Pređimo na veselije teme.
Bajkovitije, princezastije, slatkastije… budalastije.
Sinoć sam, gledajući jedan prilog na TV-u saznala da u Beogradu i Novom Sadu postoje rođendaonice u kojima se organizuje spa za devojčice. Tačnije to su mesta “gde snovi postaju java” za otprilike 3000 dinara po detetu, pardon princezi i njenim drugaricama.
Proslava rođendana je zamišljena glamurozno i raskošno pa slavljenica princeza taj dan dobija princess haljinu koja se upotpunjuje čarobnim loknama koje će krasiti kruna, uz diskretan make up, senkice, sjajeve, lakove za nokte kojima će osoblje (čitaj posluga ako smo već u svetu princeza) ulepšavati princezu i njene drugarice za koje su takođe pripremljene suknjice od tila, majice sa aplikacijom krune, papučice, bade mantili.
I dok princeza i njene drugarice ispijaju toplu čokoladu, nogice su im potpoljene u mirišljavu kupku nakon čega sledi pedikir. Ili manikir. Ili šminkanje. Ili ležanje u bade mantilu u delu za relaksaciju sa maskom na licu i kolutovima krastavaca na očima.
U ponudi je naglašeno da mesto odiše glamurom pa je poželjno da se gosti usklade, dakle, budu jednako glamurozni, a ne da neki nesrećni deda s rupom na čarapi ili ujak s razdrljenom majicom upropastili bajku.
Izgleda da je ovaj udar na roditeljsko srce (i džep) upalio jer sam videla pregršt fotografija devojčica, pardon princezica u bade mantilima, sa maskicama na licu, pruženih prstića čije nokte lakiraju radnice spa centra, stopala potopljenih u lavor za pedikir, zavaljenih u spa delu ko slatke male mumije kojima roditelji za 3000 po nakovrdžanoj glavi ispunjavaju san.
Ne bih da budem licemerna, kada bih ovo pokazala svojoj ćerki koja ima šest godina verovatno bi viknula: Hoću i ja! Jer ona je sada u fazi jednoroga i princeza, fazi kada sama lakira nokte (spira se lak sa vodom), kada voli til, gomilu tila na sebi, koliko god da joj u butiku poturam svedene karo haljine… Ne vredi.
Da joj uplatim, bila bi ushićena. Ali ja joj neću uplatiti. I to je to.
Nisam sebična, ali sam normalna, valjda.
Nisam van trendova, ali nisam ni nužno njihov rob, niti želim da me ubede da nisam dovoljno dobar roditelj jer ćerkici nisam omogućila ceremoniju krunisanja tokom koje dobija ručno izrađenu krunu i setifikat princeze (ovo obuhvata organizacija rođendana u spa).
Shvatate koliko je sve otišlo dovraga, imamo masu roditelja koje duša boli (bez razloga) jer ne mogu svom detetu da priušte više, pri tom kad kažem više mislim na materijalno, opipljivo, glamurozno, raskošno… Zbog čega? Jer se takav stav nameće, da se ljubav kupuje, a roditelji sluđeni poveruju često u to.
Volim bajke, ali ne mislim da su smeštene u nekoliko kvadrata spa centra gde deca u punoj snazi, sa maštom na maksimumu leže u bade mantilima dok im udovoljavaju radnice spa centra. Ne mogu da zamislim svoje dete da proslavlja sedmi rođendan nogu potopljenih u mirišljavoj vodi, sedeći mirno pored drugarica kojima su noge isto u vodi, a u rukama topla čokolada servirana u šoljicama za kafu, da budu “odrasle” dok im tete ko sluškinje masiraju stopala.
Ne sviđa mi se taj koncept služenja deci. U svakom smislu. I u spa rođendaonici ni van nje. Ne sviđa mi se to čipovanje glamurom i raskošom već od treće godine.
Nisam apokaliptična, ali recimo da od ovoga počinju kasniji zahtevi koji se za punoletstvo završe sa: Tata jel može limuzina da me odbaci do kluba? Ili: Jel može samo malo uvećanje usana?
Ili: Ružna sam, velik mi je nos, uiopšte nisam lepa (ko princeza). Puf – očaj, nezadovoljstvo, nisko samopouzdanje, depresija.
Mogu da razumem znatiželju dečiju, verovatno bi svaka devojčica poželela da uđe na sat, dva, ali ne mogu da razumem to kao narastajući trend, kao mesto gde se slave rođendani, kao mesto gde se deca “relaksiraju od škole” vikendom, mesto gde ih roditelju radnim danom ostavljaju svesno, mesto gde može da počne formiranje slike: moram da budem lepa, našminkana, nalakirana, relaksirana, lepa, lepa, lepa,…princeza, princeza, princeza, mesto gde roditelji leče nešto, ne znam šta.
Cela ta priča sa bajkom može da se realizuje i u dečijoj sobi, ako deca žele. Imaju maštu. To ne sme da im fali. A može i negde na livadi, pod krošnjom. Za džaba.
Treba princezama reći da je okej imati i uprljana stopala, malo hodati po travi, da je super ako princeza ume sama da se popne na drvo, nikad se ne zna kad će joj to zatrebati, da je čarobna i sa zamršenom kosom, bez krune i tila i krastavca na očima. Sa krastom na kolenu. Da su mami i tati uvek princeze, ali i da su mama i tata carevi i kad ne plate spa rođendaonicu. I da to nije smak sveta.
Možda je ova drama moja nepotrebna, pa to je “samo jedan dan, rođendan”, ali ja sam čula da spa radi svaki dan, i da ima dece koju dovode posle vrtića ili predškolskog da se relaksiraju. Tačno tako sam čula na TV-u. I neke rođendaonice imaju i ponija, nabiju mu jadnom krunu kad je proslava.
I onda sam celu noć mislila da li sam ja fijuknula ili roditelji koji plaćaju princezama bajku.
Nisam očigledno kraljica, jer imam ćerku koja neće postati princeza samo zato što je proslavila rođendan u spa rođendaonici. Toliko je načina da bude princeza, ako UOPŠTE želi da bude princeza. Mislim nigde ne piše da je to za devojčice nužno.
Verovatno sam u rangu zle maćehe Grdane, ali se ne uzrujavam kao Grdana oko trivijalnih stvari.
Naučila sam da nije ljubav ispunjavanje svake želje, već povlačenje granica tamo gde su neophodne i zdrave.
Meni je ovo preslatko, cak ne mogu ni da pronadjem jedan dobar razlog zasto bi ovo uticalo lose na bilo koje dete, ako nemate dovoljno novca da priustite ovakvu vrstu zabave, onda ce vase devojcice sigurno biti odusevljene pozivom na ovakav tematski rodjendan. Devojcice uzivaju dok gledaju svoje mame dok se neguju a i same znamo koliko je nega vazna 🌸
Ne razumem zbog cega imate potrebu da se ovoliko pravdate zbog Vašeg stava. Ja nisam ranije čula za ovu ‘modu’ i vec posle prvog pasusa sam bila zgrožena . Onaj kome nije jasno zbog cega , za mene se odmah deklarisao kao nebitan
zavidna zenturaco i bogu si teska. pusti roditelje da rade kako rade sa svojom decom i svojim novcem. mrzis i imas negativne misli i opterecujes se umesto da gledas svoj zivot i svoju porodicu. pa bravo.