Featured Putovanja Top 10

Top 10: Šta videti i raditi na Zlatiboru

U Srbiji postoje mnoga mesta čija lepota oduzima dah, a jedno takvo mesto je i planina Zlatibor. Po mnogo čemu Zlatibor je nosilac srpskog turizma. Turistička ponuda na Zlatiboru je iz godine u godinu sve bogatija, u nju se neprestano ulaže, a sadržaji koji su dostupni turistima su prilagođeni svim godišnjim dobima, tako da turizam na ovom planinskom raju zapadne Srbije prosto cveta tokom čitave godine.

Povoljna klima i čist planinski vazduh, lepota zlatiborske prirode, odlični uslovi za rekreativce i sportiste, adrenalinski sadržaji, tokom leta puno opcija za kupanje, a tokom zime najbolje skijaške staze, tradicionalno gostoprimstvo i uvek dobra srpska kuhinja. Sve ovo će vam ponuditi Zlatibor, najlepša planina zapadne Srbije, koja takođe nudi i bezbroj opcija za smeštaj, tako da ćete moći da se sigurno smestite koji god tip smeštaja da vam treba.

Ukoliko je Zlatibor jedna od vaših opcija za odmor, bilo u zimu ili u leto, dajemo vam 10 predloga šta da radite i vidite na Zlatiboru.

#1 Istražite prirodne lepote Zlatibora

Svako godišnje doba daje zlatiborskoj lepoti posebnu draž. Njegova bogata priroda, njegovi zlatni borovi i prelepi proplanci ispresecani planinskim rečicama stvaraju neopisive ambijente u bilo koje doba godine. Iako su mnogi lokaliteti još uvek u netaknutoj prirodi, neki od njih su lako dostupni tiristima i obavezno ih treba videti.

Vodopad Gostilje

Ako volite prirodu, onda vam neće teško pasti dvadesetak kilometara vožnje, koliko je potrebno voziti se od turističkog centra Zlatibora do sela Gostilje. Tu se nalazi Gostiljski vodopad, najveća hidrološka znamenitost na planini. Pre nego što se ulije u reku Katušnicu, Gostiljska reka se spušta niz 20 metara visoku krečnjačku stenu stvarajući prelep vodeni prizor, koji još više ulepšavaju manji vodopadi i slapovi između velikog vodopada i mesta gde se Gostiljska reka susreće sa Katušnicom. Ukoliko gajite fotografske ambicije, ovde vam je prilika da napravite vrhunske fotke.

Stopića pećina

Stopića pećina, foto: wikipedia/Cedomir Zarkovic
Stopića pećina, foto: wikipedia/Cedomir Zarkovic

Drugi izlet u prirodu koji trebate priuštiti sebi na Zlatiboru je obilazak Stopića pećine. Ovapećina smeštena je na reci Prištavici, oko 20 km od centra Zlatibora. U istraženom delu pećine, dugom oko 1.600 metara i sačinjenom iz pet zasebnih celina, možete uživati u posmatranju najlepših krečnjačkih ukrasa. Te krečnjačke oblike stvorilo je jezero koje se nekada nalazilo u pećini. Najveću atrakciju prestavljaju tzv. Bigrene kade, u kojima se koncentriše voda čiji višak ističe u kaskadama praveći slapove. U kišnim periodima godine do Bigrenih kada dospeva više vode, stvarajući prizor koji se pamti – vodopad visok skoro 9,5 m.

Vodice

Lokalitet Vodice, udaljen oko 10 km od centra Zlatibora, prepoznatljiv po svojim pejzažima, predstavlja još jedno odredište koje će se dopasti svakom ko voli netaknute prirodne lepote. Okruženi planinskim vrhovima Zlatibora i presečeni krivudavim tokom Crnog Rzava, pašnjaci i livade ovog lokaliteta odlično su mesto za šetnju i uživanje u prirodi i svežem zlatiborskom vazduhu. Na levoj obali Rzava nalazi se i turističko naselje Vodice sa svim sadržajima za savršen porodični odmor.

