Magazin

Slobodan je slep od rođenja, radi za FBI, govori 10 jezika, a najbolji prijatelj mu je Japanac koji ima 115 godina

slobodan-brkic
Foto: Kurir Televizija

Sve što se dešava ima svoj razlog. I to što smo bili skoro 500 godina pod Turcima, samo nas je osnažilo. Ali, fali srpska sloga. Kad smo na rubu propasti, mi se udružimo i onda pokažemo neprijatelju da nam složnima niko ništa ne može.

Ovako govori Slobodan Brkić (35), slepi poliglota, stručnjak američkog FBI za sajber bezbednost, pravoslavni misionar koji je po sopstvenoj računici oko 9.500 stranaca preveo u pravoslavlje, od kojih oko 300 Japanaca.

Slobodan je posve neobičan Srbin. Kada smo pitali kako sve to uspeva a očima ne vidi, kroz smeh kazuje kako ustaje ranije od drugih ljudi.

U stvari, dnevno spava dva sata, jede jednom, vegan je, a ostalo vreme je za računarom. Izuzev kada peva duhovnu muziku sa sestrama bliznakinjama Verom i Nadom u horu Crkve Svetog Marka i crkve Svetog Gavrila.

Slepi mladić svira klavir i komponuje…

– Mi smo rođeni u Beogradu 1989. godine u decembru kao trojke. Od nas troje, dvoje nas je zbog viška kiseonika u inkubatoru ostalo bez vida. Drugima je to neobično, ali ja to smatram nekom vrstom prednosti. Da mogu da vratim vreme, da budem umesto Boga režiser svog života, ja bih opet isto izabrao – iznenadio je Sloba Brkić na početku razgovora.

Objašnjava i zašto je, kada su ga u više navrata pitali da li bi želeo da progleda, rekao – ne.

– Ja sam svojim životom zadovoljan. Jesam izgubio jedno čulo, ali sam dobio mnogo više. Da se to nije desilo, verovatno bih bio prosečan, običan čovek koji se bavi prosečnim stvarima. Ne bih naučio deset jezika, ne bih se bavio sajber bezbednošću i ne bih upoznao toliko divnih ljudi…

Poliglota

Govori deset jezika, među kojima: engleski, francuski, nemački, japanski, španski, italijanski, starogrčki, latinski…

Kaže da su mu jezici otvorili vrata znanja kroz koja je ušao unutrašnjim okom. Na svoj način i kroz svoju prednost Brkić često propoveda i u manastirskim portama kod nas i u svetu.

Do jezika – četiri koraka

– Jezike sam naučio putem četiri koraka koje sam lično razradio. Prvi korak je slušanje audio-kurseva kako bi se izgradio vokabular. Naučim reči. Drugi korak je razgovor s ljudima. Korak broj tri je testiranje znanja (preko filmova, gledanja vesti…) Poslednji korak je čitanje, pisanje i teoretski ostatak gramatike.

– Ovo što nam se dešava sada, kada smo pred opasnošću da nam zgrabe Kosmet, u velikoj smo meri i zaslužili. Dok nešto ne izgubimo, ne znamo koliko nam znači i prestanemo da to cenimo i koristimo ga kao podrazumevano. Tek kad dođemo pred vrata svog gubitka, bez obzira na to da li je to teritorija ili draga osoba, tek onda shvatimo.

E, kad se složimo u veri, patriotizmu, ljubavi prema svom narodu, u borbi za prave vrednosti (čast, istina, pravda i mir), pobeđujemo. Do sada smo uvek bili pobednici jer smo od retkih naroda kojima je u genu vera da “nema pravde bez morala”.

Proputovao je Brkić svet. Unutrašnjim okom ga je gledao. Često je u Americi, radi u Departmanu FBI za sajber bezbednost.

– Sada sam svake godine tamo par meseci, a prvi put sam išao još kao mali sa sestrom u Boston gde smo imali prve operacije očiju. I video sam Ameriku. Mogao sam da osetim energiju svakog čoveka pojedinačno – nisu oni loši ljudi.

Kad čovek vidi samo fizičkim vidom, on je uskraćen, jer oči varaju. Ja vidim duhovnim vidom koji je neprolazan. Nije džabe rečeno u Svetom pismu: “Blago onima koji ne videše, a poverovaše!” – priča Sloba dodajući da je i tamo u Americi najlepše i najpreglednije video Ameriku u srpskim manastirima.

Govori dalje o svojim putovanjima:

– Gde god da sam išao bilo je raznih iskustava, a najbolja energija bila je u našim srpskim, pravoslavnim manastirima i crkvama bez obzira na to da li se nalaze u Americi, Kanadi ili Srbiji.

Na primer, Crkva Sv. Jovana Šangajskog u San Francisku, naš manastir Gračanica, naše crkve širom Amerike i Kanade. Tu je energija božanstvena.

