Magazin Novi Sad

Novi Sad kroz naočare starih pankera: Provod ispred dragstora i svirke po školama

Naslovna dragstori i škole
Foto: Collage / Privatna arhiva

Brojni dragstori u Novom Sadu imali su značajnu ulogu za subkulturnu scenu ovog grada tokom poslednjih decenija.

To su bila mesta gde se skupljala ekipa, pio alkohol, prepričavali doživljaji sa svirki, delila nova muzika i pronalazile nove ljubavi.

I dalje su aktuelne legende o besanim noćima ispred “Denija”, “Maksima”, “Boba”, “Kolexa”, “Embarga” i drugih…

A sve je počelo od okupljanja kod “Lovćena”, koji se nalazio kod nekadašnjeg “Norka”, gde je danas Prolaz Pekinške Patke.

Krajem 70-ih tu se skupljala ekipa koja je slušala pank u ranim danima, a tu je bio i izlog gde je održana legendarna svirka.

– Tu se skupljala ekipa pankera iz svih delova grada, kod „Lovćena“, jedinog dragstora u gradu, koji je radio čak do devet – deset uveče. Pričalo se o muzici i  razmenjivale su se ploče i bedževi, a “visili” su ljudi koji su pravili bendove, iz čitavog grada – Petrovaradina, Adamovićevog naselja, mi sa Sajmišta, a kasnije su i Limanci počeli da dolaze.

Baš smo bili mladi, imali smo nepunih 14 godina, ali su nas sjajno prihvatili. Svi su imali kožne jakne, jer su tog leta bili u Londonu, puni priča sa koncerata, tako je sve krenulo – kaže nam Stevan Gojkov Goja, novinar i muzičar, koji je svirao u u čak četiri novosadska benda – Crkveni Pacovi, Kapetan Leshi, Fear of Dog i Atheist Rap.

Korzo i ploče

Kako su se menjale generacije, menjala su se i mesta gde je bio glavni korzo u Novom Sadu – mesta gde su momci odlazili da šmekaju devojke i da budu viđeni.

Jedno vreme je bio u Dunavskoj ulici, pa su se pankeri skupljali kod Zlatarne Celje.

To nije bilo slučajno, pošto se vrlo blizu nalazila Jugotonova prodavnica, koja je imala najbolja licencna izdanja tog vremena, što se tiče novog talasa i panka.

Muzički magazin u istoj ulici je takođe prodavao ploče, ali uglavnom narodnjake, klasiku i dečije pesme, više je bilo mesto za kupovinu instrumenata, a vinile su držale i robne kuće, poput “Norka” i  “Progresa” u Tanurdžićevoj palati.

– Tu su dole tetke i čike u plavim kombinezonima prodavali sijalice, čekiće, ali je postojao i mali deo sa gramofonskim pločama.

Super je što su bile jeftine, jer je sve moralo biti usklađeno po JUS-u, nisi mogao da naplaćuješ ploču 2 funte koliko je tada bilo u Londonu, ovde su koštale 50 penija – kaže Goja.

Lude noći u “Garudi”

Prava ekspanzija kafića i klubova krenula je od druge polovine 80-ih, iako su malobrojni otvoreni početkom ove dekade, između ostalih “Panda” na Limanu i “Graffiti” na Podbari, koji će svoju pravu ulogu na alternativnoj sceni Novog Sada imati od sredine devedesetih.

– Sredinom 80-ih otvorila se “Garuda”. To je bilo ludo mesto, gde su izlazili muzičari poput Sube i sve druge face tadašnje scene. Uvek se slušala dobra muzika, a imao si i kartone za duvanje džokavaca na šanku.

Radila je duže od ostalih mesta, jer su se državne kafane zatvarale do 22 časa. “Garuda” je u to vreme radila čak do ponoći, a mogao si da ostaneš i duže, što je bio pravi šok – priča nam Goja.

“Garuda” je radila bez prestanka i tokom 90-ih, kada su održavane svirke manjih novosadskih bendova, a čak su i popularni Ateisti tamo snimili spot za “Fatamorganu”.

Inače, interesantno je da se nalazila tačno preko puta policijske stanice, a jedno vreme je bila popularna i među novosadskim skinhedima, pa su incidenti bili česti, kao i duvanje lepka u klubu.

Danas se na njenom mestu nalazi višespratnica.

Svirke po školama

U drugoj polovini 80-ih česte su bile svirke po srednjim školama, posebno u Medicinskoj i Elektrotehničkoj, koja se nalazila na mestu današnje Ekonomske. Tu su dolazili svi – od najgorih pankera, do alternativnog krema novosadske umetnosti.

Ovi koncerti formalno su organizovani da bi se animirali đaci, dok su zapravo služili da se animira ekipa iz grada koju interesuje takva muzika. Uvek su bili dobro posećeni, uz poneku tuču, ali bez nekih ozbiljnijih posledica.

– “Mini Boom”, koji je bio baš veliki događaj, održan je u sali za fizičko, a manji koncerti novosadskih bendova (Lune, Obojenog Programa, Boya…) organizovani su u menzi Medicinske škole – priseća se Goja.

Čitava priča kojima su “školske igranke” podignute na pankerski nivo, bila je moguća samo putem poznanstva sa nekim iz tadašnje Omladinske organizacije.

– U Ekonomskoj školi su održavane školske igranke, koje su bile otvorene za sve. Sestra Joce Ajkule, Sandra Matić je bila neki faktor u Omladinskoj organizaciji i onda je ona napravila prvi koncert – svirali su Kapetan Leshi, Vrisak Generacije i K.B.O.

