Nobelova nagrada nekada se smatrala najuglednijim priznanjem za izuzetan doprinos čovečanstvu, ali je godinama unazad, zahvaljujući podobnim političkim laueratima, izgubila svoj nekadašnji sjaj i kredibilitet.
Naročito je to vidljivo na primeru Baraka Obame, nekadašnjeg predsednika Sjedinjenih Država, koji je dobio Nobelovu nagradu za mir odmah po dolasku na mesto prvog čoveka SAD-a, iako je za vreme dva mandata vladavine njegova država imala možda i najviše vojnih intervencija u istoriji.
U nizu takvih i sličnih dobitnika ona bi svakoj budućoj nominovanoj individui predstavljala više uvredu nego čast i ponos. Ove godine će nagrada ponovo izazvati brojne kontraverze ukoliko se usvoji predlog veće grupe evropskih političara Nobelovom komitetu da ovogodišnju proceduru za nominacije Nobelove nagrade za mir produži do 31. marta, kako bi se omogućila nominacija predsednika Ukrajine Volodomira Zelenskog i naroda Ukrajine.
Procedura nominacije za Nobelovu nagradu istekla je 31. januara.
„Svedoci smo hrabrosti naroda Ukrajine koji izdržava ovaj rat koji protiv njih vodi Ruska Federacija. Hrabri Ukrajinci i Ukrajinke se bore za očuvanje demokratije i samouprave. Ljudi širom Ukrajine ustaju da se odupru silama autoritarizma. Verujemo da je sada vreme da pokažemo narodu Ukrajine da je svet na njihovoj strani”, stoji u otvorenom pismu, prenosi ukrajinski „Ukrinform”.
Ovo pismo je potpisalo 36 političara iz Holandije, Velike Britanije, Nemačke, Švedske, Estonije, Bugarske, Rumunije i Slovačke, i sve do 30. marta biće omogućeno potpisivanje i od strane drugih političara i lidera širom sveta, prenosi Tanjug. Za sada, na ovu inicijativu i dalje nema odgovora od strane Nobelovog komiteta.
Volodimir Zelenski, komičar koji ulogu života igra u hororu pred očima čovečanstva
Dodaj komentar