Magazin Novi Sad

Novi Sad kroz naočare starih pankera: Rokenrol iz austrougarskih podruma i ples na krilu aviona

Rokenrol podrumi

Kultni novosadski pab „Dublin“ otvoren je 1991. godine i odmah je postao popularan među novosadskim alternativnim klincima i muzičarima, ali i brojnim umetnicima i studentima Akademije umetnosti.

U vreme otvaranja, bio je jedan od prvih irskih pabova u bivšoj Jugoslaviji. Prvobitno je koncipiran kao kafe-knjižara, da bi se potom pretvorio u kafe-galeriju, u kojoj su tokom decenija postojanja održani brojni koncerti i nezaboravne žurke.

Brojni neafmisani, ali i poznati umetnici, organizovali su izložbe na ovom legendarnom mestu, a gotovo svi bitni novosadski bendovi – od Korozije, Mighty Dogz-a, Blitzkrieg-a, DMT-a i mnogih drugih, održali su sjajne koncerte, koji se i danas prepričavaju.

Duka u Dublinu
Foto: Luftika

– U „Dublinu“ sam prvi put bio 1993. godine, zato što je naš drugar Komarac (pevač benda General) radio za šankom. Ali nismo se puno zadržavali, jer je tada ovde izlazila mnogo starija masa. Tek kasnije mi je postao omiljeno mesto za izlazak – kaže zamišljeno Nemanja Dukić Duka, dok vuče dim cigarete, gledajući oko sebe, jer smo baš ovo kultno mesto odabrali za razgovor.

Duka je nekad bio pevač kultnog novosadskog benda Blitzkrieg, a i danas je aktivan na sceni kao frontmen grupe De Limanos, koju čine veterani gradske pank scene.

Poseban kuriozitet je da su u vreme sankcija i opšte nemaštine 90-ih u „Dublinu“ nastupila dva strana benda – Dumbell i Wanda Chrome and The Leather Pharaohs, što je bio pravi spektakl i istinski podvig za taj period.

Za šankom su se tokom godina smenjivali novosadski umetnici, muzičari i ljudi povezani sa alternativnom scenom, od kojih je svaki deo sebe ostavio ugrađen u duh ovog mesta, a sa zvučnika se i danas može čuti kvalitetan rokenrol i pank, baš kao i na samim počecima.

„Rupa“ i „DiBi“ – mesto gde se „otpadalo“ ispred

„Rupa“ je važila za kultno mesto još krajem 80-ih, gde su se povremeno održavale i manje svirke.

Imala je prigodan naziv, pošto se nalazila u podrumu zgrade na Trifkovićevom trgu. Važila je za mesto gde se uvek mogla čuti dobra muzika, a pre nego što je zatvorena i mesto gde su klinci išli da kupe dobar džoint.

Nekadašnja rupa
Nekadašnja „Rupa“, Foto: Luftika

Nekoliko stotina metara od „Rupe“ nalazio se „D&B“, ili „DiBi“, mali kafić u Grčkoškolskoj, gde se sredinom devedesetih okupljali ljudi sa novosadske scene. Tačnije, ne u njemu, već ispred, a pivo su uglavnom kupovali u obližnjem dragstoru „Deni“.

– DiBi je te 1995/6. godine prosto eksplodirao. Bio je valjda najmanji prostor u gradu, gde može da stane 20-ak ljudi, ali je ispred znalo da bude i više od 300. Nikad nismo ni ulazili, kupovali smo piće u radnji i sedeli ispred.

Dolazila je naša ekipa, pa smo se ispred kafane družili i ćaskali. Uglavnom su sve priče bile vezane za muziku, pošto se malo teže dolazilo do noviteta nego danas – menjale su se kasete i razmenjivale informacije, muvale devojke… – priča nam Duka svoje doživljaje ispred ovog kultnog mesta.

DiBi
D&B, Foto: Luftika

D&B je odoleo zubu vremena, nalazi se na istom mestu, mada je u međuvremenu promenio vlasnika i donekle koncept, pa je danas postao okupljalište gradske hipsterske ekipe.

Koncertna mesta kratkog daha koja su ostavila svoj pečat

Tokom devedesetih su se na koncertnoj mapi grada pojavljivala brojna mesta koja su poslužila jednu sezonu, pa su se potom gasila, a neka su trajala svega nekoliko svirki.