Čuveni Andrla (Imperium of Jazz) je svugde bio prisutan, privlačilo ga je sve što je bilo vezano za subkulturu. On je bio dobri duh novosadske scene i nastupao je sa svojim bendom na najneverovatnijim mestima –  kaže Goja.

“Linea” i “Žutara”

Kraj 80-ih i početak naredne dekade, alternativnu scenu Novog Sada obeležila su dva kluba – “Linea”, koja se nalazila u sklopu bazena na Sajmištu i “Žuta Kuća”, koja se nalazila blizu parkinga kod Štranda.

O ova dva mesta se i danas ispredaju urbane legende, kao mestima koja su imala ključni uticaj na razvoj nove generacije novosadskih pankera, pošto su brojni poznati bendovi održali nezaboravne nastupe baš tamo.

Surovi pank u diskoteci

– “Linea” je bila velika diskoteka, koja je imala izlaz na bazen i otvorenu baštu. Poput svake diskoteke, prvo je privlačila malo drugačiju publiku, ali kad su počeli sa rok koncertima mi smo od tog mesta napravili meku.

Voja Žugić, (koji će nedugo potom osnovati kultni “Maximum Rock’n’Roll”), sprijateljio se sa vlasnikom, tako da je dovodio bendove. Moj drugar Popa iz „Boljeg života“ i ja smo bili didžejevi, imali smo dva gramofona i miksetu i puštali ploče – isključivo pank i hardkor – objašnjava nam Goja.

fear of dog ispre linee
Fear of Dog ispred Linee, Foto: Privatna arhiva

Tamo je organizovan i festival „Bolje uživo nego namrtvo“, svirali su domaći i inostrani bendovi, a Kud Idijoti čak dva puta.

Upravo sa njihovog prvog koncerta u Linei datira ljubav Novosađana prema legendarnim Puljanima.

Slikari i muzičari pod istim krovom

– U “Žutu Kuću” se baš izlazilo, pilo i živelo, pogotovo jer su leti imali i baštu. Imala je brdašca sa svih strana, pa si mogao da sedneš negde u okolini kad je bila gužva, posebno za vreme koncerata.

Na spratu su bili slikari, a dole je postojao šank i veći deo, gde su se održavale svirke, a kada njih nije bilo, „tukao“ se bilijar. Skroz levo je bila prostorija za probe bendova, pa su tu vežbali Vrisak, Ateisti i mnogi drugi – kaže nam Goja.

U “Žutari” su neki od većih koncerata prenošeni uživo, putem radija, poput Ramba Amadeusa, kao i tribine na kojoj su govorili razni rok kritičari tog vremena.

Kako nam priča Nemanja Dukić Duka, nekadašnji pevač i basista Blitzkrieg-a, a danas frontmen De Limanos-a, i mlađa ekipa je izlazila u “Žutu Kuću” ali sa određenom dozom opreza, a svirke su uglavnom pratili iz dvorišta.

Mesto gde je nekad bila Žuta Kuća
Mesto gde je nekad bila Žuta Kuća, Foto: Luftika

Ovo kultno mesto je sravnjeno sa zemljom sredinom 90-ih, a na njenom mestu su danas tereni za mini-golf, koje retko ko koristi.

“Mašinac” – mesto gde su svirali i nastajali bendovi, ali i sevale pesnice

Već sredinom osamdesetih “Mašinac” je počeo da zauzima kultno mesto na koncertnoj mapi grada, ali i kao mesto za izlaske.

Puštao se uglavnom pank i hevi metal, koji su bili aktuelni muzički pravci u to vreme. Najžešće tuče su bile upravo tokom izlazaka, a ne tokom svirki.

Pričalo se da su njihovi protagonisti bili pankeri i metalci, ali su zapravo skinhedi tražili kavgu sa metalcima svakog vikenda. Nije bila retkost da se potuku i devojke, koje su imale svoje ženske bande.

Duka, koji je na “Mašinac” počeo da izlazi početkom devedesetih, sa samo 13. godina, takođe se seća ovog mesta kao dosta “kritičnog”.

– Dolazili smo prilično sramežljivo na svirke. Tada se išlo na svirku kao na front otprilike. Išao si sa tim da ćeš u 90 odsto slučajeva dobiti u najmanju ruku šamar, od nekog ko je stariji od tebe tri-četiri godine, što je ogromna razlika u tim godinama – podelio je on svoje iskustvo.

Mašinac
Mašinac danas, Foto: Luftika

Kuriozitet je da je prvi novosadski koncert Ramba Amadeusa, upravo na “Mašincu”, bio ključan za nastanak jednog od najlegendarnijih novosadskih bendova – Atheist Rap-a, krajem 1988. godine.

– Kupili smo karte na preporuku jednog drugara, koji je studirao na FTN-u, i sasvim slučajno čuo tonsku probu. Totalno smo se raspametili i oduševili, a Pećinko i Pop su na tom koncertu odlučili da naprave Ateiste. Obojica su izlazili na binu da pevaju i pričaju – Pop dobrovoljno, a Pećinka su izgurali. Tu je krenula priča o osnivanju benda – priča kroz smeh Goja.

Nastaviće se…

Novi Sad kroz naočare starih pankera: Kako je sve počelo i ludilo “Patke”

Stanislav Beti

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Super, samo što su svi ti pankeri sada ozbiljni ljudi koji su deo tog sistema protiv koga su se bunili. Štaviše, postali su njegovi najveći zagovornici i manekeni.

OGLAS

170 Shares
170 Shares
Share via
Copy link