Magazin Srbija

10 suludih stvari u koje veruju penzioneri u Srbiji

penzioneri collage
Printscreen

Mnogi se bune kada se spomene ideja starosnog izbornog cenzusa u Srbiji. Ogroman generacijski jaz postoji u našoj zemlji, pre svega između starijeg dela stanovništva vaspitavanog da slepo veruje svom državnom rukovodstvu i onih mlađih osoba odraslih u prevarama i manipulacijama vršenim nad njihovim roditeljima i koji, zbog svega preživljenog, informacije ne prihvataju zdravo za gotovo.

Teško je zaista razlučiti gde se danas krije istina. Teško da se može naći institut, institucija ili makar osoba kojoj se bezgranično veruje. Neki od nas, međutim, nemaju problem sa poverenjem. Oni informišu direktno iz jednosmernih izvora, upijaju svaku propagandnu reč i nažalost veruju da su zbog toga patriote koje svojim unucima obezbeđuju svetlu budućnost.

Tužna slika stvarnosti i prikaz koliki je uticaj medija na svest čoveka. Istina nije bitna, već samo poruka koja se beskonačno mnogo puta ponavlja dok i oni nemi ne progovore decenijsku mantru – Đilas Šolak, Šolak Đilas.

Zašto starosni cenzus? Pa zato što je sasvim dovoljno vremena od 18 godine života do odlaska u penziju da čovek aktivno bira kojim pravcem želi da njegova država i društvo idu u nekom narednom periodu. To po automatizmu znači enormno umanjenje biračkog tela, ali i okretanje prema budućnosti ,jer prvi su stari ljudi ti koji vole onu krilaticu – Na mlađima svet ostaje.

Ukoliko više veruju političarima nego svojim unucima, valjalo bi dobro da se zamisle nad celokupnim životom u kojem su imali prilike da vaspitavaju svoju decu najbolje što su umeli. Ukoliko ne žele da žive u zemlji svojih unuka, onda ni unuci ne bi trebalo da imaju poštovanja prema svojim starijima, svojim precima i korenima.

Možda zvuči preagresivno, ali je tako. U ovoj zemlji se od mladih oduvek očekuje da žive živote svojih roditelja, baba i deda, istorijske nepravde da ispravljaju za svoga života, da traće ovaj život na razne miljenike penzionera koji iste kupuju za bedna obećanja, 200 grama kafe i sramnu kesicu vitamina sa porukom predsednika.

Ljubavni život Budimira Trajkovića ili ljubavni život Aleksandra Vučića? Koja vam je tematika bliža? Zanos kojim su naši stari opčinjeni „malim Alekom“ je za sociološka ispitivanja u ovo doba brzog protoka informacija. Mali broj plaćenih i veliki broj izmanipulisanih kooperativno drže kao taoce sopstveno potomstvo.

Dolaze izbori, ali i raste strah da se nakon prebrojavanja glasova ništa značajnije neće dogoditi. Pre svega, one stranke i organizacije koje sebe nazivaju opozicionim, i dalje nisu odlučile da li će učestvovati u novom izbornom cirkusu koji može biti presudan po pitanju opstanka nacije.

Jednom i ova korona mora proći, a ukoliko Vučićeva kaznena ekspedicija ostane na vlasti uverićemo se kakva će migracija nastati kada se jednom unormale putovanja. Te bake i deke svoju decu neka gledaju preko ekrana dok ih njihov predsednik uporno ubeđuje da zapravo nisu otišli, da su tu i da glasaju za njihovog omiljenog sina, kojeg im je sam bog podario.

Umorni predsednik Vučić: Sutra imam i sa Micotakisom i sa… ubijte me Kurcom

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
660 Shares
660 Shares
Share via
Copy link