Kada putujemo, jedna od najvažnijih odluka svakog dana je u koji restoran sesti i šta pojesti. A s obzirom na to da je većina nas na putovanju ili odmoru otprilike nedelju dana, jednostavno nema mesta za prosečnu hranu. Još je teže kada je hrana skupa, neautentična ili – u svetu tako raznolike kuhinje – jednostavno dosadna. Drugim rečima, nema gore nego kada ste na putovanju i završite u restoranu koji je turistička zamka, piše HuffPost.
Kakvi su to restorani?
Prema studiji kompanije PhotoAiD, tri glavna kriterijuma koja neko mesto čine turističkom zamkom su cene više od proseka, sadržaji prilagođeni turistima i nedostatak kulturne autentičnosti. Međutim, te karakteristike nisu uvek očigledne na prvi pogled, pa je HuffPost zatražio mišljenje stručnjaka za turizam i šefova kuhinje.
Stručnjakinja za odnose s javnošću Taryn Scher turističku zamku smatra „mestom koje se puno reklamira, ali zapravo nema ukuse koji bi to potkrepili“. Nažalost, to može uključivati i poznate institucije. „Postoje restorani s dugom tradicijom koji žive od stare slave. Neka od tih mesta su čak i ona za koja želite da kažete da ste ih posetili, čak i ako je hrana drugorazredna“, rekla je.
Poslastičarka Claudia Martinez i takmičar emisije Top Chef Hector Santiago smatraju da je namera ono što definiše turističku zamku. „Za mene je to mesto koje priprema ono što pretpostavlja da bi putnik želeo da jede“, objasnio je Santiago.
Zbog svega toga, gotovo 70% putnika koje je anketirao PhotoAiD reklo je da je poseta turističkoj zamci umanjila njihov celokupni doživljaj putovanja. Zato je dobro imati na umu ovih šest znakova upozorenja da bi restoran mogao biti zamka za turiste.
1. Agresivno privlačenje gostiju
Čuvajte se glasnog, previše entuzijastičnog dočeka, počevši od uređenja. Scher upozorava da su „tematska mesta koja su preterano kičasta ili bilo koji bar na plaži prekriven novčanicama verovatno turističke zamke“.
Okan Kizilbayir, šef kuhinje u The Ritz-Carltonu, o svojoj domovini kaže: „U Turskoj, umesto blještavih i glasnih ulaza, postoje domaćini s jelovnikom u ruci koji će vas neprestano nagovarati da uđete i obećavati veliki popust“.
Šef i vlasnik restorana The Alden, Jared Hucks, slaže se da su zaposleni koji očigledno pokušavaju da namame prolaznike najočitiji znak za uzbunu. „Izbegavam sva mesta na glavnim rutama s jelovnicima na više jezika postavljenim ispred restorana“, rekao je. Još je gore ako je spomenuti višejezični jelovnik plastificiran i ima slike hrane, smatra Italijan Pier Premoli, izvršni šef restorana Pricci.
2. Lokacija
Teško je odoleti praktičnosti, pogotovo kad ste ceo dan hodali i gladni ste. Ali blizina glavnih atrakcija obično znači velike gužve i visoke kirije koje lokalna mesta ne bi mogla da priušte osim ako ne hrane desetine hiljada posetilaca nedeljno, rekla je Scher.
Kako ističe Martinez, „veliki restorani s više od 200 mesta, obično u centrima gradova“, ukazuju na korporativno vlasništvo. „Želim da budem sigurna da moj novac ide ljudima koji se trude da ponude svoju lokalnu kuhinju – a ne masovnim korporacijama ili turističkim zamkama koje kupuju već pripremljenu hranu“, rekla je.
3. Veličina je važna
Još jedan primer da veće nije uvek bolje jeste veličina jelovnika. Jedna od stvari koje smetaju Kizilbayiru je previše stavki na jelovniku. To je dokaz da restoran verovatno ne kuva sezonski ili autentično. Ogroman jelovnik takođe povećava verovatnoću da će biti prilično nemaštovit.
Unutar tog velikog jelovnika, „pazite na previše prženih predjela“, rekao je Premoli. Jelovnik bogat prženom hranom znači da je restoran dao prednost hrani koja je smrznuta, jeftina i brza za pripremu. „Pripazite i na ponavljajuće kombinacije sastojaka i velike dostavne kamione za smrznutu hranu parkirane tamo ujutru“, dodaje.
4. Predvidljivi deserti
Kao poslastičarka, Martinez zna da prepozna turističke zamke po njihovoj ponudi deserata. „Klasični cheesecake, čokoladni lava-kolač… to se obično ne radi u restoranu“, podelila je. Savršeno narezani kolači takođe su znak masovne proizvodnje. „Ako su deserti izloženi ili imaju slike na jelovniku, pogotovo u restoranu s više od 200 mesta, to obično znači da ih dostavljaju poslastičarnice“, otkrila je.
5. Spektakl i superlativi
Na drugoj strani spektra dosade su mesta koja su neodoljivo fotogenična. Sve što je previše blještavo je sumnjivo, smatraju Santiago i Kizilbayir, koji brzo prepoznaju mesta za Instagram po tome što „restoran više ističe robu za prodaju nego što bi trebalo da prodaje dobru hranu“.
Kizilbayir kritikuje ono što naziva „glupim predstavama za stolom“, koje definiše kao hranu posluženu na „napadan ili neukusan način kako bi privukla pažnju“. „Njima nije stalo do hrane; samo žele da ljudi slikaju ili snimaju video zapise i objavljuju ih na društvenim mrežama radi pažnje“, rekao je.
6. Gosti za susednim stolovima
Klijentela je veliki pokazatelj. Zato se Kizilbayir drži podalje od restorana koji su specijalizovani za posluživanje grupnih tura. „To je krug života: Turisti dođu u grad. Vodič ih vodi na istorijska mesta, a kad ogladne, odvede autobus pun turista na mesto koje izgleda privlačno“, rekao je.
Međutim, tvrdi, „ne možete poslužiti kvalitetnu hranu tolikom broju ljudi odjednom, pa morate da štedite na kvalitetu. Turisti odlaze s lošom hranom u želucu, ali turistički vodič dobija deo profita. To je laka zarada“, priznao je.
Zato Hucks tokom svojih putovanja traži restorane bez turista. „Ako ste u zemlji koja govori drugačijim jezikom od vašeg, izbegavajte mesta gde čujete puno brbljanja onih koji nisu domaći“, rekao je. Santiago se slaže: „Kada jedem u tapas restoranu u Španiji, želim da čujem da se za stolom do mene govori španski. Tražim gde su lokalci“.
Izvor: Index.hr
Dodaj komentar