Srpsko oružje se našlo na ratnom bojištu u Jermeniji i korišćeno je ovog meseca u smrtonosnim sukobima na granici Jermenije i Azerbejdžena.
O tome, kao i poreklu tog oružja piše NIN u svom poslednjem, današnjem izdanju.
Za dve godine izveženo više od 1000 tona oružja, samo u Jermeniju
Više od hiljadu tona srpskog oružja, od 2018. godine poletelo je sa beogradskog i niškog aerdoroma put Jermenije, i to preko firme Vektura trans, koja je pod kontrolom Slobodana Tešića, jednog od finanasijera Srpske napredne stranke, saznaje nedeljnik.
Ovime su odnosi sa Azerbejdžanom, državom sa kojojm Srbija ima potpisane sporazume o strateškom partnerstvu, dovedeni u pitanje.
Jedina zvanična izjava o tome otkud srpsko oružje u ratu Jermenije i Azerbejdžana stigla je od ministra trgovine Rasima Ljajića, čije je ministarstvo nadležno za idavanje dozvola za izvoz oružja.
– U ovoj 2020. godini oružje je u Jermeniju izvozila jedna privatna firma, državne kompanije nisu u tome učestvovale. Ne mogu da kažem o kojoj je firmi reč – rekao je Ljajić.
Oružje proizvedeno u Krušiku, Prvoj Petoletki i Zastavi
S druge strane, novinar NIN-a Vuk Cvijić kaže da dokumenti u koje je imao uvid pokazuju da je reč o firmi “Vektura trans”, koja je pod kontrolom trgovca oružjem Slobodana Tešića, koji je blizak Srpskoj naprednoj stanci.
– Podaci jasno govore da je ta firma preprodavala oružje koje je proizvedeno u namenskim fabrikama Krušiku iz Valjeva, Prvoj Petoletki iz Trstenika i Zastavi oružje iz Kragujevca. Mi smo došli do podataka o 18 letova sa tri aviona, od čega je 16 letova bilo tokom 2019. godine. Ove godine sukobi između Jermenije i Azerbejdžana izbili su 12. jula, a letovi su bili samo dva dana nakon toga – navodi Cvijić.
Dozvola za izvoz ne može Krušiku, ali može Vekturi trans
Narodna poslanica Marinika Tepić, jedna je od prvih koja je upirala prstom u Slobodana Tešića i njegovu povezanost sa SNS i sumnjivim poslovima u vezi sa izvozom oružja.
– Po mojim saznanjima dozvole koje je Slobodan Tešić dobijao za svoje firme, i sa njim povezane firme, nisu uvek imale saglasnost svih ministarstava – istakla je Tepić.
Upravo dozvole za izvoz bile su sporne i kada je 2018. godine firma Slobodana Tešića preuzela izvoz oružja u Jermeniju od državne firme Krušik iz Valjeva. Naime, Krušik je prvi potpisao sporazum o izvozu oružja sa Ministarstvom spoljnih poslova Jermenije, ali od državnih organa nije dobio neophodne dozvole.
Međutim, samo 19 dana nakon što država nije dozvolila Krušiku da izveze naoružanje u Jermeniju, dozvolu za to je dobila privatna firma Slobodana Tešića.
Ko je Slobodan Tešić?
Slobodan Tešić je rođen u Kiseljaku u BiH 1958. godine. Tamo je radio kao kondukter u lokalnom saobraćaju.
U Srbiju se preselio tokom rata, devetesih godina, kada je počeo da se bavi trgovinom oružja. Mediji su pisali da ga je u posao sa oružjem uveo stric Đorđe Tešić.
Oženjen je, a ćerka Danijela je 2012. bila na izbornoj listi SNS, potom i narodna poslanica te stranke.
Afera Orao
Tešić je od 2003. bio na listi Ujedinjenih nacija za zabranu putovanja zbog kršenja sankcija za izvoz oružja u Liberiju. Tada se njegovo ime prvi put pojavilo u javnosti.
U izveštaju UN piše da je Tešić 2001. i 2002. godine prodavao oružje Liberiji preko njegove tadašnje kompanije Temeks. Tešić je, međutim, tvrdio da nikada nije bio u Liberiji.
