Probudili ste se i prva stvar koju ste uradili je provera mejla, broja lajkova za fotografiju na Instagramu, prelistavanje statusa na Fejsbuku i Twiteru. Niste se još ni umili, a ovoj „aktivnosti“ ste posvetili skoro sat vremena.

Neodustajete ni tokom radnog vremena, kad god se ukaže prilika. A kada dođete kući, umesto šetnje u prirodi, džogiranja, ispijanja kafe sa prijateljima, „kačite“ se na internet i ulazite u virtuelni svet prepun informacija. I tako do duboko u noć. Ako vam je poznat ovaj scenario, vrlo je moguće da ste postali zavisnik od čuda digitalne tehnologije – telefona, tableta, lap topova, računara…

 Za vas postoji ime – digiholik.

mladic-gleda-u-tablet

Sigurni znaci da ste „zaglibili“

Ako imate nedoumicu da li ste digiholik, evo nekoliko sigurnih znakova koji će vam to otkriti:

Proveravate svoj mejl, FB, Twiter pre doručka.

Paničite i osećate se izgubljeno ukoliko telefon nije svo vreme uz vas.

Fotografišete hranu i kačite fotku na društvene mreže.

Kupujete preko on line prodavnica.

Ne sećate se kako vam izgleda rukopis.

Ne možete da zaspete bez „ još samo jednog pogleda“ u društvene mreže

I ovo nije sve. Da li ste postali digiholik, otkriće vam i čitav niz fizičkih, mentalnih i emotivnih tegoba koje dolaze od prekomerne upotrebe digitalnih uređaja.

Stručnjaci upozoravaju na vrlo ozbiljne zdravstvene probleme od kojih prednjače problemi sa kičmom, vidom, srcem , krvnim pritiskom. Kada spustite glavu za 60 stepeni da biste pogledali u telefon, na vratni deo kičme se vrši pritisak prosečne težine sedmogodišnjeg deteta. Takođe, može doći do digitalne demencije – smanjenja kognitivnih sposobnosti koja je inače uobičajena kod ljudi koji su pretrpeli povredu glave ili pate od neke psihijatrijske bolesti. Naime, prekomerna upotreba smartfona i igranje igrica remeti uravnotežen razvoj mozga. Oni koji preteruju imaju razvijeniju levu stranu, dok desna strana mozga ostaje nedovoljno razvijena. Desna strana je odgovorna za koncentraciju i ako se ne razvija dovoljno, loše utiče na pamćenje i raspon pažnje, što čak u 15 odsto slučajeva može da dovede do rane demencije, upozoravaju stručnjaci iz Centra za ravnotežu mozga u Seulu.

Plavo svetlo koje emituju ovi uređaji podstiče proizvodnju melatonina koji narušava kvalitet sna, dok čitanje tamnog teksta na svetlom ekranu može dovesti do grčenja mišića i glavobolje.

Šta se dešava sa psihom?

Mozak nije konstruisan da svo vreme bude „on“, kaže dr Barbara Mariposa, trener za svesnost. Ona objašnjava da su istraživanja pokazala da naša sposobnost da držimo informacije dramatično opada posle 53 minuta. Posle tog perioda multitasking (provera više sadržaja istovremeno) ne funkcioniše. Prekomerna upotreba digitalnih uređaja smanjuje sposobnost koncentracije i razmišljanja. Nakon nekoliko godina intenzivnog korišćenja interneta, sve nam je teže da čitamo knjigu duže od nekoliko minuta i da se udubimo u to što čitamo. Gubi se sposobnost uživanja u realnim stvarima. Više nam je bitno kako je ispala fotografija, a ne kako smo se zaista negde proveli. Uz sve ovo, preterano korišćenje društvenih mreža povećava nivo stresa i anksioznost.

devojka-gleda-u-fon

Ali, zašto smo toliko zavisni od ovih čuda moderne tehnologije i zbog čega nam postaje navika da gledamo u ekrane bilo gde da se nalazimo, u kafiću, prevozu, sa prijateljima?

Odgovor leži u činjenici da svaki put kada bacimo pogled na fejsbuk ili twiter, u mozak nam jurne mala doza dopamina, hemijske supstance koja aktivira centre za nagradu u našem mozgu.  Zavisnost od interneta, pokazuju istraživanja, aktivira iste delove mozga kao droga kokain.

Digitalna detoksikacija – hir ili potreba?

Svetom se širi nova „moda“ – digitalna detoksikacija koja podrazumeva pauzu od digitalnih uređaja na određeno vreme. Odmor. Nedostupnost. Vreme za sebe, za porodicu, prijatelje.