Prerast

Nekoliko kilometar od lokaliteta Vodice nalazi se i Dobroselica, poznato zlatiborsko selo. Ako se uputite tamo bićete u prilici da vidite šesti najveći kameni most u Srbiji. U neposrednoj blizini sela, na lokaciji Točkovica, dve velike stene spaja kameni most formirajući prirodni tunel (pećinu) dužine 48, visine 15 i širine 12 metara. Prerast u Dobroselici je prizor koji je teško opisati rečima, prirodna retkost i pravi biser zlatiborskog turizma.

Dobroselica ima veze i sa srpskom kinematografijom. Ovde su snimane scene nekih kultnih domaćih filmova, a gosti sela su četo bili poznati glumci i filmski radnici, između ostalih i Emir Kusturica, Aleksandar Berček, Laza Ristovski, Dragan Bjelogrlić, Nikola Kojo, Ružica Sokić, Anica Dobra. U nekim scenama glumci su bili i žitelji Dobroselice.

Ako postite Dobroselicu, nikako nemojte da zaobiđete ni njenu ckrvu brvnaru.

#2 Posetite zlatiborske crkve i manastire

Zlatiborske crkve brvnare su još jedan razlog za posetu ovoj planinskoj lepotici. Crkva brvnara u Dobroselici stara je skoro dve stotine godina, a svetac koga slavi je Sveti Ilija. U selu  Donja Jablanica nalazi se crkva brvnara Pokrova presvete Bogorodice podignuta 1838. godine.

Crkva brvnara u selu Donja Jablanica, foto: wikipedia/Vladimir Mijailović
Crkva brvnara u selu Donja Jablanica, foto: wikipedia/Vladimir Mijailović

Ima Zlatibor i svoje manastire. Manastir Uvac, obnovljen je 1995. godine na srednjevekovnim ostacima starog crkvenog kompleksa za koji arheološke iskopine dokazuju da je više puta podizan, rušen i obnavljan, a na osnovu pisanih izvora se pouzdano zna da je u prvo polovini 17. veka, pod patrijarhom Pajsijem prvim, to bio bogat manastir. Manastir Roždestva Presvete Bogorodice se nalazi uz reku Uvac po kojoj i nosi ime, u selu Stublo, na 23 km od turističkog centra Zlatibor.

Manastir Dubrava podignut je na mestu gde je još u 13. veku postojala crkva, a današnji kompleks potpuno je obnovljen 2008. godine. Tokom arheoloških iskopavanja otrkiveni su mnogi vredni artefakti koji svedoče o vekovnom postojanju verskog kompleksa na ovom mestu. Manastir Dubrava nalazi se iznad reke Uvac, sa dramatičnim pogledom na njene meandre, a udaljen je 28 km od centra Zlatibora.

Najstarija sačuvana crkva na Zlatiboru nalazi se u Sirogojnu, selu o kome će biti više reči u sledećem podnaslovu. Crkva je podignuta 1764. godine u čast svetih apostola Petra i Pavla, a pod ktitorstvom čuvenog sveštenika Georgija Smiljanića.

#3 Obiđite Sirogojno

Ako vaša znatiželja naginje ka tradiciji i kulturi, najbolje mesto za upoznavanje sa običajima i životom Zlatiborčana je Sirogojno. Osim najstarije crkve na Zlatiboru koju smo već pomenuli, tu se nalazi muzej na otvorenom Staro selo, sa ukupno 40 objekata prenetih iz raznih delova Zlatibora. Kuće brvnare, izrađene preciznom obradom drveta i postavljene na kamene temelje predstavljaju veliko graditeljsko blago ovog kraja. Njihovim obilaskom možete videti kako je u nekim starim vremenima funkcionisalo jedno prosečno domaćinstvo na Zlatiboru.

Staro selo Sirogojno, foto: wikipedia
Staro selo Sirogojno, foto: wikipedia

Sirogojno je čuveno i po svojim pletiljama, kojima je posvećen Muzej Pletilja, otvoren u ovom selu 2008. godine. Pletilje iz Sirogojna, na čelu sa Dobrilom Smiljanić ostvarile su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ogroman uspeh kada su njihov seoski zanat pretvorile u unosan biznis, a njihovi pleteni modeli se našli na modnim pistama širom sveta.

Selo Sirogojno, koje sa svojom crkvom i muzejima predstavlja jednu od najvećih znamenitosti Zlatibora, nalazi se na istoku planine, 24 km od turističkog centra Kraljeve vode.

#4 Uživajte u ukusima Zlatibora

Zlatbor je nadaleko čuven i po svojoj domaćoj kuhinji. Za zlatiborsku komplet lepinju znaju svi, međutim, na ovoj prelepoj planini, u njenim seoskim domaćinstvima i brojnim restoranima, možete uživati i u mnogim drugim specijalitetima zlatiborskog kraja.

To je u stvari sve ono što jedan pravi srpski domaćin vekovima unazad stavlja na sto kad primi nekog u goste: kiselo mleko, kajmak i sir, pite, proje, salate, razni proizvodi od sušenog mesa, i naravno, šljivova rakija. Ako volite ribu, obavezno probajte ljubišku pastrmku, a ako volite pečenje – jagnjetina je izbor broj jedan. Zlatiborčani uglavnom preporučuju Borovu Glavu, lokalitet smešten između već pomenutih odredišta Dobroselice i Vodice. Tu postoji nekoliko ugostiteljskih objekata, a u jednom od restorana služi se najbolja jagnjetina na Zlatiboru.

Ukoliko ste pak ljubitelj domaćih suvomesnatih proizvoda, pršute, slanine, domaćih kobasica, kavurme, čvaraka – onda je pravo vreme i pravo mesto za vas zlatiborska Pršutijada u selu Mačak, tradicionalna kulinarska manifestacija koja se svake godine održava krajem januara ili početkom februara.

#5 ObiđiteMećavnik, Mokru Goru, Kremnu

Izleti na Zlatiboru su još jedan način da upoznate najveće lepote zapadne Srbije. Na oko 35 km zapadno od turističkog kompleksa Kraljeve vode smešten je Mećavnik, brdo na čijem vrhu je Emir Kusturica izgradio svoj Drvengrad, kulturno-turistički kompleks u etno stilu.

Drvengrad
Drvengrad

Sa vrha Mećavnika širi se prelep pogled, a na drvengradskom trgu nalaze se restaurirane starovlaške brvnare prenete sa okolnih lokacija na Mećavnik, crkva brvnara posvećena Svetom Savi, prepoznatljiva po drvenom zvoniku, i brojni drugi objekti podignuti u turističke svrhe.

Prilikom obilaska parka prirode Mokra Gora obavezno posetite selo Kremna u kome se nalazi Spomen-dom proroka Tarabića, gde možete saznati puno o njihovom Kremanskom proročanstvu. U podnožju Mećavnika nalazi se selo Mokra Gora.

#6 Provozajte se Šarganskom osmicom

Sa železničke stanice u Mokroj Gori možete priuštiti sebi nezaboravnu vožnju Šarganskom osmicom. Voz Ćira vozi vas uskokolosečnom krivudavom prugom na nostalgično putovanje vozom  do stanice Šargan Vitasi i nazad, ukupne dužine oko 30 km, nudeći usput prelepe pejzaže parka prirode Šargan – Mokra gora.

#7 Posetite Rezervat prirode Uvac

Ako ste već orni za izlet, još jedna fantastična opcija je obilazak Specijalnog rezervata prirode Uvac, udaljenog oko 50 km od centra Zlatibora. U ovom rezervatu prirode centralnu morfološku celinu čini kanjonska dolina reke Uvac, specifična po tzv. uklještenim meandrima, koji stvaraju zadivljujući prizor prirode, jedno od najčešće slikanih mesta Srbije.

