Kolumne

Dosta je sudijske nepravde i nedostatka sreće – Muda na teren i u napad bez kalkulacija!

strahinja
Izvor foto: ANADOLIJA/SERHAT ÇAĞDAŞ

„Šiptari su, oouuvaaj, aaa, Švajcarci su jako brzi“ nasmejao je čitav region popularni bard Milan Živadinović pre četiri godine pred pređašnju utakmicu između Srbije i Švajcarske na Svetskom prvenstvu u danas satanizovanoj Rusiji.

Smejali smo se lapsusu sada pokojnog Žive, a onda dobili kontra provokaciju od strane Šaćirija i Džake nakon poraza rezultatom 2:1.

Švajcarska je tada otišla dalje, a mi smo se pakovali i otišli na ponovni remont nacionalnog tima.

Nešto više od četiri godine kasnije, prošli smo kroz paničan strah pandemije, kataklizmične najave kraja civilizacije i nedostatak grobnih mesta, dočekali smo i inflaciju i najveći ratni sukob u Evropi od kraja Drugog svetskog rata.

Ovaj ciklus bio je mnogo burniji nego inače, a pošto su očigledno svi u fazonu da mešaju politiku i sport, što se dodatno dokazuje suspenzijom ruskih sportista sa najvažnijih takmičenja, možda nije na odmet govoriti i o toj isforsiranoj histeriji koju za sobom nosi svetsko fudbalsko prvenstvo.

Ulogu Bajdena, Putina, Zelenskog i ostalih drugara preuzeli su treneri, misteri, selektori i fudbaleri kao njihova pešadija.

Dok je sa jedne strane razumljiva ta neophodnost da čovek iskulira od crnih vesti, ratova, nemaštine i sadizma, pomalo je tužna činjenica kako se sve brzo zaboravlja i kako trčanje za loptom milionera može biti važnije života i zdravlja, od pretnje zvane Rio Tinto, glasnije od krčanja creva, od plača dece u ratnim zonama, od globalnog sukoba, pa i od nuklearne pretnje koju ne treba tek olako otpisivati pozivajući se na ljudski razum.

Valjda smo dosad naučili da racio ne daje nikakvu dozu sigurnosti i poverenja.

Početni entuzijam koji smo svi gajili i prizemljenje ’orlova’ nakon iskazane nemoći protiv Brazila, dovelo je do postepenog otrežnjenja. Usledila je bolja igra, ali i neshvatljive oscilacije sa Kamerunom, a uz sve to beskonačno glupa novinarska pitanja, analize i besomučno ponovljene fraze „da nam je neko ponudio pre prvenstva ovu situaciju“.

Sa jedne strane, poznajući naš balkanski odlagački mentalitet verovatno je i bolje što nam je dosadašnji bodovni saldo onemogućio više bilo kakvu kombinatoriku i kalkulisanje.

U sportu, kao i u životu, jasna su pravila. Izađeš na teren sa mudima, daš sve od sebe za kasniji miran san i ideš hrabro bez obzira na silu koja stoji naspram tebe.

Nije lako i ne treba da bude. Nekad pobediš, nekad izgubiš, ali ne treba zaboraviti da i pobeda i poraz mogu biti prekriveni sramotom. To je ipak samo fudbal, igra iznad svega, iako su biznis i ogroman novac učinili ono što je do njih da ubiju tu emociju koja je od fudbala načinila „najvažniju sporednu stvar na svetu“.

Oko fudbala se kreće sve sam ološ, profiteri koji te iste fudbalere gledaju kao zlatne koke, kao rudnik koji kad se isprazni ne vredi onoj stvari. Kroz njihove živote prolaze ljudi poput Arkana, setimo se Obilića, Zvezdana Terzića koji je izigrao čak i jedan Interpol, a neće neke golobrade mučenike koji se nadaju da će napraviti transfer karijere u nekoj Saudijskoj Arabiji, odakle će ih ekspresno vratiti kad uvide da imaju dve leve noge.

Na „fudbalskom hramu JNA“ kriminalci su napravili svoju jazbinu, utvrđenje i bazu odakle se rasturala droga po ulicama Beograda. Navijači Zvezde i Partizana šamaraju igrače kad igraju loše, huligani odlučuju o vođenju kluba i imaju poslovne kombinacije sa rukovodstvom koje im pomaže da izađu iz crnih tokova.

Sve to je srpski fudbal. Sve te pijavice, štakori, lešinari i raznorazni pacovi.

Ovi momci koji sada igraju za reprezentaciju, većinski, imaju kvalitet. To je nesporno. Imaju sve preduslove za neki veliki rezultat.

Međutim, ne može se poreći da im je mnogo bolje išlo dok su manje pričali, a više igrali. Sad se ponovo vrte po ceo dan u medijima, ponašaju se kao one izveštačene filmske zvezde koje je marketing uzdigao iznad ovozemaljskog.

Momci će imati priliku da odigraju mušku utakmicu, da pokažu da su bolji u sprovođenju lopte u protivničku mrežu i dođu do željene pobede.

Navijajmo da pobedi bolji. Navijajmo za hrabru igru, da ona sama nagradi bolji tim. Talentovaniji smo od Švajcarske, ali to moramo i da dokažemo.

Videćemo večeras od čega su momci sazdani. A ako se ova prepreka prođe, sa njima je zaista sve moguće i „boginja“ je granica. Svakog mogu da pobede, ali sa ovakvim padovima mogu zaista od svakoga i da ispadnu.

Usrećite sebe, svoje porodice i na kraju čitavu naciju. Samo treba da radite ono što radite čitav život i ono što znate najbolje.

Srećno!

„Žene fudbalera na ovu lovu, to je parada kiča“: Rade Bogdanović locirao problem srpske reprezentacije

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

25 Shares
Share via
Copy link