Magazin

Boriši Simaniću fanovi ne mogu da doniraju bubreg jer zakon to ne dozvoljava

borisa-simanic
Foto: © 2023 Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Posle povrede košarkaša Boriše Simanića na Svetskom prvenstvu, zbog koje mu je odstranjen bubreg, brojni fanovi su se ponudili da mu doniranju organ. Ipak, takav vid donacije nije dozvoljen zakonom.

Iako ceo život plaća zdravstveno osiguranje, a Srbija na papiru vrši transplantaciju bubrega, Ivana Jović je do zdravog organa i života bez svakodnevne dijalize došla zahvaljujući prikupljenoj humanitarnoj pomoći, a operacija je urađena u Belorusiji.

– Paralelno sam i u Srbiji na listi dve godine, ali bez ikakve naznake da ću uskoro dobiti taj najvažniji poziv, pogotovo što su prošle godine urađene svega dve transplantacije, ove 28, a 2.000 ljudi je na listi – priča Jović za N1.

Glavni razlog što Srbija zaostaje u broju urađenih transplantacija za drugim evropskim zemljama je u tome što ne postoji sistem za prijavljivanje moždanih smrti, koje su gotovo jedini zakonski dozvoljen put do novog organa, tvrde iz Udruženja bubrežnih bolesnika.

– U slučaju da mi prijavimo 400 moždanih smrti godišnje, koliko je realno za Srbiju, mi bismo imali mogućnost da transplantiramo 700 – 800 bubrega godišnje i dođemo u situaciju kao Hrvatska, koja godišnje izveze 100 bubrega, jer nemaju kome da ih transplantiraju. U našoj zemlji ne postoji želja u ministarstvu da se to uradi – navodi Ljubiša Todorović iz Saveza udruženja bubrežnih bolesnika.

To nije jedini problem.

Ni brat ili sestra ne mogu donirati organ, kao ni supružnik, dok etička komisija ne odobri, što se dogodilo svega tri puta u prethodnih 20 godina, kaže Todorović.

Naš zakon trenutno dozvoljava samo kadaveričnu transplantaciju, gde je donor osoba koja je izgubila život od moždanog udara.

Jedina druga opcija jeste da organ donira roditelj, baba ili deda ako su biološki kompatabilni sa pacijentom.

– Trebalo bi, osim kadaverične transplantacije, da uvedemo i transplantaciju donora. Činjenica je da mi imamo 30 dece na dijalizi i da tu imamo vrlo retko transplantaciju od roditelja, skoro nikad. Možda jednom u 20 godina i možda jednom u tri-četiri godine od dede i babe. Znači, tu nemamo dovoljno svesti o transplantaciji od živih donora – navodi Todorović.

A kada se moždana smrt konstatuje, potrebno je odobrenje porodice preminulog. Mnogi se u tom slučaju savetuju sa svojim sveštenikom.

– Veoma bi značilo da imamo podršku i jasan stav crkve, jer je ovo zaista humana priča, priča gde jedan život svakako nestaje, ali moguće je da se nekoliko života spasi – naglašava Ivana Jović.

Jasan stav države o problemu transplantacije za sada izostaje. Na pitanje N1 – planira li izmenu Zakona o doniranju organa, iz ministarstva odgovor nije stigao.

Boriša Simanić se ne predaje: Moguće je da opet zaigram (VIDEO)

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link