Proleće se tiho ušunjalo u naš grad. Drveće se rascvetalo, ulice su zamirisale a dečija graja je ispunila Sunčani kej. Kad smo kod Sunca, ono je bacilo svoje zrake na prepuni centar grada, a njegovu svetlost ugledala je po prvi put i Pupinova palata, trinaestospratni stakleni soliter ukrašen starom fasadom izrađenom u predratnom stilu sa početka dvadesetog veka.
Ugledali smo i mi taj soliter i manje više ostali bez teksta. Nije da smo polagali neke nade, ali ovu fuziju starog i novog ili bolje reći jednog ne baš najsrećnijeg kompromisa biće zaista teško objasniti kad nam neko bude došao u goste.
Mada moramo biti realni i priznati da je korišćenje starih motiva na moderan način trenutno jedan svetski trend koji se može prepoznati u različitim oblastima.
Novi pravac u arhitekturi ili najgori kompromis ikada?
Kada je pre tri godine počela izgradnja Pupinove palate reakcije javnosti su bile prilično burne, toliko da su organizovani i protesti. Ukratko, jedan od problema je bilo to što treba srušiti da bi se zgrada izgradila, a drugo kako će ta nova i moderna zgrada da se uklopi u staro jezgro grada.
Jedan od pripremnih radova pre početka izgradnje bilo je rušenje „jermenske zgrade“ koja je bila podignuta pred Prvi svetski rat baš ovde. I ostale zgrade iz tog kraja oslikavaju duh arhitekture tog perioda pa je bilo veliko pitanje kako će se to stakleno zdanje od 13 spratova uklopiti u takvo okruženje.
– Znam! – rekao je neko od ljudi zaduženih za projekat. Nalepićemo staru fasadu na novu zgradu !
Tako je, šta bi tu moglo da pođe naopako? Pokazaćemo volju da sačuvamo duh starog zdanja i napravićemo novu i još stariju fasadu!
Top 5 najružnijih zgrada u Novom Sadu
Motivi starinskog upakovani u novo ruho pojavljuju se svuda oko nas. Sigurno ste primetili bezbroj koncept barova gde se iz tegla pije sok od zove i čaj od nane ili neka mala slatka prodavnica gde baš kao i kafu možemo uzeti i gomoboce za poneti.
Neki salaši su od žute supe i pire krompira sa mesom napravili koncept od 30 evra po osobi jer ljudi sad to vole, da osete duh starih vremena ali sa jakim signalom za wi fi i instagramičnim jelovnikom i posuđem.
Takođe imamo i duh boema oslikan uglavnom u kariranim stoljnjacima, ali opet u fuziji sa modernim pa je na tom kariranom stoljnjaku votka i guarana, a pored sintisajzer sa pevačicom koja opet šta? Peva i neke stare boemske pesme.
U modi je takođe prisutan ovaj neizbežan spoj, pa se stari dedin karirani sako veći za tri broja kombinuje sa pederušom i ogromnim patikama koje će nas jednog dana biti sramota što smo nosili.
Pa eto, ako može karirani stoljnjak i energetsko piće, kafanče, restoranče, dedin stari sako, pederuša i čizme u špic, što onda ne bi moglo i velika staklena stambeno poslovna zgrada sa fasadom izrađenom u predratnom stilu? To je trend, to je trenutak, ispisali smo istoriju.
Kako ćemo tačno da objasnimo šta bi ovo trebalo da predstavlja?
Pitanje koje mi s vremena na vreme prođe kroz glavu je šta ćemo mi ostaviti nekim turistima u budućnosti da obilaze?
Ajfelova kula, piramide, Tadž Mahal, sve su to tvorevine koje je čovek ostavio za sobom, a koje i nakon mnogo vremena fasciniraju ljude širom sveta. Šta je to što se sad kod nas ili u svetu gradi što će za sto godina biti dovoljno da privuče turiste sa drugog kraja planete?
Koji su to simboli arhitekture koji će obeležiti našu epohu i ispričati priču o nama i načinu života kojim smo živeli?
Da li su to stadioni, koncertne dvorane na kojima su nastupale svetske zvezde, kuće sestara Kardašijan ili veliki tržni centri koji su u našoj kulturi simbol ne samo kupovine, već i načina da se provede slobodno vreme.
Znate li ko je gradio Novi Sad?
Staklena zgrada sa starom fasadom će ostati da nekim turistima u budućnosti ispriča priču o nama. I svidelo se to nama ili ne biće prilično tačna. Priču o tome kako su svi kompromisi i dogovori kod nas uglavnom samo privid.
Nešto što se na brzinu nađe kao odgovor za javnost koja se tu opet kao nešto buni. Da smo oduvek hteli mnogo i previše, da smo dizali nebodere od 13 spratova, a da nismo ni osnovne temelje postavili. I da nam je moda i demonstracija moći kroz veličinu, očigledno uvek bila mnogo važnija od estetike.
Neki turistički vodič u budućnosti ispričaće da je upravo ova zgrada ogroman dokaz statusa i položaja koji građevinski investitori u ovom trenutku imaju u našem gradu. Ok, možda ne svi, ali neki određeni sasvim sigurno.
Možda vreme i pokaže da nismo upravu. Ljudima se možda i svidi ovakav spoj i zaključe da je šik i smeo. Ja za sada nisam čula takve komentare. Kako bilo, zgrada je tu da nama posluži kao ogledalo onoga gde živimo, a fasada kao podsetnik da neke kompromise zaista nema smisla praviti.
Dodaj komentar