Magazin Srbija

Srbija ima 700.000 glasača više od broja punoletnih. Ako je 4 jednako 5 onda je birački spisak baš tačan

izbori
Foto: FoNet/ Aleksandar Barda / Danas

Svaki izbori u višestranačkoj Srbiji beležili su glasove davno preminulih rođaka. Upoređivanjem demografskih podataka i biračkih spiskova pojavio se višak od gotovo 700.000 glasača.

Nema konkretnog odgovora za koga oni glasaju, ali definitivno je da je u našem izbornom sistemu 4 jednako 5. Podatke je analizirao student Pravnog fakulkteta Dušan Dačić, a celokupna dokumentacija je predate na proveru i posmatračima izbora iz misije OEBS-a.

Birački spisak u Srbiji u pojedinim gradovima ima i 36.000 više upisanih glasača nego što ti gradovi beleže punoletnih stanovnika a najveći „višak“ birača beleži se u Novom Sadu i Beogradu, dok na nivou cele Srbije ima 651.170 više imena u biračkom spisku nego u podacima o prijavljenom stanovništvu.

Ovo pokazuju podaci koje je analizirao Dušan Dačić, student Pravnog fakulteta zainteresovan za kartografiju, koji već par godina analize različite demografske podatke i predstavlja ih putem mapa.

Jedna od najnovijih karti koju je izradio u saradnji ekonomistom Bojanom Jovanovićem, koji je bio zadužen za matematičku proveru podataka, pokazuje razliku između upisanih u biračke spiskove i broja punoletnih građana u Srbiji u 2018/2019. godini.

biracki-spiskovi
Foto: Danas Print Screen

Rezultati do kojih je došao Dačić pokazuju da Beograd ima 16,9 odsto više upisanih birača nego stanovnika, odnosno 232.655 više birača.

Slede ga Centralna Srbija sa 9,7 odsto više imena u biračkom spisku, što je 288.422 građana a zatim i AP Vojvodina sa 8,2 odsto viška birača, što iznosi 130.093 imena.

Čest argument kojim iskusniji istraživači i demografi „brane“ višak u biračkom spisku jeste da se značajan broj stanovnika odselio iz Srbije, da nisu evidentirani glasači iz dijaspore, ali autor karte Dušan Dačić u razgovoru za Danas tvrdi da ovakav argument ne stoji, piše Danas.

– Neki ljudi su komentarisali da ovde nisu uračunati ljudi koji žive u inostranstvu ali ja se ne bih složio sa time. Da takav argument ne stoji vidimo i iz toga što podaci pokazuju da se najveći višak građana u biračkim spiskovima beleži u većim gradovima – Novom Sadu i Beogradu, a ne u manjim mestima iz kojih se iseljava više stanovnika. Naprotiv, manja mesta ovde beleže minus odnosno manjak upisanih u birački spisak, navodi Dačić.

On dodaje i da se upravo po poređenju tih manjih mesta može videti koliko nepravilnosti ima u biračkim spiskovima.

– Recimo jedan Paraćin ima oko 4.000 više imena u biračkom spisku a ista je situacija u i susednom Despotovcu – on isto ima preko 4.000 viška, a ima tri do četiri hiljade stanovnika manje, naveo je Dačić.

Objašnjavajući ove podatke Dačić kaže da svakako treba proveriti da li je bilo dodatnih izmena u biračkom spisku tokom prethodne godine jer su podaci koje je on analizirao izrađeni na osnovu projekcija o kretanju broja stanovnika između dva popisa Republičkog zavoda za statistiku za prethodne godine.

– Glavni razlog zašto sam ja želeo da napravim ovaj presek jeste što postoji dosta sumnji u biračke spiskove godinama unazad, često i opozicija to pominje kada se govori o izbornim uslovima. O daljim implikacijama ovakvih podataka treba konsultovati i politikologe, ja ne bih ulazio u tu vrstu političke analize. Svakako da ovo povlači posledice po poverenje u birački spisak.

O političkim posledicama razgovarali smo sa politkologom Mladenom Mrdaljem, koji kaže da upravo zbog sumnji u nesređenost biračkih spiskova opozicija ubuduće mora više pažnje da posveti kontroli samog glasanja.

– Ključno je kako se kontroliše glasanje. Manipulacija „viškom“ glasača je moguća ako opozicija ne može da kontroliše biračka mesta. S druge strane, nesređeni birački spiskovi „mirišu“ na prevaru, što opozicija koristi kao dokaz, ali tek kad se na zapisnicima utvrdi problem, možemo govoriti o prevari, naveo je Mrdalj.

On je naveo primere različitih pristupa stranka ovim problemima pa ističe da je tim Vuka Jeremića dobro primetio da je važno kontrolisati glasanje a da je pokret ‘Dosta je bilo’ izgradio reputaciju nekoga ko lovi izborne prevare.

– Zbog ovakvih pitanja na sledećim izborima može eskalirati sukob Radulović-Jeremić, jer Jeremić pokušava da preuzme Radulovićeve parole o migrantskoj opasnosti i kontroli biračkih mesta, naveo je on.

U periodu posle prikupljanja podataka koje je kartografski prikazao Dušan Dačić, vlast je uoči parlamentarnih i lokalnih izbora 2020. godine isticala da su „birački spiskovi“ sređeniji nego ikada pre.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu na čijem čelu je tada bio Branko Ružić omogućilo je javni uvid i proveru biračkih spiskova.

Ovi podaci predati su na proveru i stranim posmatračima izbora iz misije OEBS-a.

Koliko te boli uvo za druge od 0 do vozač bentlija?

Dragana Vidić

Dragana Vidić

Čeka poslednji voz za Nedođiju. I to uspešno radi jako dugo. U međuvremenu piše.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

PARTNERI SAJTA


22 Shares
Share via
Copy link