Međutim, ne bi bilo fer ne pomenuti ih, pošto su ostavila trag na gradskoj sceni, a o nekima se i danas priča.

U „Domu Kulture“ pušila su se pojačala

„Dom Kulture“ se nalazio na mestu današnjeg istoimenog kluba, iako apsolutno nemaju nikakvih dodirnih tačaka, osim da su se na oba mesta organizovali koncerti.

U tadašnjem „Domu Kulture“ održane su sredinom devedesetih neke od legendarnih svirki Korozije, DMT-a, UMT-a (Novosadsko garažno pakovanje – Torpedo ’96.), Novembra i Ateista, u pravoj rokenrol atmosferi – bučnoj, neuglednoj, zadimljenoj i oznojanoj, a pojačala su se pušila od silnih decibela.

Dom Kulture
Današnji „Dom Kulture“, Foto: Luftika

U sezoni 1995/6. bilo je jedno od najpopularnijih mesta za koncerte, a poseban „šmek“ su davala dva stuba koja su smetala publici da dobro vidi bend, ukoliko je bila veća gužva.

„Life“ i „Hardcorner“ – odlazak na svirke na sopstvenu odgovornost

Sredinom 90-ih, jedno kratko vreme je funkcionisao prostor u atomskom skloništu na Novom Naselju, koji se zvao „Life“.

Priliku da sviraju tamo iskoristili su brojni novosadski bendovi, a posebno „upečatljiv“ je bio je koncert Provokacije, koji je okupio valjda sve skinhede u gradu i završio se masovnom tučom i krvavim glavama brojnih prisutnih u publici.

Međutim, „Life“ će ostati upamćen i po gostovanju „Spaltterheads-a“, prvog stranog benda koji je gostovao u Srbiji nakon ukidanja sankcija.

– Ljudi su bili šokirani da su rasprodate karte za svirku nekog nepoznatog benda, ali nisu kapirali da je to prvi strani bend koji je došao u Novi Sad posle 1991. godine – podseća nas Duka.

Među mestima koja su kratko postojala, a ostala upamćena u gradu je i „Hardcorner“ u ulici Zemljane Ćuprije na Podbari.

Ovo mesto je bilo okupljalište pankera još 80-ih, a u narednoj dekadi je poprimilo novo ruho.

– „U Ćuprijama“ su bili neki KUD-ovi. Sećam se da sam išao tamo početkom osamdesetih na koncert Buldožera, to je bio savršen prostor, koji je bio potpuno neiskorišćen. Sve dok nije došao Voja Žugić i napravio „Hardcorner“.

Pokojni Buži je došao do tog prostora, a Voja je organizovao svirke. Čak je održan i neki mini-festival, na kojem su svirali Mitesers, Proleće i nekoliko hardkor bendova.

Međutim, kako su redovno dolazili skinhedi, bilo je stalno nekih tuča, tako da je brzo i zatvoreno – kaže nam Stevan Gojkov Goja, novinar i muzičar koji je svirao u čak četiri kultna novosadska benda.

Džakuzi u bekstejdžu „Chamellot-a“

Novosađani su pravi klub za svirke dobili tek 1998. godine – prostor koji je isključivo bio namenjen za tu svrhu, iako je vlasnik pogrešio speling na engleskom, pa je je ispalo da se izgovara Čamelot umesto Kamelot.

Tu su neke od legendarnih koncerata održali Vrisak Generacije, Blitzkrieg, Trula Koalicija, KBO i Provokacija (jedan od retkih bez incidenata), atmosfera je uvek bila fenomenalna, a zvuk perfektan.

– „Chamellot“ je bio jako dobar prostor, prvi namenski za svirke koji sam ja video u gradu. Sva ostala mesta su bila „zbudžena“, prilagođavana su povremeno toj nameni. Ljudi su sa jako puno entuzijazma ušli u čitavu priču, jako su se dobro ophodili prema bendovima.

Postojala je mogućnost snimanja lajv nastupa, a u sklopu bekstejdža nalazio se i džakuzi. Međutim, nisu mogli to finansijski da isprate, pošto je mesto bilo posećeno samo vikendom, kada su se tamo održavale svirke – kaže nam Duka.

Upravo iz tih razloga „Chamellot“ je vrlo brzo zatvorio svoja vrata, već početkom novog milenijuma.

