Pre dva dana sahranili smo oca, čoveka koji nas je svojim prostim življenjem, bez velike opterećujuće priče naučio kako da nikad ne dođemo u poziciju da budemo, čak ni blizu, mladića koji su se zverski iživljavali nad 79-ogodišnjim starcem iz Kovina.
Upali mu u kuću ranom zorom, bacili usnulom ćebe preko glave, vezali žicom za stolicu i onda tukli naizmenično sve dok nisu našli njegovu životnu ušteđevinu od blizu 200 hiljada dinara koju je čuvao za „ne daj Bože“.
Kad su ga komšije kasnije pitale zašto nije rekao gde krije novac i tako sebe spasio batina, izmučeni starac je odgovorio: „Ne želim nikoga da opterećujem troškovima svoje sahrane“.
Tužna je ova rečenica. Tačno onoliko koliko i društvo u kojoj se ona izgovara, u kojem štekaš i životom braniš novac ostavljen za grobno mesto, sanduk, pečenje i čorbu za daću… da ne bi finansijski opteretio decu svojom smrti. Da ih ne bi iznenadio. Kakva Vrnjačka Banja, za smrt se pripremaš.
Naša država ne može da se izbori sa pristiglim vremenom i naraštajima.
POVEZANO: Pismo profesorke: Zašto odgajamo zombi generacije?!
Ona bi da ovde kalemi evropske vrednosti i standarde u odgoju dece, na tlu koje se po svemu razlikuje od evropskog. Ona bi da uvede evropski model obrazovanja, pripručnike o istopolnim brakovima po uzoru na evropske, ona bi da nastavnici i učenici budu drugari, da roditelji ocenjuju nastavnike, da roditelji ne smeju da popreko pogledaju dete, da nestane pojam autoritet, da nestane kazna, da klinci budu uvek u pravu, zaštićeni ko beli medvedi, da roditelji tačno kao roditelji u Evropi vaspitavaju svoju decu.
Pa gde to može?
Na tlu decenijama zatrovanom korupcijom, kriminalom, nekažnjenim ubistvima, političkim čistakama… na tlu gde se tuklo za veknu hleba i litar goriva, na tlu bombardovanom, ratovima namučenom,
..na tlu gde postaneš direktor pa onda završiš preko noći školu koja ti treba, gde se školuješ da bi prao čaše, gde pereš čaše da bi iz njih čistih šampanjac pio neki probisvet što je do para došao mutnim radnjama, gde su starlete „devojke uspele u životu jer su se udale za milionere sa jahtama“, gde moraš da lepiš propagandne političke plakate i budeš bot da bi dobio posao, gde moraš da zauzmeš stranu,
…gde učenici nastavnike tuku, gde se klinci međusobno krvnički tuku, gde muževi sa zabranom prilaska priđu i ubiju ženu, gde se takvi neadekvatno kažnjavaju, gde nema reda ni zakona,
…gde je sramota nemati, gde je sramota biti pošten, učen, vredan, pametan, požrtvovan,
… gde je sramota ustupiti mesto starici u prevozu, jer „zajebavaće te ekipa“, gde je sramota reći „dobar dan“, volontirati, poneti kesu sa namirnicama, otići po lekove, pitati onemoćalu komšinicu „jel mogu nekako da pomognem?“.
Čuj, pomognem! Ovde su idoli naduvani dripci i kriminalci. Ovde si faca ako si naučio da plivaš u mutnom, ako zajebavaš starije, ako se bahatiš i siliš, ako se prodaješ za sitnu kintu, ako si samoživ.
POVEZANO: Svetlana Bojković: Mladi odlaze jer je društvo postalo nemoralno, ružno i kaljavo
Ovde je parola „gazi preko živih i mrtvih“ kolostrum kojim te sistem pokušava zadojiti čim progledaš.
Ovde niko ne nalazi više utehu u „mirnom snu“. Sve više njih prelazi na stranu lopuža, hijena, kriminalaca, probisveta.
A sistem uporno pokušava da uvede neke evropske modele koji se u nesređenom zdravstvu, prosveti, pravosuđu… jednostavno ne mogu „primiti“ i koji možda nikada zbog tradicije, mentaliteta i mučene prošlosti ovde neće zaživeti.
Tebi tata hvala što si me uprkos svemu naučio da je bolje od svega imati miran san, mirnu dušu, biti pošten, biti vaspitan i kulturan, pružiti pomoć, podeliti, biti čak i usamljen ako je većina posrnula, istrpeti podsmevanja, preskočiti podapinjanja, izdići se iz žabokrečine koja samo gmizavcima može biti dobro plodno tlo.
POVEZANO: Monstrumi koje je država Srbija stvorila
Dodaj komentar