bosko-admira
Screenshot
Magazin

Sarajevski Romeo i Julija zajedno otišli u smrt: Priča o Bošku i Admiri

Na današnji dan pre 24 godine u Sarajevu poginuli su Srbin Boško Brkić i muslimanka Admira Ismić. Zbog tragičnog kraja jedne velike ljubavi koju je prekinulo bezumlje rata u Bosni i Hercegovini, Boško i Admira su upamćeni kao „sarajevski Romeo i Julija“.

Ovi 25-godišnjaci, 18. maja 1993. godine, u pokušaju bega od ludila koje je zahvatilo njihovu zemlju, ubijeni su na mostu Vrbanja, a njihova tela ležala su sedam dana na ulici.

Mladi i zaljubljeni, iako različitih nacionalnosti u vremenu kada je to bilo skoro pa nemoguće, pripremali su venčanje i beg iz nepodnošljive stvarnosti.

Tog kobnog dana u popodnevnim satima, u nadi da će uspeti da pobegnu, jedan Srbin i jedna Bošnjakinja iz Sarajeva postali su Romeo i Julija.

Boško je prvi pao, ona je dopuzala do njega i zagrlila ga.

Upoznali su se na sarajevskoj Olimpijadi, a prijateljstvo je ubrzo preraslo u ljubav, koja se nastavila i kada su glavni grad BiH zasule granate.

Godinu dana nakon početka rata u BiH odlučili su da napuste grad i potraže bolji život negde gde njihova ljubav neće biti osuđivana i gde neće morati da hodaju pognute glave zbog imena i prezimena.

bosko-admira-1
Screenshot

Boško u Sarajevu nije imao nikoga, osim svoje srednjoškolske ljubavi Admire. Kako je on ostao zbog nje u Sarajevu, tako je ona želela s njim da ode u Srbiju.

Preko zajedničkog prijatelja su dogovorili izlazak iz opkoljenog Sarajeva te su 18. maja 1993. godine krenuli ka slobodi.

Verujući da je na snazi primirje, nisu čekali noć nego su krenuli u 17 sati, ali su stigli samo do Vrbanja mosta gde je prvi metak iz snajpera pogodio Boška, a potom i Admiru.

Smrtno ranjena ona je dopuzala do mrtvog Boška, zagrlila ga i izdahnula. Njihova tela su sedam dana ležala na istom mestu jer su se nalazila na „ničijoj zemlji“, a na kraju su ih izvukli pripadnici Vojske Republike Srpske i pokopali ih na groblju u Lukavici.

Slika mrtvih tela Romea i Julije iz Sarajeva, kako zagrljeni leže na sarajevskom mostu, obišla je svet.

Admirini otac i majka su tek nakon dva dana saznali da im je kćerka ubijena.

Po završetku rata, 1996. godine, na inicijativu i želju Admirinih roditelja, njihovi posmrtni ostaci su prebačeni na groblje Lav u Sarajevu i zajedno sahranjeni.

O njima su pisali mnogi, i pesme, i članke, i priče… Jedan od najpoznatijih članaka bio je onaj Kurta Šorka, koji je objavio Rojters 23. maja 1993. i koji je zatim obišao ceo svet. O Bošku i Admiri je snimljen i dokumentarni film koji je režirao Džon Zaricki. Sarajevska rok grupa Zabranjeno pušenje je snimila pesmu pod nazivom „Boško i Admira“, a isto tako i Bil Mejdn pod nazivom „Bosko and Admira“. Sarajevski Romeo i Julija ostaće zauvek u sećanjima Sarajlija, Srba, Hrvata, Bosanaca i Hercegovaca, ali i svih ljudi širom sveta, koji su čuli za njihovu priču

Najlepša ljubavna priča se nastavlja

Luftika

Share Tweet Share Share Follow