Vlasnici starih jugića mahom ne znaju da li će iznaći neki način da registruju svoja vozila, s obzirom da više niko živ ne može da objasni šta je sve potrebno kako bi se uspešno prošao tehnički pregled. Vozila nam moraju biti bez falinki, bez greške i što približnija fabričkom izgledu, ali polovne i reciklirane političare još uvek možete da nabavite na svakom ćošku, svi registrovani i dobro podmazani narodnim parama.
Da polovni političari sve više liče na polovne automobile uveren sam, jer u pokušaju da upalim jugića u dvorištu uporno mi zvocaju Ana Brnabić i Čedomir Jovanović kroz ispražnjeni akumulator. Zamuckuje, preskače, ponavlja se i nikako da kresne kako valja, upali i razgazi malo te zagušene svećice.
Palim ja tako ovog malog žilavog i navijam ’ajde Čedomire, ajde Ana’, vrištim ’vamos Juga’ i slušam vic kojim mi odgovara dotrajali crveni inadžija.
– Slušaj druže – kaže jugić – to ti je isto kao onaj vic kad se miš napije pa onda viče ’mac mac’ u nadi da mačka neće doći i da se ništa neće desiti.
Slušam jugića kako neuspešno pokušava da mi ispriča vic, sa još manje uspeha da me nasmeje jer nikako da upali, a zima još nije ni počela. Pitam se šta ću, da li da ga teram na deponiju jer kažu ljudi da na tim mestima skupljaju i recikliraju političare i automobile.
Ima logike, em troše mnogo em ne bi prošli sve neophodne preglede, te je bolje da ih se čovek ratosilja i uloži u neke štedljive mašine.
Startujem jednom, drugi put i onda odustajem jer jasno vidim da mi je ukrao vreme i živce koje mi niko nadoknaditi neće. Priča jugić kako mu se naredi, ali njegovo blebetanje i bezuspešno verglanje neko mora i da plati. A ko će drugi no onaj ko u njega sipa gorivo i na čiji račun se jugić startuje i pretvara u smrtonosnu mašinu. Dosta je bilo, sve mi živce iskida stvorenje božije, vreme ti je za otpad.
Brnabić: Malo me plaši koliko nam dobro ide, a biće još bolje – samo da je Vučić živ i zdrav
Dodaj komentar