Sve je veći broj devojaka i žena koje se odlučuju da ne briju svoje intimnije delove smatrajući to vrstom društvenog aktivizma
Da, moj deda je nekoliko puta izgovorio rečenicu, a da sam je ja čula, „Kada sam video počešljane dlake na nogama tvoje bake, odmah sam se zaljubio“ – i to je bilo sasvim normalno. Ona ga je tako dodatno osvojila i srećno su živeli u braku duže od 40 godina. A ja danas odvajam silne novce da većinu svojih dlaka uništim laserom. Okrenuo se palačinak.
A, ni pokojnoj Mici Trofrtaljki verujem da ne bi bilo svejedno da nas vidi ovako goluždrave.
Ovih dana glumica Rejčel Mekadams napravila je bum na društvenim mrežama, zato što je pozirala za neki magazin sa sve svojim dlakama ispod pazuha. Pušta ih već deset godina i iako se mnogi ljudi gade i oštro je osuđuju, ona ne mari za negativne komentare.
Potpuno sam za slobodu izbora da svako sa svojim telom radi šta god da poželi, ali ako mene pitate, brijač može da se nađe i za 100 kinti.
U nekom trenutku su dlake ispod pazuha postale sinonim za feminizam i obeležje svih žena koje se bore protiv sistema, koje su zatim bile podlegnute izrugivanju mnogih. Tome se žestoko protivim, niti treba da bude simbol bilo čega (osim naturistikog načina života), niti bi bilo ko trebalo da se ruga ženama koje su odlučile da rade isto ono što je kod muškaraca izuzetno prihvatljivo.
Kada sam to rekla, s treće strane – mislim da svi dlake ispod pazuha treba da brijemo.
Ne zaobilazim ni muškarce
I, kako moj podnaslov kaže, tu ne zaobilazim ni muškarce. Ne smetaju mi njihove dlake na leđima, ni na nogama, ni prsima, ali ispod pazuha da. Zašto? Lično mi deluje kao stvar higijene.
Takođe, ne bi mi smetalo ni da se žene odluče na to da puste svoje ruse kose niz noge, gaje ful žbunje u predelu intimne regije kao što se to činilo sedamdesetih, čak mi tako deluje nekako mnogo ženstvenije (ne u rodnom smilu, nego prosto energetskom), zato su nekad žene svoje dlake ne samo negovale, nego i stilizovale. Ali puštanje dlaka ispod pazuha zaista ne mogu i ne želim.
Odmah pomislim na leto, grad Beograd, 300 stepeni u hladu – i kapljice znoja koje se slivaju niz vlasi ispod pazuha. Hvala, ne hvala. I smrduckaju. Eto rekla sam.
Pošto su više neki simbol performativnog aktivizma, feminizma i ostalih -izmova, možda je bolje da se svedu samo na stvar ličnog izbora.
I nemojte me shvatiti pogrešno, jako bih volela da vidim ženske dlakave noge kako nose mini suknju, kao i one dlačice na stomačiću za koje se mnoge od nas prave da ih nemaju, kako se sijaju na plaži dok nosite najmanji bikini na svetu.
Ali ipak, sa obrijanim pazusima.
Ima drugih načina da se borimo protiv sistema…
…načina koji ne smrde.
Autorka: Selena Ribić / Blic Žena
Dodaj komentar