Ako imate poteškoće sa spavanjem, ako opsesivno proveravate društvene mreže, imate naviku da gledate u telefon tokom obroka ili postajete anksiozni pri samoj pomisli da 24 sata budete nedostupni ili da će vam promaći neka važna informacija, vreme je za digitalnu detoksikaciju. Ona ne znači da treba da bacite svoje telefone i lap topove, već da odredite vreme kada ćete se odvojiti od njih. Dr Barbara Mariposa predlaže nekoliko načina koji će vam pomoći u tome.

Pre svega, oslobodite se svojih digitalnih uređaja jedan sat dnevno i jedno veče tokom nedelje, sklonite sve uređaje od sebe 30 minuta pre spavanja, neka vam jedna prostorija u domu bude zona za relaksaciju i odmor, bez telefona i lap topova, podesite vašu email poštu tako da vam stižu samo mejlovi od izuzetne važnosti, svakodnevno sedite 10 do 20 minuta u tišini „samo budite, ništa ne radite“, idite u šetnju bez telefona, nađite se sa prijateljima licem u lice i dogovorite se da račun plati onaj ko prvi pogleda u telefon, vratite se starim navikama čitanju, trčanju, kuvanju…, na odmoru primajte samo hitne pozive…

momak-cita-knjigu

Digitalna detoksikacija se nameće kao potreba, jer u suprotnom rizikujemo porast nivoa stresa, anksioznosti i depresije. Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će do 2020. godine najveći uzročnici lošeg zdravlja biti stres i depresija, a zavisnost od digitalnih uređaja i interneta imaće veliki doprinos u tome. Naime, najmanje 30 odsto vremena trošimo na internetu, što za 2,5 puta povećava šansu za depresiju.

Inače, termin “digitalna detoksikacija“ uvršten je u Oksford rečnik 2013., zajedno sa terminom „FOMO“ „Fear of missing out“ ili strah od propuštanja nečeg važnog gde se prvenstveno misli na sadržaje društvenih mreža. Zanimljivo je da se ovaj izraz našao u rečniku šest godina nakon što se prvi ajfon pojavio na tržištu.

Kako digitalna detoksikacija pomaže?

Stručnjaci navode brojne koristi od privremene apstinencije od elektronskih uređaja.

Digitalnom detoksikacijom, kako kažu, možemo postići brojne pozitivne efekte:

– Povećanje produktivnosti

– Bolji i kvalitetniji san

– Pojačana koncentracija i pažnja

– Poboljšanje odnosa sa porodicom, prijateljima i partnerima

– Sreća

Istraživanja su pokazala da ljudi tokom digitalne detoksikacije često donose ili načine velike promene u svom životu. Kao razlog navode to što je mozak „rasterećen“ od mase nepotrebnih i površnih informacija, tako da ostaje više vremena za bavljenje sobom, za razmišljanje, za realno sagledavanje stvari u životu.

Hoteli za detoks

Hoteli za digitalnu detoksikaciju postali su pravi hit u Americi. U ovakvoj vrsti hotela pristup internetu i čudima moderne tehnologije je nemoguć. Naime, gostima se već na recepciji „oduzimaju“ telefoni, tableti, lap topovi i vraćaju im se tek po odlasku iz hotela. U zamenu za surfovanje internetom, proveru mejlova ili sms-ova, u ovim hotelima gosti dobijaju 15 odsto popusta, i uz to im se nude razni detoks programi ili „zdravi“ sadržaji koji će im tokom boravka okupirati pažnju i vreme. I dok neki to smatraju hirom, hoteli za digitalni detoks lagano niču i u Evropi.

hotel-za-detoks

Statistika

44% ljudi spava sa telefonom kraj glave da ne bi propustili neki poziv, poruku ili informaciju na društvenoj mreži

29% vlasnika mobilnih telefona opisuje ih kao nešto bez čega ne bi mogli da žive

20% proverava telefon svakih 10 minuta

Prednosti „uvek i svuda“ tehnologije imaju, dakle, svoju tamnu stranu. Naši životi postali su prilično neuravnoteženi kao rezultat stalnog „on line“-a. Međutim, ne treba dići ruke od digitalnih uređaja, potrebno je samo naći meru u njihovom korišćenju i povremeno se digitalno detoksovati. Neće se ništa strašno dogoditi ukoliko odete na kafu ili u prirodu bez telefona. Probajte da podignete glavu od ekrana, možda ćete videti svet koji vam se više dopada.

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here