Sinhroni skokovi u fotelju olimpijska je diciplina isključivo vrhunskih naprednjaka. Oni koji su manje talentovani, mesto u prvom timu funkcionera i ekselencija izborili su na tribinama, dlanovima i vatrenom podrškom iz prvog reda, otpozadi.
Nedavno je na N1 prikazana nova epizoda serijala „Junaci doba zlog“, a tema je ovoga puta bila premijerka Srbije Ana Brnabić. U jednom delu pomenute epizode se pravi paralela Ane Brnabić sa čuvarem koncentracionog logora koji je „samo radio svoj posao“.
U pristojnom svetu i civilizovanom društvu tako nešto je nezamislivo, ali je pitanje koje to društvo dostiglo takav stepen vaspitanja i političke kulture, pre svega, da tako nešto ne dolazi na um čak ni prilikom šale. Mi kao društvo definitivno nismo dostigli tu neku uzvišenu tačku.
Iako je Srbija i ovakva kakva je i dalje u odnosu na veći deo sveta prilično slobodno, otvoreno i tolerantno društvo, postoji i jasno se vidi taj logoraški osećaj među njenim osiromašenim i obespravljenim građanima.
Ne treba nam poređenje sa despotijama, sultanatima, tiranijama ili diktaturama. Valja nam se okrenuti svetlijim primerima gde se zakon poštuje i jasno zna odgovornost koju snose funkcioneri prilikom preuzimanja dužnosti.
Ta odgovornost povlači i oštru kritiku javnosti, pa i onu gde vas upoređuju sa nacističkim zločincima. U bukvalnom smislu sigurno preterano, ali u figurativnom mogu se naći dodirne tačke. Svi će se jednom, ako pravda zakuca na vrata Srbije, vaditi na to da su samo radili svoj posao.
Iz naprednjačkih redova ovu epizodu osudili su svi. Prvi među njima Vladimir Orlić, a pratili su ga urednici i vlasnici tabloidnih medija. Onda se kao grom iz vedra neba pojavio i jedan pomalo zaboravljeni junak doba zlog.
Čovek koji je od „Aco Srbine“, došao do Mare šta ti crni sine radiš na ambasadorskom mestu u Sjedninjenim Državama?
Reagovao je, dakle, naš ambasador iz SAD-a što “celoj priči daje čudan ton“, napisao je i davno otpevao Đole Balašević. To je sada postao svojevrsni interni diplomatski skandal.
Odbrana Anina kao odgovor na napad „žute ološ elite“ kako je od milošte nazivao bivšu vlast Dragan J. Vučićević.
Svi su naprednjački odlikaši potrčali da osude Šolaka, Đilasa i tajkunske medije. Čak je i sama Ana objavila kratki insert iz serijala uz napomenu koliko je ponosna zbog saradnje sa Aleksandrom Vučićem čiji profil je označila u svojoj objavi.
УВЕК ћу бити поносна што сам била уз @avucic и на оно што смо заједно урадили – путеве, еУправу, радна места, школе, нове болнице, музеје, НТ паркове…
А ово је сведочанство о вама и ономе што ви радите. Нажалост и пример бруталног минимизирања зла конц логора и жртава фашизма. pic.twitter.com/LAR1avTJiK
— Ana Brnabic (@anabrnabic) January 20, 2022
Marko Đurić, poznat po “slučajnom” džogingu pred kamerama RTS-a, po skandiranju predsedniku, najdužem tapšanju u istoriji ove poltronske discipline, kao i po onom i dalje neshvatljivom smehu na pitanje o Srbima sa Kosova i Metohije, imao je svoje viđenje ove situacije priključivši se horskom internet kucanju i pevanju “uskliknimo s’ Brnabu”.
Посебно осуђујем стављање демократски изабраних највиших званичника земље у раван са заповедницима нацистичких логора.
Србија има сувише жртава и логораша у својој прошлости за овако вулгарне игре…
2/2— Марко Ђурић (@markodjuric) January 20, 2022
Ono što je očigledno i vrlo vidljivo, a naročito može da raduje sve one koji ne mogu da dočekaju slom aktuelnog režima, to je nejedinstvo koje pokazuju naprednjaci. Iako je nejedinstvo do sada bilo odlika opozicionih partija i pokreta, a i dalje je, oni po samo svoju žalost zaista nisu ni bitni, iako bi zapravo imali presudnu ulogu u nekom normalnom demokratskom poretku u kojem se poštuju zakoni i institucije.
Nije napredniji deo društva uspeo da se usaglasi oko podrške Ani Brnabić u ovom slučaju, a jedini zajednički imenitelj im je gotovo svima još uvek samo Aleksandar Vučić.
Ana je ostavljena od mnogih “uglednih” naprednjačkih glavešina, a ljubav iz nekog razloga i dalje dolazi isključivo od strane medija, infoslužbe stranke, Orlića, Marka Đurića i nekoliko usamljenih jahača apokalipse. Gde je u ovoj romansi Zorana Mihajlović ili otpisani sa zalepljenom ministarskom foteljom Nebojša Stefanović?
Mnogo je pomešanih i sukobljenih interesa u naprednjačkim redovima, nezasićenih apetita i neostvarenih ambicija. I Aleksandar Vučić zna da mu je to nemoguća misija, da “besnu decu” naprednjačku večno drži mirnu i poslušnu. Par zar je iz naprednjačkog ambicioznog ugla pošteno da neko poput Ane Brnabić zaduži mesto premijera, neko poput Marka Đurića mesto ambasadora u Vašingtonu ili da jedan bivši svetski šampion poput Aleksandra Šapića koji žarko želi poziciju gradonačelnika Beograda dočeka da na njegovo projektovano mesto bude najavljen prvi čovek Ljubljane?
Smanjuje se hor, a ovih 700.000 evidentno više neće pevati iz sve snage kao u prethodnih deset godina. Kad čovek razmisli, sa ovih deset Vučićevih godina nekako smo ostali u onom našem postsocijalističkom šablonu da vlast menjamo na otprilike desetak godina. Ostalo je još samo da promenimo, ovi su i onako do sada sve sami uradili da do toga dođe…
Brnabić: Ukinut prostorni plan za projekat Jadar, stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji!
Dodaj komentar