Jedna od izjava ministra Siniše Malog, koja bi mogla da se nađe u rubrici izjava dana, nedelje, meseca, godine, etc., je i ona da je Srbija jedina zemlja u kojoj se broj nezaposlenih smanjio tokom krize sa koronavirusom.
Odlično nam ide?
Uopšte, slušajući poruke pomenutog ministra, ali i ostalih članova vlade, pa i predsednika, prosečnom građaninu ne preostaje ništa drugo, no da pomisli – Odlično nam ide. Sve dok ne stigne visok datum u mesecu, a računi ostanu neplaćeni i frižider se isprazni.
Pa čak i tad, deluje da će naš narod pre posumnjati u samog sebe i svoju sposobnost da zaradi, nego što će posumnjati u izjavu sa RTS-a.
– Ko hoće da radi, ima gde. Treba se malo snaći, laktati, to jeste… Ali je kud i kamo bolje i lakše zaposliti se i naći skromnu platu sada, nego što je to bio slučaj ranije – jedan je od čestih stavova običnog građanina.
Uprkos jednom od najvećih egzodusa i sigurno neviđenom odlivu mozgova u istoriji našeg naroda, uprkos prebiranju gvozdenjaka 28. u mesecu, laktaški stav se nadvija nad svima koji pomisle da je teže nego ikada poštenim radom i znanjem dostojanstveno prehraniti porodicu. I pružiti joj malo više od puke prehrane.
„Pristojan broj ljudi“ ostao bez posla tokom korone
Kada su počele prijave za 100 evra pomoći, Mali se hvalio, još jednom – HVALIO u svakodnevnim gostovanjima po televizijama ogromnim brojem prijava u prva tri sata, prvih šest sati, prvog dana i td. Pola Srbije se u rekordnom roku prijavilo za pomoć i to je činjenica. Ali, nije jasno čime se on to hvali.
Jedna od poslednjih izjava ministra Malog je da je nezaposlenost u Srbiji oko 10 posto, dok je broj otpuštenih radnika tokom korona krize je nazvao „pristojnim“.
Mali je ocenio da, ako se pogleda kolika je kriza u celom svetu, gde ostaju desetine miliona ljudi bez posla, 8.790 ljudi koji su ostali bez posla tokom korone u našoj zemlji je pristojan broj za jednu malu Srbiju koja je pokazala da je ekonomski sposobna i jaka.
U jučerašnjem tekstu u Politici navode se podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Od 15. marta do 6. maja, kada je vanredno stanje ukinuto, na evidenciju NSZ-a elektronskim putem prijavilo se 12.856 nezaposlenih.
Zahteve za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti podnelo je ukupno 7.483 građanina i izdato je 4.877 uverenja iz evidencije o nezaposlenima.
Koji su razlozi zbog kojih se u Srbiji odbijaju poslovi?
Nažalost, veliki broj ljudi u Srbiji nikada nije video kancelariju Nacionalne službe za zapošljavanje. Ne zato što ima posao, već zbog toga što ne zna, nije informisan, nema poverenje u institucije…
Koliko nam dobro ide, govori i spisak razloga zbog kojih ljudi odbijaju posao, pa onda hteo ne hteo, pomišljaš „eto vidiš da ljudi neće da rade“.
Kako piše Politika, nezaposleni sa evidencije NSZ najčešće odbijaju ponuđene poslovez zbog opisa samih poslova, ali i u ponuđenih uslova rada koje definišu poslodavci.
Ponude odbijaju zbog zarada nižih od regionalnog proseka za te poslove, uslova rada koji su ispod standarda, neplaćenih doprinosa ili prekovremenog rada, neredovnih isplata, udaljenosti radnog mesta…
Smeta im i kada postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih vrsta oboljenja: rada na visini, pod vodom, zemljom, kao i kada je radno mesto sa povećanim rizikom i izlaganjem otrovnim sredstvima ili štetnom zračenju…
Teskt u Politici nabraja razloge zbog kojih ljudi odbijaju poslove u Srbiji, ali ne postavlja pitanje kako je moguće da se takvi poslovi uopšte nađu u zvaničnoj ponudi NSZ, jer pozivanje ljudi da rade pod tim uslovima sigurno nije bila polazna ideja formiranja te službe.
Siniša Mali se izlupao za sve pare i pokazao da mu je s pravom poništen doktorat
Dodaj komentar