Rekao je da je mislio da je oružje namenjeno Nigeriji, zbog, kako je naveo, prethodnih dogovora sa jednom tamošnjom kompanijom, ali tamo nije završilo. Navodno je falsifikovan podatak o krajnjem korisniku, tvrdio je Tešić.
BBC je ovu aferu obradio u dokumentarnom filmu „Trgovina oružjem” 2003. godine.
Prema tom dokumentu, u posao je bio uključen i Orhan Dragaš, današnji direktor Međunarodnog instituta za bezbednost. Kasnije je utvrđeno da su Tešić i Dragaš nekoliko puta boravili u Monroviji, glavnom gradu Liberije.
Od SNS-a diplomatski pasoš i vila na Dedinju
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je da je Tešić 2013. godine, nakon stupanja Srpske napredne stranke na vlast, sklonjen sa crne liste UN, a tadašnji ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić mu je dodelio diplomatski pasoš.
KRIK piše i da je njegovoj firmi Partizan Tek 2015. godine iznajmljena državna vila u Diplomatskoj koloniji na Dedinju, što je otkrio Savet za borbu protiv korupcije.
Tešićevo ime u Vikiliksu
Tešićevo ime se našlo i u depešama koje je objavio Vikiliks.
– Postoji dugačka lista zločina koji su u vezi sa ovim čovekom i snabdevanje oružijem Iraka, Liberije i terorističkih režima – navodi Vikiliks i dodaje da je 2005. godine Tešić pokušao da uđe u Bugarsku, ali da je vraćen zbog toga što se tada nalazio na UN listi zabrane putovanja.
Prema podacima američkog ministarstva (2019. god), on poseduje ili direktno kontroliše trgovinska preduzeća Partizan Tek i Tehnoglobal Sistems , registrovane u Srbiji i Charso Limited i Grawit Limited sa sedištem na Kipru.
– Da bi obezbedio poslovne ugovore sa različitim zemljama, a u vezi sa oružjem, Tešić je direktno ili indirektno davao mito i pružao finansijsku pomoć – stoji u saopštenju američkog ministarstva.
Iako je na „crnoj listi”, Tešić se i dalje bavi trgovinom oružjem i posluje kao tihi partner u kompanijama kojima indirektno rukovodi i poseduje.
– Na taj način, Tešić i dalje kontroliše mnoge, ako ne i sve aspekte poslovanja tih kompanija, uključujući i posredovanje u dogovorima i učešće u novim poslovnim prilikama, oslanjajući se na pouzdane saradnike da potpišu ugovore i da se pojave na svim javnim dokumentima – dodaje se u saopštenju.
Najveći trgovac oružjem na Balkanu
Iako je skinut sa liste Ujedinjenih nacija, Tešić je na „crnoj listi” Sjedinjenih Država osvanuo 21. decembra 2017. godine, kada su mu izrečene sankcije, a on označen kao „najveći trgovac oružjem i municijom na Balkanu”.
Zbog toga je, kako navodi istraživačka mreža BIRN u martu 2018, počeo da lobira da njegovo ime bude uklonjeno sa ove liste. Za te potrebe, Tešićev pravni zastupnik u Americi angažovao je Sonoran Policy Group Inc iz Vašingtona.
Američka medijska kuća CNN je objavila da je ova kompanija radila sa saradnicima predsednika SAD-a Donaldom Trampom.
Tešić je i na „crnoj listi” OFAC-a, departmana američkog ministarstva finansija zaduženog za sprovođenje trgovinskih i ekonomskih sankcija protiv država, režima i pojedinaca koji su povezani sa terorizmom, trgovinom narkoticima i oružjem.
U diplomatskim depešama iz decembra 2009 koje je objavio Vikiliks piše da je Tešić „potpisao je ugovor vredan 78 miliona dolara sa jemenskim ministrom odbrane početkom oktobra 2009. godine, čija je realizacija planirana za januar 2010, prema navodima bugarske ambasade u Sani”.