Najbolji prijatelj

Misionarenje i borba za veru ovog mladog čoveka vodili su preko interneta širom sveta. Noću i danju za računarima neprestano daje časove jezika ljudima širom Zemljinog šara. Sve ljude poštuje, ali posebno Srbe i Japance…

– Moj najbolji prijatelj se zove Jamamoto iz Japana, koji ima 115 godina i doći će ovde na leto. On je bio vojnik u Drugom svetskom ratu, učestvovao je i u napadu na Perl Harbor. Bio je i na Okinavi. Mi smo kao dva brata rođena. On svaki dan trči po 10 km. Živi sam. Unuk koji je imao 68 godina mu je umro pre tri godine…

Japanci cene Srbiju a Srbin Sloba uzvraća poštovanjem. Priča kako je pre dve godine jedna od njegovih učenica engleskog jezika, koja sada ima 96 godina, izrazila želju da ga poseti u Srbiji i kako je došla u junu prošle godine.

– Dva dana pred povratak kući, ona kaže: “Ja hoću da posetim srpsku verziju planine Fudži”. Pitam gde je to. Kaže: “Rtanj!” Kad smo otišli tamo, ja sam bio u patikama, spustilo se nebo, udarila neviđena kiša. Moj prijatelj i ja jedva smo sedam sati išli gore, pa dole, a ona je bila kao leptir. Na kraju je prešla u pravoslavlje i ponovo došla u Srbiju već u novembru prošle godine. Sad ponovo želi da dođe u maju, a rekla mi je: “Kad budem dolazila za 20 godina nadam se da se Skadarlija neće promeniti” – zvuči Brkićeva priča neverovatno.

Poštovanje Japanaca prema pravoslavlju Brkić objašnjava činjenicom da postoji pravoslavna crkva u Tokiju koja se zove Nikolaj Do prema misionaru koji je mnoge podanike carstva preveo u pravoslavlje.

– Oni hoće da čuju, da saslušaju i da promisle ono što im se kaže – objašnjava “unutrašnji pogled na Japan” naš sagovornik. Mnogi onda pitaju da se učlane u to “udruženje”, a ja im objasnim da to nije udruženje nego način života: Dobro čini – a dobrom se nadaj; Tretiraj druge kako želiš da tretiraju tebe; Govori ono što misliš i čini onako kako govoriš. I tu je sva mudrost.

Kada su jezici u pitanju, najblagorodniji su prema mišljenju Brkića oni stari: starogrčki, latinski, jer u njima živi istorijska mudrost.

Tri vrste hakera

O svojoj “glavnoj” profesiji stručnjaka za sajber bezbednost Brkić svedoči da se radi o “mladalačkoj ljubavi”.

– Ja sam počeo da se interesujem za računare i informacione tehnologije još odmalena, ali to tad nije bilo ovako dostupno. Učio sam samouko… koliko sam samo kompjutera uništio tešeći se da se čovek uči dok je živ.

Bavim se pravljenjem antivirusnih programa, veb-sajtova, baza podataka, odbrana sistema od hakerskih napada. Uvek ima klijenata i sa strane…

U IT departmanu FBI Brkić radi na antihakerskoj zaštiti. Objašnjava kako postoje tri vrsta hakera koji napadaju.

– Prvi su profesionalci koji rade za svoju vladu, za svoju državu i cilj im je da ukradu informacije ili da oštete druge. Druga vrsta hakera su tzv. hakeri-kriminalci. Oni rade isključivo za novac. Treća, najgora vrsta je grupa hakera fanatika. To su oni koji hakuju iz ubeđenja, uverenja, religije. Njima nije bitno da li su žrtve hakerskog napada Amerikanci, Rusi ili Kinezi.

Računarom usmrtili više od 300 ljudi

Kada govori o hakovanju i o zlupotrebi IT tehnologija, Brkić tvrdi da su najgori oni kojima je IT religija.

– Oni su nevernici i njima su svi nevernici. Najopasniji su u stanju da ubiju računarom. Za razliku od hakera koji kada pošalju virus obaraju sistem, u stanju su da svojim napadom pregreju računar koji eksplodira i ubija te na mestu. Preko 300 ljudi je stradalo na taj način – otkriva nam sajber tajnu.

Na kraju razgovora, postavili smo Slobodanu Brkiću njemu “dosadno pitanje”: da li ikad pomisli kakav bi mu život bio da je kao ostali?

– Gospod, umesto da dopusti ono što mi želimo, bira ono što je najbolje za nas – zaključuje Slobodan.

“Da mogu, dao bih mu svoje oči”: Sin legendarnog fudbalera oslepeo zbog neizlečive bolesti

Izvor: Kurir.rs/ Novosti

Čitajte Luftiku na Google vestima

Luftika

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link