Magazin Srbija Vesti

21.5 miliona € iz budžeta vlasnicima MHE, Vučićev kum inkasirao gotovo 2 miliona

Država Srbija je platila 21.5 miliona evra vlasnicima MHE za otkup njihove električne energije u 2020. godini, a firme koje su povezane sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Vučića, od države su zaradile oko 1.9 miliona evra. Od ukupne sume najviše je zaradio EPS, nešto više od 2.8 miliona evra.

Tokom prošle godine 120 MHE proizvelo je i prodalo državi električnu energiju u vrednosti od oko 21,5 miliona evra, pokazuje izveštaj Elektroprivrede Srbije (EPS).

U odnosu na 2019. godinu došlo je do smanjenja prihoda vlasnika MHE jer njima za vreme vanrednog stanja nije isplaćivana puna cena zbog “više sile po ugovoru sa EPS-om”.

Male hidroelektrane Međuvršje i Ovčar Banja, u vlasništvu EPS-a, su i u 2020. dobile najviše novca, ali im je ovog puta isplaćeno oko milion evra manje nego godinu dana pre toga, odnosno oko 2,8 miliona evra.

Poput EPS-a i MHE u vlasništvu firmi povezanih sa Nikolom Petrovićem isplaćeno je manje nego ranije. Njih devet prodajom struje državi ukupno je prihodovalo skoro 1,9 miliona evra, dok je u izveštaju za 2019. ta cifra bila veća za oko 400.000 evra, naveo je CINS.

Ostalih oko 16,9 miliona evra je isplaćeno za struju dobijenu iz oko stotinak elektrana.

Većina MHE čije se vlasništvo dovodi u vezu sa Petrovićem pripada kompaniji Eco Energo Group.

Petrović je u avgustu prošle godine ušao i u posao sa vetroelektranama, kada je postao suvlasnik firme Crni Vrh Power koja planira izgradnju vetroelektrane Crni vrh na teritoriji Žagubice, Bora i Majdanpeka.

Upravo je energijom vetra proizvedeno najviše struje iz obnovljivih izvora koji su subvencionisani tokom 2020, nešto više od 60 odsto, dok je iz malih hidroelektrana proizvedeno oko 17 odsto.

U Srbiji firme koje se bave MHE imaju status povlašćenih proizvodjača struje zbog obećanja države Energetskoj zajednici da će do 2020. godine 27 odsto struje proizvoditi iz obnovljivih izvora. To znači da država električnu energiju proizvedenu radom MHE otkupljuje po višim cenama ne bi li podstakla investitore da ulažu u taj posao.

Stručnjaci poput dekana beogradskog Šumarskog fakulteta Ratka Ristića pak smatraju da one proizvode malo struje nasuprot ekološkoj šteti koju uzrokuju. U mestima na čijim rekama se već nalaze ili se grade MHE građani godinama protestuju zbog štete koju trpi okolina – presušivanje reka, uništavanje vegetacije, ugrožavanje opstanka vodozemaca i slično, piše Nova.rs.

Komšije zabranjuju rad MHE, a Srbija ćuti i hrli u bezumne projekte uništavanja prirode

34 Shares
Share via
Copy link