depresija
Magazin

Kako zapravo izgleda depresija: Ispovesti mladih koji se godinama bore protiv nje

“Život sa depresijom je užasan. Osećate se kao da imate ogromnu tešku torbu na leđima sve vreme. Osim toga, ljudi sa depresijom stalno se suočavaju s tim da ih drugi ne prepoznaju kao bolesne, da misle da su izmislili bolest, i da su zapravo samo tužni i lenji. Oni koji je nisu osetili, ne mogu da razumeju pravu prirodu ove bolesti, a mnogi je omalovažavaju i čak joj se smeju. A depresija je bolest koja ubija.”

Ovako svoju priču počinje Andrej, jedan od mladih ljudi koji se godinama bore protiv depresije, a koji su imali dovoljno hrabrosti da svoje iskustvo podele javno u okviru kampanje #NOTJUSTAMOOD.

Više od 300 miliona ljudi širom sveta boluje od depresije, a oko 800.000 ovih slučajeva godišnje završi se samoubistvom. U Srbiji broj obolelih prelazi 400.000, a zabrinjavajuć je podatak da pogađa sve više dece.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, čak 5 do 10% naših mališana i adolescenata ima skrivene simptome depresije, a od teškog depresivnog poremećaja pati 2% dece i do čak 8% adolescenata.

Rizik od ove bolesti se povećava dva do četiri puta nakon puberteta, i to naročito kod ženskog pola.

Tek kod svakog petog mladog čoveka ili deteta koji je pogođen njom, depresija je prepoznata i započet je neki od oblika lečenja.  A kad dođe do najgoreg, porodica, kolege i prijatelji uglavnom ne mogu da veruju šta se desilo, ne mogu da razumeju kako je do toga došlo.

Podstaknuti crnim statistikama i sve češćim vestima o tinejdžerima i mladim ljudima koji su odlučili da sebi oduzmu život, redakcija portala NOIZZ je odlučila da u svih pet zemalja u kojima postoji franšiza, pokrene međunarodnu kampanju za osvešćivanje ovog problema.

Ovim povodom su razgovarali sa tinejdžerima i mladim ljudima od 16 do 40 godina koji se dugo bore sa depresijom.

Ovo su njihova iskustva:

Olja (17), Beograd

Imala sam bol u grudima, gušenje, strahove, anksioznost, bol u mišićima, suicidne misli. Plakala sam svaki dan, na kraju nisam ni mogla da plačem. Problemi koje sam imala? Pa u suštini društvo u kom živimo, moje društvo, alkohol, droga…

Tako je počelo, a dokrajčilo me je svađanje sa bliskim osobama, najviše sa dečkom, pokušaj silovanja, smrt bake i tako niz neki događaja i moj način života. Depresija je počela pre skoro godinu dana.

Primetili su i moji roditelji, naravno. Pričali su sa mnom, ali ja nisam slušala, niti shvatala da je to sve pogrešno. Onda sam krenula kod psihologa, počela da uzimam medikamente i da treniram. Već sam rekla kako izgleda kad mi nije dobro, a na to bih dodala i jak osećaj da niko ne može da mi pomogne.

Vezanost za krevet. Uzimala sam antidepresive, ali više ne. Pomaže mi kad izlazim, treniram, pričanje sa bliskim osobama kojima verujem, osećaj da je neko tu, a najviše dečko koji je stvarno tu.

Sada sam dosta bolje, nije mi više ni približno loše kao što je bilo.

Karlota (21), Berlin

Moja priča o bolesti je počela kada sam imala 14 godina. Polako ali sigurno sam počela da imam emocije za koje do tada nisam znala. Ili nisam osećala ništa ili sam osećala samo bol.

Zato sam pokušavala da nađem izlaz iz takvih stanja i završila sam s makazama, onda nožem, a na kraju mi je žilet postao veran prailac. Naravno da to nisu bili zdravi načini da se izborim sa svojim osećanjima, ali nisam znala za bolje.

Postala sam zavisna od bola i spasa koji je dolazio s njim. Tako su male ogrebotine postale duboki rezovi, a jednom nedeljno je preraslo u tri puta dnevno.

Samopovređivanje je bio jedini način da pronađem mir. Jer kada nisam osećala baš ništa, sekla sam se da bih iskusila bol, videla krv, osetila se na neki način živom.

Ako bih osetila unutrašnji bol, isto sam se sekla jer je spoljašnji bol bio mnogo podnošljiviji od onoga što se dešavalo u meni.

Samopovređivanje je zavisnost i čak i ako sam se na kratko osećala bolje, posle je sve postajalo samo gore. Žalila sam, postajala besna na sebe, tonula sam u mržnju prema sebi i ponovo se sekla.

Opasan krug iz kog sam mogla da izađem, hvala Bogu. Uz pomoć porodice, prijatelja, bezbroj terapija i iznad svega moje volje, prestala sam da povređujem sebe nekoliko godina i prihvatila sam svoju depresiju.

Naučila sam da pričam o njoj i da se na zdrav način nosim s bolom. Ako sam mogla ja, možeš i ti.

Sve ispovesti mladih koji pate od depresije možete pročitati na sajtu NOIZZ.rs.

Ukoliko želiš da i tvoja priča bude objavljena, opiši svoje iskustvo borbe sa depresijom ili opiši priču svog prijatelja i pošalji je na adresu [email protected] ili je podeli na društvenim mrežama sa oznakom #notjustamood

Kako je srpski doktor u 2 rečenice razbio sve tabue u vezi sa psihijatrijskim lečenjem

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Privacy Preference Center

    Kolačići

    Oglasi

    Kolačići oglašivača prikazuju relevantnije oglase.

    Google Adsense, Httpool

    Analitika

    Analitičke podatke koristimo da dobijemo sliku o tome šta posetioce na sajtu zanima.

    Google Analytics, Google Tag Manager

    Other

    Društvene mreže

    Kolačići koje koriste društvene mreže na koje ste ulogovani

    Facebook, Twitter