Lifestyle Magazin

Među 5 najpopularnijih dijeta na svetu sigurno ćete pronaći idealnu za vas

danska dijeta

Da li se ubrajate u one koji paze šta jedu i pokušavaju da poboljšaju svoje navike u ishrani? Koliko puta ste dosad rešavali da počnete dijetu “od ponedeljka” ili “od prvog u mesecu”, nadajući se da ćete istrajati?

Ako tražite način da regulišete težinu, izgubite kilograme ili se jednostavno hranite zdravije, sasvim je izvesno da ste dosad istraživali koje su dijete popularne. Postoji mnogo planova za mršavljenje i programa koji su pomogli ljudima da uspešno smršaju. Međutim, pitanje je koliko su rigorozni režimi ishrane delotvorni na duže staze i da li je pametno slediti bilo koji od njih bez nadzora nutricioniste ili lekara.

Mnogi samoinicijativno isprobavaju razne metode, pa se ne znajući, na primer, šta je zapravo VMA dijeta, bespotrebno izgladnjuju. Da li postoji zdrava dijeta, koji režimi ishrane su efikasni i zašto je važno da se konsultujete sa stručnim licem pre nego što počnete sa posebnim jelovnikom? Koje dijete su poznate širom sveta i kako da znate da li vam neka od njih odgovara? Pročitajte.

#1 Keto dijeta

Ketogena dijeta ili keto dijeta je dijeta sa malo ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti. Pokazala se kao posebno korisna za gubitak viška telesne masti bez gladovanja, a pozitivne rezultate dala je i kod pojedinih pacijenata koji boluju od dijabetesa i insulinske rezistencije.

Osnovni princip keto dijete zasniva se na smanjenom unosu ugljenih hidrata, a sve sa ciljem sagorevanja masti, što može dovesti telo u ketozu. U pitanju je metaboličko stanje u kom jetra pretvara mast u male energetske molekule zvane ketoni, koje mozak i drugi organi mogu koristiti za energiju. Istovremeno, nivo insulina u telu dramatično opada, a sa njim i nivo šećera u krvi.

Što manje ugljenih hidrata unosite, dijeta je efikasnija za postizanje ketoze, gubitak kilograma, odnosno poboljšanje dijabetesa tipa 2. U početku od velike pomoći može da bude brojanje kalorija. Keto dijeta je obično bogata mastima. Primera radi, 20% pouzdanog izvora kalorija mogu biti proteini, 10% mogu biti ugljeni hidrati, a 70% može biti iz masti. Postoje razne verzije ketogene dijete, koje mogu podrazumevati i drugačije proporcije hranljivih materija.

Zdrava keto dijeta se zasniva na hrani visoke nutritivne vrednosti poput mesa, ribe, jaja, povrća bez skroba, kao i putera i maslinovog ulja. 

Izbegavajte hranu koja sadrži šećer, uključujući većinu voća. Važno je izbeći skrob, uključujući hleb, testeninu, ovsenu kašu i smeđi pirinač. Držite se minimalno obrađene hrane koja prirodno sadrži malo ugljenih hidrata.

#2 Atkinsonova dijeta

Atkinsonova dijeta spada u red najpopularnijih na svetu, a bazirana je takođe na minimalnom unosu šećera. Zapravo, kod Atkinsonove ili tzv. proteinske dijete počinjete sa samo 20 grama ugljenih hidrata dnevno i postepeno povećavate količinu svake nedelje. 

Kao i kod mnogih drugih dijeta, glavna ideja je da osoba prestane da jede hranu napravljenu od rafinisanog brašna i šećera. Međutim, čak je i hrana od celog zrna bogata hranljivim sastojcima zabranjena dok ne dođete do faze održavanja. Zagovornici Atkinsonove dijete tvrde da je jedna od lakših i podnošljivijih dijeta, te da za kratko vreme daje odlične rezultate. S druge strane, postoje tvrdnje da ovaj režim ishrane ne pruža odgovarajući balans i da može dovesti do nedostatka kalcijuma u organizmu.

