Ne možemo da računamo na to da će svaka devojka i njeni roditelji novinarsku halabuku oko proslave rođendana Anastasije Ražnatović “Tase” zaobići ili ako je ne zaobiđu, bar razumno shvatiti. Biće onih devojaka koje će poželeti isto fudbalera, isto da se sa njenom porodicom fotografiše, isto najavljenu gala proslavu na kojoj će teći med i mleko od ptice. Isto skupocenu haljinu, frizuru, šminku verujući da je to ono što je must have danas, must have za sreću.
Ne znam ko je pisao 850. tekst od jutros na temu “Večerašnja proslava 24. rođendana Tase Ražnatović”, ali kako te nije mrzelo da nabrajaš cenu svake pojedinačne stavke počev od torte do “ledenog osveženja” uz detaljisanje čega će sve biti na slatkom stolu.
To je uz potpuni debilizam krajnje smešno.
Nadam se da nije u pitanju isti onaj novinar koji se već dva dana bavi cenom cipela i tašni treće Zukorlićeve žene po šerijatu, sretan što je konačno danas obrisala sve “sporne” fotografije. Sretan što je svojim tekstom sprečio neki kriminal, otkrivajući po sajtovima šta i koliko u evro košta.
Realno, briga me šta nosi Zukorlićeva treća žena, nije meni otela iz novčanika, kao što me briga i kako će “Tasa” da proslavi 24. rođendan, šta će da obuče, šta će da posluži, šta je Gudelj obukao, da li joj je pevao na uvo, šta joj je poklonio, kako je Ceca prihvatila novog “zeta”.
Pogledala sam snimak od kog me je bio puno blam, poslagale se pod tavanicom Cecine vile dve porodice, Arkan na slici, na podu, naslonjen na zid, i pred rođendanskom tortom u kameru glasno izgovaraju: Srećan rođendan Taso!
Kome?
Nama, očigledno.
I uspeli su jer se eno već nekoliko sati javnost zajebava sa visinom, pardon nizinom tavanice, Gudeljevim kačketom, Arkanovim portretom nesretno spuštenim na pod, prognoziraju dužinu veze, Cecine namere, obrazovanje njene dece, bivšeg zeta, snajke, Žitorađe i piliće.
Duhovito, mahom, moram priznati. Što je opet bolje nego da sve ovo shvate ozbiljno, jureći u banke da uzmu keš kredite da svojim potomcima nastupajući rođendan proslave na sličan finansijski način. Samo još da ćerka nađe fudbalera. Pa da počne bajka.
Kad vidim dve porodice na okupu posle tri meseca malo mi bude muka. Kad bi me zvali zetom posle tri meseca, bilo bi mi još više muka. Ali najgora muka mi je što u medijima konstanto čitamo bajke koje obavezno uključuju pevačicu, biznismena ili fudbalera, skupocena letovanja, skupocene poklone, skupoceni prsten, skupocene proslave, skupoceno je u srpskom “novinarstvu” omiljena reč uz reči: gala, luksuz, pozamašno, evra, zvanice.
View this post on Instagram
Te reči su uvek u opticaju, menjaju se samo akteri bajke kojom se stvara klima da sve što nije pompezno, gala, luksuzno… nije se ni dogodilo, nije sreća, totalni je promašaj, ćorak.
Otuda ono: Tata je l’ može limuzinom do svečane sale? Otuda sve češći zahtevi devojčica za maturskim haljinama, šminkom, frizurom koje koštaju boga oca, otuda svi oni mučni napori da se na mrežama svoj život predstavi bar približno “pomepezno”, bar skupim kupaćim, bar skupom haljinicom, bar skupim pićem u ruci, bar posetom skupim spa centrima, bar skupim parčetom torte (daj, šta daš).
Sve se svelo na sabiranje evra, što veći krajnji skor, to srećnija bajka. Nema više pojela otrovanu jabuku, pala na zemlju, došao princ na belom konju pa je svojim poljupcem oslobodio čini. Jok.
Sad je jabuka zamenjena skupim šampanjcem, “princ” prebrojava lovu u skupom autu, konj vezan u šupi, kurči se dok “princeza” sve to snima i postavlja na mreže.
Ostala je samo jedna zajednička nit: u oba slučaja bajka je izmišljena priča namenjena čitaocima ili gledaocima da je dožive onako koliko su mentalnim kapacitetima sposobni.
Ne bi se Sara proseravala limuzinom da su joj matorci rekli ‘imaš gradski’
Dodaj komentar