Magazin Novi Sad

Čuveni novosadski rokabili klinci Višnja i Želimir Kulišić: Nastavili smo da živimo muziku i ostali normalni

kulisici 1
Foto: Moj Novi Sad / Višnja i Želimir Kulišić

Nekadašnjih super klinaca, Višnje i Želimire Kulišića, generacije koje su odrastale krajem osamdesetih i početkom devedesetih odlično se sećaju.

Portal Moj Novi Sad proverio je gde je i čime se bavi taj sjajni dvojac.

Višnja je rođena 1979, Želimir 1977. Ona je imala nepunih 10, a on 12 godina kada su bili u jeku popularnosti. Potiču iz muzičke porodice, s obzirom na to da je njihov otac Slavoljub pevao u Operi SNP-a, a imao je i svoj bend, te su, odrastajući u toj atmosferi, i oni zavoleli muziku i vrlo rano njom počeli da se bave.

Ovi Limanci pohađali su Osnovnu školu “Vasa Stajić”, a paralelno i Muzičku školu (Želimir odsek violina i klavir, a Višnja odsek za flautu). Nakon završetka Svetine gimnazije putevi im se razilaze, ali nastavljaju da sarađuju.

Foto: Moj Novi Sad / Višnja i Želimir Kulišić

– U detinjstvu smo rasli okruženi muzikom, naša kuća je uvek bila otvorena za muzičare. Još nam je naša baka puštala ploče kad smo bili mali. Moja prva ploča bila je od Bitlsa i nosila sam je svuda sa sobom. Posebno sam volela da idem sa tatom u pozorište, to mi je uvek bilo fascinantno, a vodio nas je i na svirke i gostovanja. To su bila tad popularna mesta, poput Ribarca, Medalje, Barutane… Želimir je umeo da sedne na stolicu ispred njih i pomno sluša, čak i da ih kritikuje – kroz smeh priča Višnja za portal Moj Novi Sad.

Prvi nastup brat i sestra Kulišići imali su 1989. na festivalu “Djeca pjevaju hitove”, u Sarajevu, kada su izveli pesmu “Pazi šta radiš”, koju su inače pevali Hari mata Hari i Tajči. Tamo ih je primetio Minja Subota i nakon toga pozvao u čuveni Muzički tobogan. U najpopularnijoj emisiji za decu toga vremena gostovali su nekoliko puta i to je ostavilo velikog traga na njihovoj daljoj karijeri.

– Sećam se tog perioda, bilo je lepo, ali ne uvek i lako. Nama su sandučići bili prepuni pisama, telefon nam je zvonio milion puta dnevno, presretali su nas na ulici da traže autograme… Imali smo i fan kartice koje smo delili. To nosi i drugu stranu medalje, Želimira su neki hteli da tuku zato što je imao stil koji je imao ili su meni dobacivali na ulici… Sve je to nešto na šta moraš da budeš spreman kad se baviš ovim poslom – priseća se naša sugrađanka.

Usledili su brojni festivali (Beogradsko proleće, Mesam, Budva…), sve do neke 1992. Pored dečjih pesama i tuđih hitova, Želimir je pravio i autorske pesme koje su izvodili. Publici su bili simpatični što zbog uzrasta, što zbog rokabili fazona koji su furali, izbora pesama, stila odevanja, a muški deo tog dvojca često su poredili sa Elvisom Prislijem. Gostovali su na svim mogućim TV i radio emisijama, a jedno vreme i sami su vodili emisiju “Hajde mi pokaži”. Album “Sedmo nebo” snimili su 1996.

– Uvek se znalo da prioritet imaju naše školske obaveze pa tek onda muzika, ali dosta toga smo i žrtvovali zbog muzike, poput matura, ekskurzija, izlazaka… Ipak, nije mi žao što je bilo tako, jer smo imali jedinstveno iskustvo – tvrdi Višnja.

Kroz zajednički rad, upoznali su velikane naše muzičke scene i sarađivali sa najvećijm zvezdama, pa su, recimo, nastupali kao predgrupa Bajagi. Tu su bili i Dejan Cukić, Bebi Dol, Viktorija… Čak im je I Đorđe Balašević ustupio nekoliko njegovih pesama koje su pevali, što im je bila velika čast.

Foto: Moj Novi Sad

Kada su našom scenom zavladali turbo folk i dens muzika, Kulišići su osetili da tu nema više tržišta za njih, medijski su se razišli i svako je nastavio da se muzikom bavi na svoj način. Želimir je otišao u inostranstvo i, kako tvrdi njegova sestra, svuda gde je radio postigao je uspeh sa svojom autorskom muzikom.

– Njega ne drži mesto. Boravio je na Kipru, u Americi, Norveškoj… Pesme su mu na engleskom i ostao je veran rokenrol fazonu. Kad god dođe u Novi Sad i dalje zajedno radimo u studiju, a na svom putu je veoma istrajan, što nije bilo nimalo lako. Trenutno radi sa svojom partnerkom, norveškom pevačicom Marian Aas Hansen. Njihov šou se zove “Made in America”, a sada su na Kanarskim ostrvima – opisuje Višnja bratovljevu karijeru.

Dodaje i to da Želimirov stariji sin Daniel (21) svira gitaru i to, prema rečima njegove tetke, veoma dobro, pa će porodica Kulišić izgleda imati dostojnog naslednika, dok za mlađeg, Kristiana (10), još ima vremena, ali i on ima sluha, ide u Muzičku školu i svira klavir. S druge strane, Višnja je ostala u Novom Sadu i takođe radi to što voli. Bila je vokal u nekoliko bendova, a najduže je sarađivala sa grupom Eksploziv.

Sada ima svoj bend Cherry Cool, zajedno sa suprugom Nenadom Ljubičićem (klavijaturista, Novosađani ga znaju iz grupa Gift, Big sisters i Branimir i neprijatelji), a sa njima su i kolege Dondo Julije Đus (bubanj) i Rihard Vogrinc Puki (bas).

– Svojevremeno smo svirali u Paprici, Kafematu, Camelotu i u još nekoliko mesta u gradu, a angažovali su nas i kad su dolazile strane delegacije. Sada Novosađani nemaju prilike da nas čuju, ali nadamo se da će se i to promeniti – napominje ona.

Sa bratom je 2004. otišla da radi na brod preko jedne norveške kompanije, u drugoj turi im se priključio i njen suprug, a iz tog zanimljivog iskustva proizašao je i novi posao.

– Nenad i ja imamo svoju agenciju preko koje šaljemo naše muzičare na kruzere, sarađujemo sa nekoliko kompanija, a često smo i sami gosti. Puno putujemo i češće smo napolju nego ovde, ali se uvek vraćamo kući – kaže Višnja.
Naglašava da život bez muzike smatra besmislenim, jer muzika mnogo utiče na ljude, te joj je drago da su i ona i brat nastavili da žive muziku i da su ostali normalni ljudi.

– Često me pitaju da li ćemo Želimir i ja opet snimiti nešto zajedno i to nije isključeno. On je na jednom kraju sveta, ja na drugom, ali oboje mislimo da to moramo da uradimo – uverena je Višnja Kulišić.

Izvor: Moj Novi Sad

Mlade sve manje zanima rokenrol

OGLAS

152 Shares
152 Shares
Share via
Copy link