U njoj stoji i da su u ugovoru navedeni detalji pošiljke koja je sadržala municiju za malokalibarsko oružje, municiju za tešku artiljeriju, snajperske puške, opremu za miniranje, protivvazdušne puške i haubice.
Ove poslove je navodno obavljao preko njegove kiparske firme Moonstorm Enterprises LTD, a u njima je učestvovao njen izvršni direktor Goran Andrić, kao potpisnik ugovora sklapanih u Jemenu.
Pored Andrića, tu je i Nebojša Šarenac, Tešićev nećak i jedan od najbližih saradnika, takođe se u saopštenju navodi kao generalni direktor firmi Technoglobal i Partizan Tech, uz direktnu ili indirektnu povezanost u vlasništvu ili kontroli i kompanije Melvale Corporation.
Još dve afere, pre naprednjaka
Tešić je prema, pisanju Istinomera, bio protagonista još dve afere u prvoj deceniji ovog milenijuma.
Prva se dogodila 2005. godine kada je podignuta optužnica protiv direktora marketinga kompanije Zastava oružje Radeta Gromovića zbog zloupotrebe službenog položaja koja je navodno donela dobit Tešićevoj firmi, a ticalo se izvoza oružja u Nigeriju.
Nakon toga, 2009. godine, BIA obustavlja izvoz oružja u Libiju jer se saznaje da je u posao uključena firma Melvale čiji je komercijalni direktor tada bio upravo Slobodan Tešić.
Samo par godina kasnije, prema istraživanju Insajdera, saznalo se da je Tešić je bio jedan od učesnika sastanka između zvaničnika ministarstva odbrane Srbije tokom posete libijske delegacije koju je tada, 2013. godine, predvodio Kaled al Šarif, zamenik ministra odbrane ove zemlje za koga se kasnije ispostavilo da je bio povezan sa Al Kaidom.
Delegacija Libije je posetila i Tešićevo preduzeće Partizan Tek. Pet meseci kasnije, Ministarstvo trgovine izdalo dozvole za izvoz oružja u Libiju, što znači da su posao odobrila ministarstva odbrane i spoljnih poslova, a da se nisu protivile ni bezbednosne službe, navodi Insajder.
Otmica srpskih diplomata u Libiji
Tešića tabloidi pominju i kao jednog od pregovarača za oslobađanju dvoje zaposlenih u srpskoj ambasadi u Libiji, otetih dok su se u konvoju vozili sa tadašnjim ambasadorom Srbije u ovoj zemlji, Oliverom Potežicom, i njegovom porodicom od Tripolija ka Tunisu u novembru 2015. godine.
Slađana Stanković i Jovica Stepić su poginuli u februaru 2016. godine, navodno u američkom bombardovanju Sabrate, gde su ih otmičari držali.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je tada izjavio da njegov resor i bezbednosne službe nisu imale nikakav kontakt sa otmičarima, kao i da nikada nisu dobili njihove zahteve.
– Razni navodni posrednici su se javljali porodicama, ali nijedan od njihovih navodnih zahteva, bilo da je reč o finansijama, oružju ili svakakvim drugim temama, nikad nije mogao da bude potvrđen sa libijske strane, tako da se o tome nikad nije ni moglo razgovarati – rekao je Dačić.
Radna grupa Ministarstva spoljnih poslova Srbije još uvek nije objavila izveštaj kako su i zašto dvoje službenika ambasade oteti i gde su i kada poginuli, izvestila je televizija N1 2018. godine.
Marinika Tepić, potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde, u oktobru je ponovila navode Insajdera, izjavivši da je „Tešićeva fantomska firma sa Kipra posredovala i toj trgovini”.
– Godinu i nešto dana kasnije, stradali su Slađana Stanković i Jovica Stepić, a 2017. i Oliver Potežica – rekla je Tepić i pozvala predsednika Srbije Aleksandra Vučića – ministra odbrane Srbije 2013. godine – da odgovori „zbog čijih interesa su oni stradali i zašto naše tužilaštvo nije reagovalo.”
Pogledajte video o Slobodanu Tešiću, koji je prošle godine napravila i objavila Radio Slobodna Evropa:
Izvor: NIN, BBC na srpskom
Dodaj komentar