Nataša-Bundalo-Mikic-1
Foto: Irma Mićanović
Magazin

Nataša Bundalo Mikić – Pesnikinja emocija, osećanja i zamišljene tišine

Nataša Bundalo Mikić je pesnikinja iz Novog Sada. Piše poeziju i prozu a pored toga bavi se i lekturom i književnom kritikom. Prvu knjigu zbirku poezije „Ginevrin šapat“ objavila je 2015. godine, a drugu roman „Lakovne bele cipele“ 2016. godine.

Uskoro će se pojaviti i njena treća knjiga „Kratki espresso sa gospodinom“. Promocija će biti na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, a do tada se upoznajte sa Natašim budućim planovima i njenim pogledom na život pesnika.

Do sada si objavila dve knjige, poeziju i prozu a uskoro planiraš i treću koja će biti isto poezija. Da li si u duši više pesnik ili prozaista?

Rukopis treće knjige je već kod izdavača i čekaju se samo recenzije. Pre svega moram da se zahvalim javno Banatskom kulturnom centru koji je stao uz mene, koji me je u ovom mom letu podržao i pomogao da raširim krila književnosti.

Mislim da sam se “rodila” kao “prozaista”, prvom knjigom pokušala sa postanem čist lirik ali mi to nije pošlo za rukom što će se svakako i potvrditi ovom trećom knjigom.

Pročitajte i: Najlepše ljubavne pepiske svetske književnosti

U “Lakovanim belim cipelama” inspiraciju si pronašla u svojoj porodici. Gde pronalaziš inspiraciju za svoje pesme?

Ma koliko to déjà vu zvučalo ali inspiracija je svuda oko nas, talenat ono što posedujemo a ljubav i volja za rad na sebi i na stvaralaštvu je ono što pojedinac svakako treba da neguje. “Lakovane bele cipele” je moj roman prvenac. To je moj putokaz šta i kako dalje na književnom putu, gde sam pogrešila i kako da gradim svoj umetnički izraz.

Zadovoljna sam kojim putem je knjiga otišla u svet. Inspiraciju za pesme sam pronalazila prvenstveno u svakodnevici, ljubavi prema gradu, majci, voljenom biću, književnom svetu, prijateljima – jednostavno u ljubavi prema čoveku.

Natasa-Bundalo-Mikic-2
Foto: Irma Mićanović

Oduvek pišeš pesme jer si završila književnost i to je tvoja svakodnevica. Da li si napredovala do sada u odnosu na ono što si pisala kao mladja?

Prvenstveno sam u osnovnoj školi pisala radove koje je moja nastavnica prepoznala kao dobre a objavljivao Dečiji Dnevnik. Kasnije u srednjoj sam sa prvim ozbiljnijim ljubavima počela da pišem i poeziju. Tada je nastajao temelj koji sam kasnije prelila u prvu knjigu poezije “Ginevrin šapat” koja je objavljena tek 2015. god kada sam se i osmelila.

Smatram da sam još uvek na putu rasta i sazrevanja u poeziji i pisanju uopšte ali moji prijatelji, savetodavci, dobronamerni sagovornici, kolege, vide promene na bolje i znači mi svaka njihova kritika. Pomažu mi na taj način da se zamislim nad sobom i da književnost sagledam mnogo više i uspešnije.

Pročitajte i: Koje knjige preporučuje veliki Hemngvej

Šta misliš da li je i u kojoj meri tvoja knjiga “Lakovane bele cipele” i životna priča, došla do ljudi i da li knjiga može da menja svet?

Izuzetno sam zadovoljna reakcijom ljudi nakon čitanja mog prvog romana “Lakovane bele cipele”. Knjiga u današnje vreme možda ne može da promeni svet ali mislim da sam već delimično uspela sa probuđenim emocijama kod čitalaca koje su im se dogodile.

Mojom borbom sam uspela da pokažem da je moguće da svaka žena bude jaka i pobedi poljuljane temelje detinjstva, ružnoće odrastanja, loš porodični odnos (porodično nasilje) i da se izdigne iz tog pepela poput ptice Feniks i ulepša život sebi i drugima.

Uz to junakinja kao i sama autorka pokazuju veliku pripadnost gradu u kom su rođene kao i ljubav prema čoveku. Ne samo ljubav, već i bezgranično razumevanje i empatiju. Iskreno mislim da knjige koje smo čitali, na kojima su rasle neke davne generacije, imale su tu moć preobraženja.

Savremeno stvaralaštvo se nalazi u nezgodnom položaju, a to je da kako brzo živimo kako se vreme ubrzalo, godine prolaze tako i knjige lete iz ruke u ruku a takođe i brzo zauzimaju mesto iza na policama svih biblioteka. Nadam se da mi ovo niko neće zameriti ali protiv toga pojedinci, stvaraoci treba da se bore.

Natasa-Bundalo-Mikic-3
Foto: Irma Mićanović

Na sajmu knjiga u Beogradu, planiraš da promovišeš novu knjigu poezije. Oko čega su satkane te pesme i kome je knjiga namenjena?

Moja treća knjiga “ Kratki espresso sa gospodinom” kao i prethodne dve, biće promovisana prvi put na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. To bude jedna  lepa prijatna “domaćinska” promocija u okviru novih izdanja Banatskog kulturnog centra.

Pesme čine svojevrsnu “odu gospodinu” i ljubav prema muškarcu, čoveku uopšte. Knjigu čini pet ciklusa. Samo prvi je inspirisan Grčkom i morem i pesme iz tog ciklusa odgovaraju poetici moje prve knjige. Naredna četiri ciklusa su posvećena svakodnevnim situacijama, događajima, kafama koje je pesnikinja pila kako se osećala o čemu je razmišljala, razgovarala, koga je zavolela i na koji način.

Peti ciklus je tu najkonkretniji jer su u njemu posvete gospodi, savremenicima  koji delaju  stvaraju  žive i imaju dušu kojom su ostavili veliki utisak na mene, prijatelji  koji su mi bili velika potpora na stvaralačkom putu sazrevanja.

Koji je tvoj glavni životni moto?

Moj životni moto i smisao postojanja bi bio: rad na sebi i uvek sa osmehom, lepim gestom i čime god da je u mojoj moći  pomoći drugom čoveku odnosno biti podrška.

Šta je to što te pokreće?

Pokreće me ljubav prema porodici, čoveku i književnosti uz mnogo litara dobre muzike.

Da li posle beogradskog sajma i knjige poezije možemo očekivati još neko delo u prozi?

Što se planova za dalje pisanje tiče  tu su recenzije  tačnije mali eseji i književni osvrti koje pišem bodreći prijatelje u književnosti, tako da planiram da ih ujedinim i da čine knjigu a nastavak romana sledi…

Vila sa Fruške gore

Luftika
Irma Mićanović

Irma Mićanović

Večiti sanjar, veruje u dobro u ljudima, a svet posmatra kroz šarene naočare. Poklonite joj dobru knjigu i bićete na spisku njenih najboljih prijatelja, celi život. U sledećem životu želi da živi u svetu Terija Pračeta.

Dodaj komentar

Klikni da komentarišeš

Share Tweet Share Share Follow