Svaki izbori u višestranačkoj Srbiji beležili su glasove davno preminulih rođaka. Upoređivanjem demografskih podataka i biračkih spiskova pojavio se višak od gotovo 700.000 glasača.
Nema konkretnog odgovora za koga oni glasaju, ali definitivno je da je u našem izbornom sistemu 4 jednako 5. Podatke je analizirao student Pravnog fakulkteta Dušan Dačić, a celokupna dokumentacija je predate na proveru i posmatračima izbora iz misije OEBS-a.
Birački spisak u Srbiji u pojedinim gradovima ima i 36.000 više upisanih glasača nego što ti gradovi beleže punoletnih stanovnika a najveći „višak“ birača beleži se u Novom Sadu i Beogradu, dok na nivou cele Srbije ima 651.170 više imena u biračkom spisku nego u podacima o prijavljenom stanovništvu.
Ovo pokazuju podaci koje je analizirao Dušan Dačić, student Pravnog fakulteta zainteresovan za kartografiju, koji već par godina analize različite demografske podatke i predstavlja ih putem mapa.
Jedna od najnovijih karti koju je izradio u saradnji ekonomistom Bojanom Jovanovićem, koji je bio zadužen za matematičku proveru podataka, pokazuje razliku između upisanih u biračke spiskove i broja punoletnih građana u Srbiji u 2018/2019. godini.
Rezultati do kojih je došao Dačić pokazuju da Beograd ima 16,9 odsto više upisanih birača nego stanovnika, odnosno 232.655 više birača.
Slede ga Centralna Srbija sa 9,7 odsto više imena u biračkom spisku, što je 288.422 građana a zatim i AP Vojvodina sa 8,2 odsto viška birača, što iznosi 130.093 imena.
Čest argument kojim iskusniji istraživači i demografi „brane“ višak u biračkom spisku jeste da se značajan broj stanovnika odselio iz Srbije, da nisu evidentirani glasači iz dijaspore, ali autor karte Dušan Dačić u razgovoru za Danas tvrdi da ovakav argument ne stoji, piše Danas.
– Neki ljudi su komentarisali da ovde nisu uračunati ljudi koji žive u inostranstvu ali ja se ne bih složio sa time. Da takav argument ne stoji vidimo i iz toga što podaci pokazuju da se najveći višak građana u biračkim spiskovima beleži u većim gradovima – Novom Sadu i Beogradu, a ne u manjim mestima iz kojih se iseljava više stanovnika. Naprotiv, manja mesta ovde beleže minus odnosno manjak upisanih u birački spisak, navodi Dačić.
On dodaje i da se upravo po poređenju tih manjih mesta može videti koliko nepravilnosti ima u biračkim spiskovima.
– Recimo jedan Paraćin ima oko 4.000 više imena u biračkom spisku a ista je situacija u i susednom Despotovcu – on isto ima preko 4.000 viška, a ima tri do četiri hiljade stanovnika manje, naveo je Dačić.
Objašnjavajući ove podatke Dačić kaže da svakako treba proveriti da li je bilo dodatnih izmena u biračkom spisku tokom prethodne godine jer su podaci koje je on analizirao izrađeni na osnovu projekcija o kretanju broja stanovnika između dva popisa Republičkog zavoda za statistiku za prethodne godine.
– Glavni razlog zašto sam ja želeo da napravim ovaj presek jeste što postoji dosta sumnji u biračke spiskove godinama unazad, često i opozicija to pominje kada se govori o izbornim uslovima. O daljim implikacijama ovakvih podataka treba konsultovati i politikologe, ja ne bih ulazio u tu vrstu političke analize. Svakako da ovo povlači posledice po poverenje u birački spisak.
O političkim posledicama razgovarali smo sa politkologom Mladenom Mrdaljem, koji kaže da upravo zbog sumnji u nesređenost biračkih spiskova opozicija ubuduće mora više pažnje da posveti kontroli samog glasanja.
– Ključno je kako se kontroliše glasanje. Manipulacija „viškom“ glasača je moguća ako opozicija ne može da kontroliše biračka mesta. S druge strane, nesređeni birački spiskovi „mirišu“ na prevaru, što opozicija koristi kao dokaz, ali tek kad se na zapisnicima utvrdi problem, možemo govoriti o prevari, naveo je Mrdalj.
On je naveo primere različitih pristupa stranka ovim problemima pa ističe da je tim Vuka Jeremića dobro primetio da je važno kontrolisati glasanje a da je pokret ‘Dosta je bilo’ izgradio reputaciju nekoga ko lovi izborne prevare.
– Zbog ovakvih pitanja na sledećim izborima može eskalirati sukob Radulović-Jeremić, jer Jeremić pokušava da preuzme Radulovićeve parole o migrantskoj opasnosti i kontroli biračkih mesta, naveo je on.
U periodu posle prikupljanja podataka koje je kartografski prikazao Dušan Dačić, vlast je uoči parlamentarnih i lokalnih izbora 2020. godine isticala da su „birački spiskovi“ sređeniji nego ikada pre.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu na čijem čelu je tada bio Branko Ružić omogućilo je javni uvid i proveru biračkih spiskova.
Ovi podaci predati su na proveru i stranim posmatračima izbora iz misije OEBS-a.
Koliko te boli uvo za druge od 0 do vozač bentlija?
Dodaj komentar