Najlepši otvoreni koncertni prostor u gradu

Kada se govori o koncertnim prostorima 90-ih, svakako da treba pomenuti i „Podijum“, sasvim sigurno najbolji otvoreni prostor za svirke u gradu, koji se, nažalost, retko koristio.

Nalazio se u Katoličkoj porti, tačnije u letnjem bioskopu, a sve svirke su morale da budu završene relativno rano, pošto su se komšije bunile zbog buke.

Svakako će se pamtiti legendarni koncert Ritma Nereda 1995. godine, koji je protekao u naelektrisanoj atmosferi, jer je moglo da dođe do velikog okršaja novosadskih i beogradskih skinheda, kao i fenomenalan koncert Atheist Rap-a naredne godine.

Podijum, Foto: Luftika

Prostor je još jednom u punom sjaju zaživeo u novom milenijumu, kada su 2008. godine na „To Be Punk“ festivalu nastupili Peter and the Test Tube Babies, a zatim je ostavljen da trune zaparložen, bez prave namene.

Tih godina sviralo se i u klubu „Ara“, „Kimonu“, Rusinskom domu, Zapadnom holu Spensa, a događaj koji je svake godine željno iščekivan bio je legendarni Koncert godine, u velikoj hali SPC „Vojvodina“.

Crno „Bečejsko“ pivo sa limunom uz sjajnu muzičku podlogu

Legendarna pivnica „Crni Bik“, otvorena 1994. godine, bila je vrlo popularna među mladim pankerima i alternativcima, koji su tražili mesto za dobar provod i zabavu u centru grada.

Ako ste u ovaj podrum zabasali sredinom 90-ih, sa zvučnika su uvek odjekivali strani i domaći rokenrol i pank hitovi, dok su se prisutni gurali među drvenim klupama u želji da popiju po koju kriglu crnog „Bečejskog“ sa limunom i upiju delić sjajne pabske atmosfere.

„Bik“ su posećivali brojni muzičari i gradske face, a nakon što je nakratko „zamro“, postao je ponovo popularan početkom 2000-ih.

Ulaz u Crni Bik
Ulaz u Crni Bik, Foto: Luftika

Kasnije su tu svirale brojne domaće grupe, iako nije bio baš najsrećnije mesto za koncerte, jer publika nije mogla dobro da vidi bend, pošto bina nije postojala.

Vremenom je promenio koncept i postao mesto gde se pušta elektronska muzika, a danas je nažalost zatvoren, iako drvena rezbarija bika i dalje čuva ulaz u pivnicu i podseća na neka bolja vremena.

Provod na krilu aviona

Jedno od kultnih mesta koje su obeležile 90-te i početak novog milenijuma svakako je bio „NS Time“, koji se nalazio u Češkom magacinu na Limanu.

Za novosadsku publiku je predstavljao potpuno inovativni koncept, jer je jedan od hangara pretvoren u klub, u kojeg su „ugurali“ borbeni MIG, pa su mnogi plesali čitavu noć na krilima pravog aviona.

Nekadašnji NS Time
Nekadašnji NS Time, Foto: Luftika

Funkcionisao je kao noćni klub i mesto za koncerte, na kojem su se verovatno izređale sve novosadske grupe, čak su organizovani i festivali demo bendova ispred samog kluba.

Gostovanje nemačkog benda Bluekilla, 1997. godine, izazvalo je nezapamćeno interesovanje, jer je to bio prvi strani ska bend koji je novosadska publika imala priliku da čuje uživo, a utisci i atmosfera sa ovog koncerta postali su pravi urbani mit.

Koncert Hladnog Piva u NS Time klubu
Koncert Hladnog Piva u NS Time klubu, Foto: Privatna arhiva

Četiri godine kasnije u „NS Time“-u je prvi put u našem gradu nastupilo Hladno Pivo, što je izazvalo potpuni delirijum publike, baš poput zajedničkog koncert Ateista i KUD Idijota, kao i gostovanja australijskih pankera Hard-Ons, 2005. godine.

Danas je prostor totalno zapušten sa tendencijom da se uskoro uruši.

„Noći na kvaki“ u starim „Graffitima“

Legendarni rokenrol kafić „Grafitti“ na Podbari bio je jedan od prvih mesta tog tipa u gradu, jer je otvoren u prvoj polovini osamdesetih.

