Magazin

Istina o Balaševićevoj pesmi “Ne lomite mi bagrenje”, Đole inspiraciju pronašao u tragičnoj sudbini

Balašević koncert
Foto: Dragan Kadić

Pre nešto više od dve godine napusto nas je jedan od najvećih kantautora na ovim prostorima Đorđe Balašević, koji je iza sebe ostavio neke od najlepših pesama.

„Panonski mornar“ počeo je da piše pesme još u osnovnoj školi, a jedna od najpoznatijih svakako je “Ne lomite mi bagrenje” iz 1986. godine.

Gostujući pre tačno dve godine u emisiji ““Pesnik panonskog srca” na RTS-u čiji je autor i voditelj bila Olivera Kovačević, prijatelj čuvenog muzičara Vuk Žugić, dugogodišnji direktor Kulturnog programa “Sava centra” otkrio je kako je nastala ova pesma, piše Stil.

On se prisetio Đorđevih novogodišnjih koncerata i dirljivog događaja koji je Balaševića inspirisao da napiše pomenutu pesmu.

– Ugovorali smo te tradicionalne novogodišnje koncente. Sektor za kulturu nalazi se iznad velike dvorane i povezan je sa binama sa kojih smo pratili koncerte i on je (Đorđe Balašević) došao da potpiše ugovor za novogodišnje koncerte i tada je bila glavna vest da dolazi voz sa našim građanima sa Kosova koji žele da ih neko primi iz rukovodstva naše zemlje zbog svega što se njima i u njihovim životima dešavalo – rekao je Žugić.

Dok je on sa Balaševićem pregovorao o novogodišnjim nastupima, rukovodstvo zemlje je odlučilo da naši ljudi sa Kosova budu primljeni u velikoj dvorani “Sava centra”. I Đole je rekao: “Hajde da vidimo, da to posmatramo”.

Sala je bila prepuna Srba sa Kosova, najšireg dijapazona starosti, dodao je Vuk Žugić.

– I oni su izlazili jedan po jedan i pričali strašne životne priče. Bilo je to dirljivo. I jedan veliki čovek Balašević Đorđe slušao ih je puna četiri sata. Pozdravili smo se, potpisali ugovor, a on mi je kasnije javio da je “napisao posebnu pesmu”, a radilo se upravo o numeri “Ne lomite mi bagrenje”.

Dugo su je povezivali samo sa Kosovom i stradanjem Srba na Kosovu, ali ona je kao i sve njegove jednog filozofskog, metaforičnog značenja.

Ne lomite mi život, bilo gde i bilo kome. Ne lomite ono najlepše što osećam prema svojim ljubavima, prema svom bagrenju, prema svemu što su naši životi …. – rekao je Vuk Žugić.

Ne lomite mi bagrenje

Verujem, cenjeni sude Da dobro poznaješ ljude Vi barem imate posla Jer ćud je ćud a sud je sud

Verujem, cenjena glavo Da si i učio pravo Da svakom sudiš pošteno Jer čast je čast a vlast je vlast

I sve po zakonu, za to sam prvi Ne bi bilo ove krvi Da je bilo sve po zakonu

Vlast je vlasti ja to poštujem Tu su paragrafi pa zagrabi Nek isto je i đavolu i đakonu Pa nek se zna!

Nek’ su mi gazili njivom Mojom se sladili šljivom Uvek je lopova bilo Jer ćuk je ćuk i vuk je vuk

Nikada zlotvora dosta Suša mi uništi bostan I led se prospe pred žetvu Al’ led je led a red je red!

I prekardašilo

Im’o sam bagremovu šumu Tamo dole prema drumu Pa sam čekao

Red je red!

Polako komšije! Ne može samo da se uđe Da se ruši tuđe Lepo sam im rekao

Ne lomite mi bagrenje Bez njih će me vetrov oduvati…

Pustite ih, moraju mi čuvati jednu tajnu zlatnu kao dukati: ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio, bosonogu i odbeglu od sna. Ljudi smo, cenjeni sude, pa neka bude šta bude, žao mi marama crnih, al’ plač je plač a mač je mač.

Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo, ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed a red je red! I sve po zakonu, tu su paragrafi pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru.

Olja Balašević o poslednjem susretu sa Đoletom: “Pružio je ruku i pozdravio me kao da nema rastanka”

Čitajte Luftiku na Google vestima

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
64 Shares
Share via
Copy link