Ovako je izgledao Balaševićev poslednji koncert na Bogojavljensku noć u Novom Sadu

Bogojavljenje je neki, onako, baš poseban praznik. Ne samo gledajući veru. Ne samo gledajući u nebo koje se, kažu, na Bogojavljensku noć, otvara.

Poseban je taj 19. januar i po tome što je, svake godine osim one 2019. kada ga je sustigao infarkt, Đole, veliki Đorđe Balašević, napunio novosadski Spens i otvarao duše i srca svih onih koji su dolazili na njegov tradicionalni koncert nazvan baš “Na Bogojavljensku noć”, po njegovoj čuvenoj pesmi.

Za koncert u Novom Sadu bilo je barem 10 puta više zainteresovanih nego što je kapacitet Spensa, a fotoreporter Nenad Mihajlović je beskrajan red za kupovinu ulaznice za “Bogojavljensku noć”.

Na Bogojavljensku noć…
Pobožne pesmice, sveće i kresnice i uvek metu odveć onih glupih grožđica u česnice…
Al to je tako, i amin…
Strašna je prošlosti moć…
Prate me duhovi, ko gladni vukovi…
A moje vreme tinja kao stari trupac bukovi…
Još jutros gurnut u kamin…
Ruža je pupila na mrazu…
I, što bi rekao moj kum: vuče te đavo na tu stazu,
A ispred sebe imaš dobri stari izlizani drum…

Đorđe Balašević preminuo je 19. februara 2021. godine u 67. godini. Poslednja tri dana slavni muzičar proveo je na Infektivnoj klinici gde se lečio od upale pluća, međutim, izgubio je najvažniju bitku…

Đole je svoj poslednji koncert oodržao tačno pre dve godine, na Bogojavljensku noć, 19. januara 2020.

Karte za koncert planule su za par sati, čim su puštene u prodaju.

Pred punim Spensom te noći pevao je nekoliko sati i, zajedno sa publikom, izveo preko trideset pesama. Cirkus se vratio u grad, rekao je, na sceni koja je ličila na cirkusku šatru.

Koncert je započeo “Slovenskom”, onako, proročanski. Jer, “nošen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan…” i “Ako umrem mlad posadi mi na grobu samo ruzmarin, i ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin. Nek drugom drže govore, nek drugom pletu lovore, ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu…”

Nakon toga usledili su Neki novi klinci pa su plišane zeke poletele iz mase. U nastavku su se nizali hitovi kao što su Mala vidra, Miholjsko leto, Remorker i Buba Erdeljan.

Đoletu su pomagali tamburaši i orkestar sa neizostavnim pijanistom Aleksandrom Dujinom i saksofonistom Gaborom Bunfordom.

Poznat po njemu svojstvenom humoru, Balašević se šalio i na svoj račun. Podsetio je publiku da je obećao tradicionalne Bogojavljenske koncerte, ali “Zamalo da vas zaje*em” – kazao je on, mislivši na jesen 2019. godine kada je imao infarkt, nakon čega su mu ugrađeni stentovi.

Verovatno je zato ponovni susret sa novosadskom publikom bio posebno dirljiv.

Kako je objasnio, jedan od lekarskih saveta posle toga je bio da ne drži koncerte duže od tri sata, na šta su prisutni reagovali smehom.

Kompozicija Zašto neven ne miriše digla je sve prisutne na noge, a tokom izvođenja pesme D-mol svetla mobilnih telefona prekrila su celu salu.

Panonski mornar je sa osmehom na licu kazao da kao svaki pravi pokret imaju autobuse navijača koje vode sa sobom i tom prilikom je pozdravio goste iz Makarske koji su sa istoimenim transparentom stajali u prvom redu.

Poručio je da gde god da su nastupali sa bendom nigde nisu obrukali obožavaoce.

– Stalno slušamo o svetinjama ovih dana, da nam neko nešto otima. Moje svetinje su ovde, u Ulici Jovana Cvijića. Moje svetinje su u Ulici Ilije Ognjanovića. Moje svetinje su u ovom vremenu, s vama. Moje svetinje su u onom redu u Ulici narodnih heroja. Moje svetinje su u ovom vremenu i za njih ja živim – kazao je tada Balašević.

Publika je tokom cele večeri u glas pevala sa Đoletom.

Ove večeri se nije pridržavao saveta lekara, barem što se dužine koncerta tiče tako da su se Spensom jedna za drugom do kasno u noć horski pevale pesme “Remorker”, “Miholjsko leto”, “Ne volem”…

– Čuvaj mi, Bože, Novi Sad, zaposednut i poražen – pevao je Balašević onima koji svakodnevno pružaju korak po ulicama grada, koji je, izgleda, uvek najlepši u nečijem sećanju.

Ovog puta “Čuvaj mi, Bože, Novi Sad” imala je i nove strofe: “Čuvaj mi, Bože, ovaj grad, nas mirene i svađane…Čuvaj mi, Bože, moje Novosađane.

Od Novosađana, ali i svih onih koji su došli iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Balašević se oprostio uz “Lepu protinu kći”, “Bože, Bože” i, naravno, uz finalnu “Odlazi cirkus” sa porukom: “Ne dajte se barabama, ne dajte se kad do sad niste”.

“Ime mi je Đorđe Balašević… Prijatelji me uglavnom zovu Đole… Neprijatelji me ne zovu”