Pojma nemam da li mediji žele da ubedače javnost, da joj raspire bes, što nije tako teško, izazovu zavist ili samo povećaju broj klikova, ali pisati o proslavi prvog rođendana ćerkice Kaće Grujić i Marka Gobeljića kroz detaljan finansijski plan čiji konto je 30.000 evra je degutantno.
Sad pokušavam samo da shvatim da li su novinari “istraživači” to kopali ili ih je zvrcnula Kaća, neko njen, pa sve detaljno ispričali: 150 zvanica, 100 evra po glavi, muzika 8.000 evra, dekoracija 5.000 evra, odelo koje će Gobelja nositi 1.000 evra, dve haljine koje će Kaća nositi nepoznato.
Restoran će biti pretvoren u luna park sa konjićima koji se vrte. Slatki sto dugačak tri metra. Na meniju suši, krabe, razne vrste ribe, školjke… plus vegan meni, plus posni meni, plus biftek i ostale mesne đakonije.
Među gostima biće pevača, Kaćinih kolega i fudbalera, Gobeljinih saigrača i drugova.
Ukratko prepričano.
Šta kaže javnost?
Da se preseravaju na nemaštinu. Da su sto posto nesrećni. Da je Gobelja bankrot. Da Kaća sve finansira. Da su lepši rođendani od par hiljada dinara. Da dete ništa neće kapirati u vezi sa rođendanom jer puni tek jednu godinu.
Zašto nam zaboga niste napisali hoće li biti ceđenih sokova ili samo kupovini?
Jasno je da neće ćerki praviti prvi rođendan sa istrešenom kesom slanih štapića u kristal čašu i tortom koju je svekrva pravila, ili komšinica. Ta vremena su zamenjena sa svadbarskim proslavljanjem koje mahom služi da kevi i ćaleti nešto popegla, mada ni to ne mora da znači. Nisu ljudi koji daju 30.000 evra za proslavu prvog detetovog rođendana nužno nesrećni, nezadovoljni, iskompleksirani, mada mogu da budu. Ja bih to, kada bih imala toliki novac, nekako drugačije preraspodelila, ali to je moja stvar. Ovako, mogu i živi konji da galopiraju restoranom. Meni svejedno.
Nek je maloj srećan rođendan, nek je svojim roditeljima živa i zdrava i oni njoj, a o pravljenja luna parka sa konjićima i potrošenim novcima diskutabilno je razglabati.
Očigledno ćemo se sa setom sećati onih rođendana kad se oras veče ranije mleo na mašinicu pričvršćenu za klimav trpezarijski sto, odmotavao margarin za kuvanje u srebrnoj foliji, lizale kašike i dodaci za mikser, ostavljali tragovi prstiju po torti, a “zvanice” dolazile uparađene sa krosanima na tacnama i poklonima, izuvajući se u predsoblju, cipelom cipelu (ruke zauzete) sa pažljivo odbaranim čarapama, sa detaljnim pripremama u vidu vanrednog porodičnog sastanka kako se ponašati, koliko popiti, sa ovala meze uzeti i torte nakon prvog parčeta tražiti, uz pretnje deci pljunutoj, zalizanoj da su nagrabusili ako se budu derali ili alavo uzimali treću čašu soka.
Drage mame, ne morate da gledate „Zadrugu“ da bi bile seljanke
Dodaj komentar