Kolumne

Vulin kaže da Srbiji nije mesto u EU, smrzo sam se da je zapravo u pravu

vulin
Printscreen

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin od ranije je poznat kao trbuhozborac svog imenjaka, šefa i idola Aleksandra Vučića. Njegove izjave često se kose sa politikom koju javno zastupa vladajuća SNS i Vlada Srbije, čiji je višegodišnji i neizostavni član.

Vulinov najnoviji medijski izlet i ovoga puta može se tumačiti kao strateški odgovor prvog čoveka države upućen vodećim ljudima Evropske unije.

Mesecima Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji, a takva politika u sadašnjoj geostrateškoj podeli bez svake sumnje donosi određene posledice.

Svi su svesni pritiska koji se nameće našem državnom rukovodstvu, ali narod očigledno većinski podržava tu takozvanu politiku neutralnosti.

Godinama Vučić sa svojim oficijalnim pregovaračima uspeva da izbegne nametanje konačnog statusa Kosova i Metohije, pripremajući narod na prihvatanje neminovnosti i trenutnog stanja na terenu.

Rat u Ukrajini ubrzao je mnoge procese na globalnom nivou, a među njima, jasno je kao dan, i rešavanje kosovskog pitanja i prijema ove nezaokružene države u Ujedinjene nacije.

Srbija se javno uslovljava prekidom pregovora za članstvo u EU, nametanjem viza, uvozom gasa, ali i potencijalnim novim sukobima na Kosovu, pa čak i u BiH.

Situacija je već mesecima vrlo napeta, nevolja se gotovo oseća u vazduhu, a pritisci na Srbiju da usaglasi spoljnu i ekonomsku politiku sa Evropskom unijom rastu iz dana u dan.

Zbog celokupne situacije, Aleksandar Vulin je u svom najnovijem intervjuu za „Večernje Novosti“ izašao sa vrlo intrigantnom izjavom.

Ministar unutrašnjih poslova rekao je da Srbija treba čim pre da prihvati da je zvanični Brisel ne želi pod svojim jedinstvenim krovom, da nam „tu nije ni mesto“, te da će „biti bolje“ ukoliko konačno stavimo tačku na pregovore o pristupanju EU.

Vulin je dodao da EU „nije pitanje emocija, već racionalnih odluka“, te da je došlo vreme da odustanemo od evrointegracija nakon 22 godine provedene u evropskoj čekaonici.

– Sudeći po sumanutim ucenama kojima nas izlažu da priznamo Kosovo, ukinemo Republiku Srpsku i uvedemo sankcije Rusiji, oni nas ne žele. Što pre prihvatimo da nas ne žele i da nam tu nije ni mesto, biće nam bolje – rekao je Aleksandar Vulin.

Prema njegovim rečima EU je izgubila samostalnost političkog odlučivanja, a samim tim slabi njena ekonomska snaga koja je i bila glavni motiv zemljama koje su poželele članstvo.

– Izlaskom Velike Britanije iz saveza, EU je postala klub zemalja koje su imale bar po jednu diviziju pod Staljingradom, i takvu politiku sada vode – oštro je optužio Vulin države članice EU za saradnju sa Hitlerovim nacistima.

Čitajući sažetak njegove poruke, jedna dobra komadina moje duše složila se sa njegovom ocenom aktuelne situacije. To me je zbilja prepalo.

Budimo pošteni, zašto bi iko sa iole dostojanstva 22 godine slušao beskonačna obećanja, otvarao još beskonačnija poglavlja, pratio gomilu samoubilačkih odluka Brisela, pristajao na ucene oko nečega o čemu većina građana Srbije ne želi da raspravlja. Naravno reč je o priznanju Kosova.

Ideal jedinstvene Evrope propada pred našim očima iako se svojski trude da ostave utisak nikad snažnijeg saveza, a pitanje je vremena kada će se sve slabosti evropske administracije prikazati i onima koji tako nešto još uvek ne vide ili se barem odlično foliraju da ne vide.

Od dečaka koji je sanjao o pripajanju Srbije EU kako bi i nama svanulo nakon godina ratova, sankcija i golog preživljavanja, postao sam čovek koji u tu bajku više apsolutno ne veruje.

Ta percepcija da je isključivo Zapad civilizovan svet, da EU nema alternativu, izbegavanje suočavanja sa činjenicama da nadolaze neke nove supersile poput Kine i Indije, bila je i ostala pogrešna i kratkovida od samog početka.

Niko ne može osporiti činjenicu da se nalazimo u srcu evropskog kontinenta, da smo u sferi uticaja pre svih Nemačke, odnosno SAD kao njenog glavnog mentora, da smo okruženi zemljama NATO-a i da ukoliko odustanemo od tih mlohavih pregovora možemo lako doći u situaciju da od nas ponovo, kao devedesetih, naprave jedan logor iz kojeg nema izlaza.

Niko normalan ne želi da se zamera ni EU, ni Amerikancima, ni Britancima, niti Rusima ili Kinezima. Mi nemamo mnogo izbora, datum za konačnu Tarzanovu odluku da li “ulazi ili ne ulazi” očigledno se približava i zna se ko će morati da preseče vrpcu za ulazak u pakao.

Prihvatanje politike uslovljavanja i uvođenje sankcija Rusiji po svemu sudeći izvešće ogroman broj ljudi na ulice. Onih ljudi kojima je preko glave priča o integracijama, koji su i dalje besni zbog bombardovanja 1999, onih koji imaju više poverenja u Rusiju nego u EU i Ameriku.

Narodno raspoloženje sa početka dvehiljaditih i danas, jednostavno je neuporedivo. Mnoge maske su pale, mnoge šarene laze izbledele su i izgubile neki stari sjaj.

Mi, čijim se životima igraju svi ovi blazirani tipovi u kravatama, u ovakvim vremenima samo smo nemi posmatrači sopstvene sudbine. Srbima je to nemo posmatranje od vajkada išlo nešto slabije nego većini drugih, pa se toga brinu i naše političke pseudoelite.

Civilizacija za razliku od planete nikada nije bila ni nalik rajskom cveću, jer taj lopovski, otmičarski i ubilački instinkt koji ljudi ljubomorno čuvaju nikada nije izgubio rat protiv mira, solidarnosti i poštenja.

Ne možemo poput puža preneti kućicu na neko sasvim drugo mesto, daleko od bojnog polja gde se slonovi preko tuđih leđa tuku. Tu smo gde smo, sa svim našim nerešenim nacionalnim pitanjima, stavovima prema sopstvenom identitetu i idejama kuda mi to želimo da idemo.

Ove 22 godine lutanja, kao i onih prethodnih deset uobličene u krvi, suzama i potpunom raspadu države, društva i svih moralnih načela, učinile su svoje. Životi su prošli, generacije se smenjuju, a mi se i dalje kao kolektiv vrtimo u začaranom krugu laži i obmana.

Nakon 22 godine njihovog zavlačenja i našeg razvlačenja, ovo je jedan sasvim realan skor.

Neka nam je sam Bog u pomoći sa našim nadarenim Aleksandrima na čelu.

Vulinu se smeši najisplativija „šljaka“ u zemlji, menja Bajatovića na čelu Srbijagasa

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

76 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap