Magazin Srbija

Gde se zaposliti za 300 € u zemlji robova: Lear, Aptiv ili Leoni?

aptiv 11
Printscreen

Srbija je bila pred bankrotom, ekonomskim urušavanjem posle kojeg sutra nikada svanulo ne bi. A onda se poput superheroja javio on. Korpulentan, najmlađi starac među mladima, radikalni postmodernista,  ta sveža tridesetogodišnja šešeljevska krv napravila je od Srbije zemlju koju će spasiti dobroćudni Samarićani, strani investitori koji su na sebe preuzeli tu žrtvu svesrpskog spasenja.

A kako i ne bi, kada za svakog zaposlenog roba dobijaju desetine hiljada evra subvencija države, sve zarad brojki o novozaposlenima kojima će se hvaliti na RTS-u i Pinku. Subvencije su oročene, a sada nakon deset godina polako dolazi vreme otrežnjenja kada se pravimo da ne vidimo kako su i radna mesta oročena na identičan period.

Dolaze i biraju između Srbije i Papua Nove Gvineje. Između crnih i belih robova, isključivo u odnosu na to gde će zaraditi taj psihotični ekstra profit. Prednost Srbije su školovani mladi ljudi koji tavore bez posla godinama, koji radili ne radili i dalje klošare kod keve i ćaleta jer od plate ne mogu sebi da priušte plaćanje kirije i iole pristojan život.

Uvek je bilo lakše kada se gladna usta skupe oko jednog kazana.

A šta se dešava u tim fabrikama ljubavi, tom Leoniju, Learu ili Aptivu, kao i u ovoj novoj Vučićevoj fabrici čokolade u Novom Sadu na kojoj mu je čestitao i Čarli lično (Džoni Dep).

Aptiv sindrom

Doktor ortopedije iz Leskovca godinama se suočava sa novom vrstom degenerativnih promena koje u praksi uočava kod vrlo specifičnog društvenog sloja. Radi se o radnicima Aptiva, fabrike koja je slika i prilika ekonomskog razvoja na kojem se država Srbija bazira.

Doktor Aleksandar Rangelov je iz tog razloga imenovao i novu bolest – Aptiv sindrom.

– Ulaze tiho, nastupaju skromno, uzdržani su i govore malo. Imaju podočnjake, nemaju osmeh. Uglavnom su u pitanju žene. Često mlade majke. Lepe su i dostojanstvene iako su ispijene i skrušene. Deluju kao da ih grize savest, kao da su nešto nekome skrivile, nekog razočarale, izneverile.
Kao da su se borile i izgubile. Kao da u nečemu nisu uspele, a uspeh se od njih očekivao. To su očekivale njihove porodice. Njihova deca, njihovi stari roditelji, njihovi muževi.Neprijatno im je. Boluju od upale tetiva i tetivnih ovojnica, od upale pripoja mišića, od lumbaga, išijasa, kompresivnih neuropatija. Najčešće pate od hronične traumatizacije tetiva koje se 12 sati dnevno taru o zidove telesnih kanala bezbroj puta prolazeći kroz njih u predelu šake, ručnog zgloba i podlaktice – pisao je i na svom Fejsbuku ovaj ortoped iz Leskovca.

Aptiv je dobio i nagradu Grada Leskovca iako su se u julu radnici u ovom gradu pobunili zbog dvanaestočasovnog radnog vremena. Nedavno su potraživali i nove radnike u Nišu, a zainteresovane su mamili “veoma dobrom radnom atmosferom, prevozom do posla, obukom pre započinjanja samostalnog rada, prilikom za implementaciju sopstvenih ideja, lični razvoj i ugovor o radu direktno sa poslodavcem”.

Divna radna atmosfera

Koliko je sjajna i bajna ta radna atmosfera može se čuti naširoko na osnovu prakse doktora Rangelova, kao i na osnovu svedočenja prebeglih radnika koji više nisu mogli da izdrže te izvaredne uslove za lični razvoj.

– Otkaz sam dala zbog psihičkog maltretiranja, ponižavanja. Izgubila sam sebe, nisam imala dovoljno strpljenja ni za rođeno dete – rekla je Jelena Živković (41) koja je tačno godinu dana radila u pogonu kompanije Aptiv.

Ona je zbog iscrpljenosti i psihofizičkog maltretiranja odlučila da ne je ovoj “idili” došao kraj, te je sada srećna iako nema stalan posao.

– Ponovo se smejem – kazala je ona u izjavi za Nova.rs.

Ona se nadala napredovanju i plati od oko 55.000 dinara, ali je za godinu dana na kraju samo jednog meseca primila 54.000. Ostali plate nisu prelazile cifre 46.000 ili 47.000 dinara.

„Aptiv“ u Leskovcu zapošljava oko 4.000 radnika, ali je, prema rečima predstavnika sindikata te fabrike, oko 900 zaposlenih otišlo na bolovanje jer su dve nedelje morali da rade po 12 sati dnevno.

Predstavnici sindikata su takođe istakli da je proteklih dana ispred fabrike non-stop dežurala Hitna pomoć jer su radnice pri kraju dvanaestočasovnog napornog rada padale u nesvest.

„Aptiv“ je britanska kompanija bavi se proizvodnjom električne i elektronske opreme za vozila, a pogone ima u Leskovcu i Novom Sadu.

– Ponosni smo što smo vrhunski poslodavac u Leskovcu i nepokolebljivi smo u našoj posvećenosti u obezbeđivanju bezbednog radnog okruženja – poručuju iz menadžmenta kompanije Aptiv na novinarska pitanja o uslovima za rad u njihovim postrojenjima u Srbiji.

Vučić i fabrika čokolade

Aleksandar Vučić nedavno je rekao kako u Srbiji niko nikada nije proizvodio čokoladu, a da ćemo sada zahvaljujući švajcarskoj kompaniji i mi tu privilegiju konačno osetiti. Kako je to smislio predsednik da niko kod nas nije proizvodio čokoladu, vrlo je zanimljivo i inspirativno pitanje.

No, ovde se radi o nečemu mnogo važnijem. Švajcarska kompanija zove se “Beri Kalebo”, a država Srbija subvencionisala ju je sa 14,2 miliona evra.

Ono što predsednik Srbije nije preneo javnosti je da su protiv ove kompanije pred američkim sudovima u toku sudski procesi zbog dečijeg ropstva. Beri Kalebo je jedna od kompanija koja zloupotrebljava dečiju radnu snagu koja im bez nadoknade radi na plantažama kakaa.

Kako novinarima nije bio dozvoljen ulazak u fabrička postrojenja, predsednik Vučić svoje oduševljenje preneo je putem Instagrama.

– Čestitam Novosađanima! Živela Srbija – oduševljen je bio predsednik, dok je ništa manje euforičan bio i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević birajući izraze “nestvarno i fantastično”.

Partija i bratija

Kada se pogledaju cifre i uslovi koje je Srbija ponudila investitoru, ova vest zvuči nestvarno. Prema ranijem pisanju portala Radio 021, švajcarska kompanija dobila je 14,2 miliona evra od države u vidu subvencija i besplatnog zemljišta, a zauzvrat obećala da će do kraja 2023. godine uložiti najmanje 45 miliona evra u proizvodnju.

– Kao podršku zapošljavanju fabrika je od države dobila 12 miliona evra, a dobila je i 20.900 kvadrata zemlje vrednosti od 2,19 miliona evra. Ostatak placa Švajcarci su kupili od „Mops investa“ koji je delom u vlasništvu direktora Grand produkcije Saše Popovića, a delom u vlasništvu firme „Bavaria Motorad“ čiji je vlasnik poslanik Srpske napredne stranke Ostoja Mijailović – navodi ovaj portal, ističući da se Srbija obavezala da će kompaniji Beri Kalebo etapno uplaćivati subvencije, a ona će isto tako etapno zapošljavati radnike – najmanje nekolicinu godišnje.

Navodno, švajcarski gigant se obavezao da će do kraja 2023. godine zaposliti “najmanje 100 radnika”. Dodatan kuriozitet što će Srbiju ovih 100 novih radih mesta u fabric čokolade koštati čak 12 miliona evra, s obzirom da se Vlada obavezala da će subvencije vlade po svakom radniku biti čak 120.000 evra.

Zauzvrat, budućim radnicima se obećava da će osnovne plate u Beri Kalebo biti “najmanje 20 odsto veće od minimalca u Srbiji”. Ovim će se radnici Beri Kalebo u Srbiji, s platom oko 40.000 dinara, pridružiti gomili jeftine radne snage iz Afrike, zbog čega su protiv te kompanije pokrenuti i sudski sporovi.

Deca robovi

Međunarodni zagovornici za ljudska prava (IRA) iz Vašingtona pokrenuli su objedinjenu tužbu protiv kompanija, među kojima je i Beri Kalabo, zbog dečijeg ropstva. Na suđenju koje je počelo u februaru pred američim sudom svedočilo je osam dečaka, bivših robova, koji su rekli da su bili prisiljeni raditi bez plate na farmama kakaovca u jednoj zapadnoafričkoj zemlji.

Tužitelji, koji su sada punoletni, traže odštetu zbog „prisilnog rada“ i daljnja naknada za „neopravdano obogaćivanje, nemaran nadzor i namjerno nanošenje emocionalne boli“ tvrde iz IRA. Studija NORC -a na Univerziteta u Čikagu pokazala je da je u toku sezone 2018/2019 godine 1,56 miliona dječjih radnika bilo uključeno u proizvodnju i berbu kakaa na plantažama na Obali Slonovače i Gani.

Ne mogu svi da budu Didijer Drogba ili Novak Đoković, ali ima posla ko hoće da radi. Hvala Vučiću. Zahvaljujući njegovoj politici subvencija život se obrušava svom silinom na vas ukoliko ste iz Obale Slonovače ili Srbije. Gotovo da i nema neke razlike. Jednostavno tu ste da stvarate profit i te bedne minimalce podguzni šefovi će isplatiti svojim zahvalnim robovima koji će ćutati umesto da se pobune i traže ono što im pripada.

Podeljena mišljenja nas zahvalnih

U Fejsbuk grupi “Posao Novi Sad”  neko je nedavno postavio pitanje o tome gde je bolje raditi – Lear ili Aptiv?

Originalni odgovori su na granici tragikomedije i horor filma, a bilo je i onih sa logikom “lenjim ljudima ništa ne valja”.

– To vam je kao izbor između Jasenovca i Aušvica – stoji u jednom od komentara.

Za kraj evo nekoliko različitih mišljenja.

– Radim u Aptivu 4 ipo godine, živa, zdrava, prava, normalna…. Ne dam na sebe, odradim svojih 8 sati i idem kući svojoj porodici.

– Isto tako, samo ja u Lear-u.

– Ako želite da završite na neuropsihijatriji, onda prihvatite jednu od te dve firme. U Learu dobijete majicu na kojoj ima čičak traka na leđima, i na tu traku vam zalepe broj, ako nešto pogrešite, onda vas prozivaju po broju preko razglasa, u prevodu, idete u LOGOR. Radila sam tamo. Ni najvećem neprijatelju ne bi poželela da radi tamo.

– Lear, bolja plata, dve smena, treća smena trenutno ukinuta i ne rade svi treću. Imate prevoz, tri pauze, svaka na dva sata. Deranja kože, udaranje bičem, razapinjanja nema, ali da, ima posla. E sad ko hoće da radi taj radi i dobije fine bonuse na platu. Al ima i onih koji rade po 3,4 godine u toj ludoj firmi pa im treba dodatna obuka kao početnicima. Toliko o strašnoj firmi..

Aptiv dobio Oktobarsku nagradu, medalja za mobing i iznurivanje radnika

Antonije Kosanović

Traži smisao u vreme besmisla, rečima potkradajući emocije.

komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

723 Shares
723 Shares
Share via
Copy link