Meandri Uvca i beloglavi sup, foto: wikipedia/Sasapokimica
Meandri Uvca i beloglavi sup, foto: wikipedia/Sasapokimica

Na teritoriji rezervata Uvac postoje brojni kraški oblici: kraške površi, uvale vrtače, okapine, jame i pećine. Ušački pećinski sistem je najveći pećinski sistem u Srbiji, ukupne dužine 6.185 m. Čine ga Ušačka i Ledena pećina, kao i jama Bezdan. Takođe, poznate su i Baždarska, kao i Tubića pećina.

Područje rezervata Uvac je stanište za preko 100 vrsta ptica, a najpoznatiji njegov stanovnik je svakako beloglavi sup – retka vrsta orla lešinara, ogromna ptica sa rasponom krila oko 3 m, koja se kod nas može videti jedino na Uvcu.

#8 Budite aktivni na Zlatiboru

Zlatibor je planina kao stvorena za sve koji vole aktivan odmor, naročito tokom letnjih i jesenjih meseci, dok je zima uglavnom fokusirana na snežne sportove.

Uživanje u planinskom biciklizmu na brojnim uređenim biciklističkim stazama na Torniku, panoramska vožnja žičarom sa pogledom na Zlatibor iz ptičije perspektive, Avantura park, Dino park za decu, tjubing staza, alpine coster, zip lajn, vožnja paraglajdingom, jahanje konja, mnoštvo sportskih terena i vežbališta i brojni drugi sadržaji zadovoljiće ukuse svakog pravog ljubitelja aktivnog odmora.

A kao ste opredeljeni za planinarstvo, pešačenje i hajking, Zlatibor vam nudi niz uređenih trim i pešačkih staza koje vas mogu odvesti pravo do najboljih vidikovaca srpske Zlatne planine.

#9 Bacite pogled sa najlepših zlatiborskih vidikovaca

Zlatibor ima na desetine mesta, brda, proplanaka, planinskih vrhova, sa kojih pucaju nestvarni pogledi na sve strane sveta. Ako volite da pešačite i planinarite, obavezno se popnite na neki vrh i bacite pogled unaokolo – bićete oduševljeni.

Vidikovci Zlatibora
Vidikovci Zlatibora

Mesta za  panoramski pogled na Zlatibor su brojna, a jedno od najboljih je vidikovac „Spomenik“, smešten na vrhu Šumatnog brda, poznatog i kao Glavudža, a do koga vodi uređena staza zdravlja duga 2 km. Druga odlična tačka je vidikovac „Obadovo drvo“, opcija za one koji žele težu i dužu varijantu pešačenja. Obavezan vidikovac je i najviši vrh planine Tornik, do koga možete doći i zičarom i koji vam nudi jedan od najlepših pogleda u čitavoj Srbiji .

#10 Skijajte na Zlatiboru

I za sam kraj, naravno, skijanje, jer je Zlatibor poznat kao jedna od najboljih  destinacija za zimovanje u Srbiji, ali i na Balkanu.

Skijaški centar Tornik na najvišem vrhu planine nudi veći broj staza za skijaše profesionalce, kao i staze namenjene početnicima i deci koja tek uče da skijaju. Ukupno, nešto manje od 8 km vrhunskih skijaških staza na visinskoj razlici od skoro 400 metara i kapacitet skijališta od 5.400 skijaša na sat. U podnožju skijališta možete iznajmiti svu neophodnu opremu za zimske sportove – skije, sanke, motorne sanke, snoubordove…

Druga opcija je skijallište Obudojevica, koje se nalazi u sklopu samog turističkog centra i koje je idealno za decu i početnike.

Na oba ova skijališta organizuju se časovi skijanja gde je obučavanje novih skijaša povereno Ski-školama sa profesionalnim instruktorima.

Ako više volite nordijske discipline i biatlon, onda potražite stazu za sebe na Tić polju, gde se nalazi trkačko-biatlonski centar sa 20 km uređenih staza.

Koliko nam je novca potrebno za zimovanje?

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

U ovom polju je oglasni blok koji može izgledati napadno i ružno. Ako uzrokuje loše iskustvo, izvinte zbog toga. Privremenog je karaktera Skrolujte ispod za još tekstova. 
loading...
Dragan Antić

Dragan Antić

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš

Share Follow Tweet Share Share