Tokom godina je menjao vlasnike, a u drugoj polovini devedesetih je postao jedno od glavnih mesta za provod novosadskih pankera iz svih delova grada.

Kafić je radio do ranih jutarnjih sati, a ukoliko niste stigli na vreme, lako se moglo desiti da ne uđete, ili da noć provedete na vratima, pa bi vam se kvaka zabijala u leđa, od količine ljudi koja je svakog vikenda pohodila ovo kultno mesto.

Dobar provod je bio zagarantovan, a sa zvučnika su uvek grmeli pank i rokenrol hitovi. Nije bilo neobično ni da u žaru zabave neko stejdždajvuje sa stola.

Nekadašnji Graffiti
Zgrada na mestu kuće gde su se nalazili stari Graffiti, Foto: Luftika

– U „Graffite“ smo počeli da izlazimo 1997. godine. To je bio prvi lokal gde smo aktivno izlazili i imali smo dovoljno godina da možemo da platimo cugu u kafani. Neki od nas su već počeli da rade, ali je većina studirala. Živeli smo na grbači roditelja, pa smo piće plaćali na crtu – objašnjava Duka.

Tuče nisu bile retkost, ali ne među gostima, već od posetilaca „sa strane“, koji su dolazili na ovo mesto da započnu kavgu, pa ste ponekad morali da izbegavate flaše koje su vam proletale iznad glava, kao u nekoj sceni iz vesterna.

Tu su radile i poznate gradske face, poput Dr. Popa iz Ateista ili članova Korozije, a svoja vrata su zatvorili gostima u prvoj polovini 2000-ih.

Međutim, priča ipak ima srećan kraj, jer i danas postoji istoimeni kafić, nekoliko stotina metara niz ulicu.

Poslednji vlasnik starih „Graffita“, a ujedno i sadašnjih, nastavio je pankersku tradiciju, podižući čitavu priču na potpuno drugi nivo.

„Rejvovanje“ devedesetih

Talas elektronske muzike koji su predvodili Prodigy, Ministry of Sound, Underworld i slični izvođači, nije mimoišla ni novosadsku scenu, pa su tzv. rejv žurke postajale sve popularnije u drugoj polovini devedesetih.

Neka mesta, poput „Alien-a“ ili „Chill Out-a“, privlačila su raznoliku publiku, a neretko je na ove žurke odlazila i ekipa koja nije slušala tu vrstu muzike, ali su želeli da nastave provod do ranih jutarnjih sati.

Najnoviji maxi singlovi su uspevali da pronađu svoj put do sankcijama ugrobarene Jugoslavije, a kako je čitava stvar bila u povoju, rotacije su odvrtane i sa policijskih automobila, da bi bio obezbeđen lajt-šou u improvizovanim prostorima.

Iako većina ovih mesta nije bila dugog veka, svakako da su obeležila novosadsku scenu.

Međutim, mesto koje svakako može da ponese epitet legendarnog je „Contrast“, diskoteka koja je predstavljala kontratežu „Paradiso-u“, u koji su uglavnom izlazili „dizelaši“ i „kremaši“.

Tu su organizovane lude tehno žurke, publika je uglavnom bila na opijatima najrazličitijih vrsta, a nedeljom su bile aktuelne i rok večeri, kada ste mogli da čujete razne alternativne i pank hitove, što je bilo vrlo neobično za velike diskoteke tog vremena.

Brojni pankeri i alternativci tada su pohodili ovo mesto, nakon što su se prethodno osvežili kod dragstora, ili posetili „Dali“, koji je bio popularan u to vreme, a svoju „labudovu“ pesmu „Contrast“ je otpevao početkom novog milenijuma.

Kuriozitet je da su tokom i neposredno nakon bombardovanja tamo organizovane dnevne rejv žurke.

Posle je pretvoren u folkoteku, a 2012. godine desila se stravična tragedija, kada je u požaru, koji je navodno izbio zbog neispravnih instalacija, stradalo šest osoba.

Od tada ovo mesto definitivno više ne postoji.

Nastaviće se…

Novi Sad kroz naočare starih pankera: Atheist Rap i ludilo 90-ih uz maksimalni rokenrol

Novi Sad kroz naočare starih pankera: Provod ispred dragstora i svirke po školama

Novi Sad kroz naočare starih pankera: Kako je sve počelo i ludilo „Patke“

57 Shares
Share via
Copy link