Obično se Atkinsonova dijeta odvija u četiri faze. U prvoj fazi, tzv. fazi indukcije pokreće se gubitak težine. Tokom dve nedelje jede se puno masti i proteina, te povrće sa malo ugljenih hidrata kao što je lisnato povrće. Druga faza podrazumeva uravnotežavanje, odnosno postepeno dodavanje više orašastih plodova, povrća sa malo ugljenih hidrata i male količine voća. Treća faza je “faza finog podešavanja”, kada je osoba veoma blizu svoje ciljne težine i kada se dodaje više ugljenih hidrata u ishranu dok se gubitak težine ne uspori. U četvrtoj fazi održavanja dozvoljen je unos onoliko zdravih ugljenih hidrata koliko telo može da toleriše bez ponovnog dobijanja na težini.

#3 Mediteranska dijeta 

Ukoliko ste na moru uživali u laganim obrocima od ribe, morskih plodova i povrća, možda ste pronašli idealan režim ishrane za sebe. U pitanju je mediteranska dijeta, koja je ništa drugo do skup namirnica zdravih za srce koje se preporučuju u zemljama Sredozemlja poput Italije i Grčke. Ovaj program ishrane stavlja akcenat na masti koje su zdrave srčani sistem — one koje sadrže nezasićene masti i omega-3 masne kiseline. Dakle, ishrana je bogata morskim plodovima, orašastim plodovima i mahunarkama, voćem i povrćem, integralnim žitaricama i maslinovim uljem, kao i crnim vinom u umerenim količinama.

Premda mediteranska dijeta nije dizajnirana prvenstveno za gubitak težine, pokazalo se da je ovaj tradicionalan način ishrane za mnoge kulture širom sveta jedan od najzdravijih načina da održite željenu težinu. Pored toga što možete izgubiti kilograme možete računati na zdraviji kardiovaskularni sistem, smanjen rizik od određenih tipova kancera, kao i depresije.

#4 Paleo dijeta

Peleo dijeta poznata je još i pod slikovitim nazivom “dijeta pećinskog čoveka”. Paleolitska ishrana je, u svom najčistijem obliku, zapravo program obroka koji dozvoljava samo onu hranu koju su jeli prvi ljudi na planeti, pre pola miliona godina. Riba bogata omega-3 masnim kiselinama poput lososa, skuše i tune, nemasno meso, voće, povrće bez skroba i semenke, ali i ulja iz voća i orašastih plodova, kao što su maslinovo ili orahovo ulje deo su paleo jelovnika.

Važno je isključiti iz ishrane povrće puno skroba, mlečne proizvode, žitarice i zapravo svu prerađenu hranu. Paleo dijeta je stekla verne sledbenike širom sveta zbog svojih direktnih i konkretnih smernica. Mnogi ljudi tvrde su upravo na ovaj način, fokusirajući se na proizvode bogate hranljivim materijama i intenzivno vežbanje, izgubili višak kilograma i uz to postali zdraviji. Međutim, eksperti su uzdržani po pitanju prognoza i smatraju da još nema dovoljno dokaza za dugoročne efekte paleo dijete.

#5 Vegeterijanska dijeta

Nesporno je da popularnost vegetarijanske ishrane raste iz godine u godinu. Uz održavanje optimalne telesne težine, postoje i brojni drugi zdravstveni benefiti ovog režima kao što su smanjen rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka. Većina ljudi koji se pridržavaju vegetarijanske ishrane ne jedu meso, ribu ili živinu. Međutim, postoje razne varijacije vegetarijanizma kod kojih (ni)je dozvoljen unos jaja, mlečnih i drugih životinjskih proizvoda.

Isključivanje mesa iz ishrane može imati izvesne mane, ali se uz određene dodatke i dobro izbalansirane obroke ovi nedostaci mogu nadomestiti. Zbog toga vegetarijanska ishrana treba da uključuje raznovrsnu mešavinu voća, povrća, žitarica, zdravih masti i proteina. 

Ukoliko razmišljate da uvedete promene u svojoj ishrani i izgradite zdrave prehrambene navike, uvek je pametnije da se pre bilo kog koraka posavetujete sa stručnjacima. Nutricionista ili personalni trener može da vam pomogne da napravite odgovarajući individualan plan ishrane koji će dati najbolje moguće rezultate za kratko vreme.

Gojaznost se lako leči: Poslušajte savet čuvenog novosadskog doktora Ilića!

Mateja Panović

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

14 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap