Magazin Putovanja

Kojadinovići 30 godina proveli na prekookenaskom brodu “Kli Kli” i ispisali jednu od najdivnijih porodičnih priča

kojadinovići
Foto: Printscreen

Nakon završenog Građevinskog fakulteta u Beogradu, početkom sedamdesetih prošlog veka, put je Beograđanina Srboljuba Kojadinovića odveo u Pariz na upoznavanje stručnih parametara iz oblasti građevine.

– Nikada mi se nije dopadao način života u kojem se dan sastoji od ulaženja u metro, celodnevnog rada i gledanja televizije u večernjim satima sa porodicom i simuliranja odmora u nekoliko nedelja slobodnog vremena u toku godine.

Tadašnjoj devojci, Jeleni, predložio je da kupe korito broda, pretvore ga u pustolovni jedrenjak i otisnu se prema horizontu.

– Opredelila se za mene, rizik i avanturu, pristala na moju prosidbu.

Foto: Printscreen

Mladi, odlučni i željni upoznavanja drugih kultura

U toku pravljenja jedrenjaka očekivali su prinovu. Nisu znali da li će biti “klinac ili klinka” i prva slova iz obe reči dala su im ideju za ime broda – “Kli-Kli”.

Bračnom paru, građevinskom inženjeru i profesorki fizike koji su napustili konvencionalni život i odabrali putovanje po svetskim morima, 1975. rodio se sin Vanja. Na put su pošli sa malom ušteđevinom, a Srboljub je usput radio u Gijani i Polineziji.

Iako početnici, u svoju avanturu nisu se otisnuli nespremni. Išli su na časove jedrenja i astronomske navigacije, a osamdesetih godina, kada su se pojavili prvi GPS-ovi, nabavili su jedan.

Foto: Koyadinovitch.net

Vest o potonuću “Kli-Klija”

Svojim jedrenjakom, uprkos negodovanju porodice, u septembru 1976. krenuli su, sa tada jednogodišnjim detetom, prema španskoj obali. Neiskusno su u novembru “provocirali vetrove” u Baskijskom zalivu, na istom mestu gde je Atlantik 1901. progutao jedan bokeljski jedrenjak.

Koliko je taj deo njihovog puta bio izazovan, u nevremenu koje je trajalo 14 dana, potvrđuje podatak da su ih u luci Lakorunja dočekali novinari zaprepašćeni što ih vide žive. Jedan lokalni list objavio je vest da je njihov jedrenjak potonuo u pomenutom zalivu, sa sve posadom.

– U Beogradu je tada krenula košmarna panika sve dok ponovo nismo oživeli preko telefona, javljajući se familiji, pričao je Srboljub.

Njihova odluka da nastave putovanje zaprepastila je sve koji ih znaju, jer su verovali da su vetrovi u Baskijskom zalivu bili opomena.

Foto: Printscreen

Fascinantna mapa putovanja

Da su ih poslušali, ne bi generacije čitale o toj životnoj avanturi vrednoj divljenja. Preko Španije, Portugala, Madere i Kanarskih ostrva, doplovili su do Zelenortskih ostrva, išli u Brazil, a potom se vratili u Gijanu, Karipskim morem preko Galapagoskih ostrva, plovili preko Tihog okeana do Markiskih ostrva pa na Tahiti gde im se rodila kćer, Mila.

– Tamo smo ostali dve godine, zaposlio sam se, radio sam kao inženjer, gradio aerodrom, objašnjava Srboljub u svom “dnevniku sa putovanja”.

Nastavili su preko Tihog okeana, sretali brodolomnike, nailazili na napuštene kolibe i ljude koje je prekookeanska avantura raštrkala po svetu. Na mapi porodice Kojadinović ucrtana je i Samoa, ostrvo Valis, Fiđi, Novi Zeland, Nova Kaledonija… Plovili su kroz Toresov moreuz između Australije i Nove Gvineje, Indijskim okeanom preko Indonezije, Božićnih ostrva, do Mauricijusa i Reuniona.

– Tu smo i ostali, navodi Srboljub. Ne zato što nam se tu dopalo, već zato što je to bila prilika da se tu školuju Mila i Vanja. Odatle smo često plovili, brod je ostao aktivan, pedesetak puta išli smo na Mauricijus, često do Madagaskara, do Afrike, Sejšela.

Foto: Printscreen

“Šta kaže kapetan, to je Biblija”

Srboljubu je iskustvo pokazalo da su na plovidbi važne dve stvari. Prva je brod, koji mora uvek da bude u redu.

– Engleski moreplovac Henri Vakelam rekao je “Brod je potonuo jer kutija šibica nije bila na svom mestu”. Druga važna stvar je kapetan. Ne mogu da budu dva kapetana na brodu.

Brod je, prema rečima tog pustolova, sjajan za mršavljenje, na njemu čoveku radi svaki mišić. Jede se iz činija koje su toliko duboke da ih zovu noše, peca se, dižu se jedra i dežura se bez prestanka, spava se po četiri sata.

– Život je jeftiniji od života u kući. Pecali smo, lovili divlje ovce, koze i svinje na nenastanjenim ostrvima, pravili smo konzerve od kornjača, svinja. Razmenjujete se, vi nekome date nož, on vama ovcu, vi majicu, on vama ribu.

Uvek su se trudili da malo znaju jezik naroda kod koga dolaze, makar da kažu “dobar dan” i “koliko košta”, jer je na engleskom, rekao je Srboljub “sve skuplje”.

Školovanje na Reunionu

Jelena i Srboljub odlučili su da decu školuju u Reunionu, jer je klima bila odlična, a nautičarske rute do Afrike, Mauricijusa, Sejšela i Madagaskara perfektne.

Srboljub je na Reunionu napravio projekat za izgradnju tipskih kuća i patent zaštitio u međunarodnim asocijacijama za građevinarstvo. To ostrvo bilo je jedini njihov pravi porodični kopneni dom, sa kojeg su isplovljavali i obilazili region, jer, “živeti se ne mora, ploviti se mora”.

Pučevi i kamikaze

Izazovnim su se pokazala i putovanja na Sejšelska ostrva, gde se bez njihovog znanja, tokom pristajanja, dogodio puč, a od Kojadinovića je oficir preko nišana tražio pasoše.

Od ostrva Trinidad i Tobago bili su zamoljeni da se udalje, jer je oficir sa patrolnog broda rekao da su kubanski špijuni.

U jermenskoj luci Aden 1999. im se pridružio američki razarač “US kol”, koji je nakon jednog dana eksplodirao, jer su mu Palestinci kamikaze prišli, praveći se da prodaju nešto američkim marincima i digli sebe u vazduh.

“Kli kli” se zbog tog sticaja okolnosti i dan danas nalazi u dokumentaciji američke vojske.

Foto: Printscreen / Porodični album

“Dečji glasovi u vetru mora i okeana“ bili su najbitniji u lancu njihove plovidbe, isticali su Kojadinovići, koje su zapljuskivala svetska mora 30 godina. Putopise tog para iz Srbije koji nam je približio svet prekookeanske plovidbe, objavljivala je “Ilustrovana politika”.

– Posle jedne takve plovidbe shvatite da je najveće bogatstvo ovog sveta baš ta raznovrsnost koja postoji u jezicima i običajima.

Sidro su spustili 2007, a njihovo poslednje uplovljavanje bilo je u Bokokotorskom zalivu.

Brod koji je pripadao i na kome se proslavila porodica građevinskog inženjera, pisca, slikara i moreplovca Srboljuba Kojadinovića, danas ima nove vlasnike – hercegnovski par zaljubljenika u more, jedrenje i brodove, Isidora Stankova i Milanku Štribohar.

Srboljub i Jelena napisali su tri knjige putopisa: “Sunčano jedro”, “Tri godine za sedam okeana” i “Isti jarboli dva pokoljenja”.

Jelena je dočekala penziju kao profesor fizike u Trećoj beogradskoj gimnaziji, a Srboljub se posvetio slikanju.

Preminuo je u julu 2018. a za sobom osim bogatog iskustva ostavio i utisak da, nakon takvog života, čovek može reći da nijedan ovozemaljski dan nije potrošio uzalud.

Izvori: Koyadinovitch.net; Politika; Bašta Balkana; Vijesti.me

Mala bosanska stoperka i veliki nežni Škot pišu putopis zbog kojeg ponovo volimo život

Ekipa Luftike

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

175 Shares
175 Shares
Share via
Copy link