ćutali. Svi su na kraju glasali za podnetu inicijativu, a spisak je ostao u dokumentaciji, uprkos apelima da bude uklonjen.

Moguća i relativizacija novosadske racije

Istina je da u dispozitivu spomenika ne piše ko su zapravo “nevine žrtve”, niti da se spomenik podiže baš tim ljudima sa spiska. Međutim, spisak postoji i nalazi se u obrazloženju inicijative zašto se uopšte to obeležje i podiže.

Kako se na spisku streljanih 1944/45. godine se nalaze i osvedočeni zločinci, jednog dana će neko ko bude proučavao gradske arhive moći da zaključi da je sadašnja generacija Novosađana podigla spomenik spornim ljudima sa spiska.

Pošto se na njemu nalazi 1.700 imena, može čak da konstatuje da je od ruke oslobodilaca Novog Sada pobijeno više ljudi nego u stravičnoj raciji 1942. godine, što je možda nekom bio i cilj, zaključuje Kukobat u svom postu.

Okupljeni protest Liman
Foto: Luftika

U svakom slučaju, okupljeni Novosađani su juče pokazali da im je itekako stalo do očuvanja antifašističkog nasleđa i slobodarskog duha našeg grada, za koji smo se krvavo izborili.

Spomenik nevinim žrtvama Liman
Foto: Luftika

Glasno su izrazili da okupljena inicicijativa, sa spornim spiskom ne može i ne sme proći. Barem dok se ne napravi nova komisija, čiji će rezultati biti jasno stavljeni na uvid javnosti i kojima će zaista biti odana zaslužena počast nevinim žrtvama.

Nacistički saradnici dobijaju spomenik na Limanu 4, Grad gluv za apele građana

Luftika #

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Baš sramota da se ovako nešto uopšte pomisli. Nadam se da će gradske vlasti uvažiti ovaj skup i apel i neće dozvoliti u ime svih nas, koji smo potomci ubijenih Srba na ovim prostorima. U vreme divljanja fašizma u Evropi i našim okolnim zemljama moramo reagovati i na najmanji pokušaj da se krvnici i satrapi pretvore u žrtve. Dobri trenutni odnosi sa Mađarskom ne umanjuju potrebu da se naše žrtve ne zaborave. Svaki otpor ovakvim glupim odlukama se mora sprečiti bez obzira ko je pogrešio u pripremi ovakvog projekta.

OGLAS

390 Shares
390 Shares
Share via
Copy link