Pokrajinski sekretar za zdravstvo je Zoran Gojković za vreme epidemije virusa korona isplivao je kao jedno od najprepoznatljivijih lica Kriznog štaba. Međutim, ono što interesuje mnoge jeste šta je kvalifikovalo čoveka koji je bio poznat po aferama kada je fingirao lekarske nalaze povređenim u saobraćajnim nezgodama ili kada je zloupotrebio pečat kolege kako bi napisao lekarski izveštaj, da se nađe u timu koji vodi Srbiju kroz epidemiju COVIDA-19?
Optužujući više od 1.000 lekara, koji peticijom traže smena Kriznog štaba, da su „nekompetentni“ i da su „oličenje politike“, ministar Zlatibor Lončar i Darija Kisić Tepavčević prevideli su činjenicu da među njima sedi upravo jedan takav: Zoran Gojković.
Tvrdeći da među potpisnicima peticije “nema infektologa i epidemiologa”, a da specijalisti iz drugih oblasti nisu kompetenti da se bave pandemijom, Kisić je zaboravila da napomene da je Gojković, jedan od korukovodilaca Kriznog štaba, zapravo hirurg ortoped.
To je očigledno zaboravio i ministar Lončar, koji je jučerašnjom izjavom da “svaka čast svakom hirurgu, ortopedu, anesteziologu… koji učestvuju u radu u ‘crvenoj zoni’, to su naši heroji, ali mere donose epidemiolozi” jasno poručio da ortopedi možda zaista ne treba da se bave epidemiološkom krizom u zemlji.
Pored toga što je svojom specijalizacijom ortopedskog hirurga i činjenicom da je na mesto sekretara doveden isključivo po političkoj liniji kao kadar SNS, Gojković upravo oličenje onoga što Lonačar “neće” u Kriznom štabu, njegova kompetencija se očigledno ne dovodi u pitanje.
Portal Nova.rs napravio je malo istraživane tragajući za informacijama koliko je ortopedija povezana sa epidemiologijom i da li Gojković ima neke reference koje bi opravdale njegovo mesto i položaj u Kriznom štabu.
Novinari su došli do naučnih radova čiji je koautor upravo Gojković.
Veliki deo njih, koji su publikovani kako bi dobio mesto redovnog profesora na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu se, međutim, ne bave ni ortopedijom, niti epidemiologijom, već biomehanikom.
U pitanju je nauka koja se izučava na Fakultetu tehničkih naika, a bavi se proučavanjem “artikulacije koštanih i mišićnih sistema, analizu načina ljudskog hoda i istraživanje sila koje utiču na deformacije ljudskog tela prilikom različitih nesreća”.
Takođe, navodi se da je “biomehanika veoma važna naučna disciplina u ergonomiji koja se bavi istraživanjem i projektovanjem sistema čovek – mašina”.
Gojković se, kako se navodi u zvaničnoj biografiji, “u ortopediji bavi prvenstveno bavi artroplastičnim procedurama”, odnosno zamenama zglobova i kukova, a za biomehaniku se, sudeći po objavljenim radovima, počeo interesovati zahvaljujući koleginici iz Australije.
Naime, Gojković je koautor na desetak naučnih radova sa Tijanom Ivančević sa Univerziteta Adelaide u Australiji.
Prema podacima sa Linkedin, Ivančevićeva je doktor primenjene matematike, a sa Gojkovićem je upravo sarađivala u oblasti biomehanike.
Jedan od radova na koji me Gojković koautor, po istraživanju rađenom u Australiji, je imalo za temu “Kontrolu ciklusa produženja-fleksije ljudskih kolena tokom vožnje biciklom sinergijom solitarnih mišićnih uzbuđenja i kontrakcija”, u kom je ova tema vrlo detaljno obrađena brojnim matematičkim formulama, kao i većina njihovi zajedničkih radova.
Pored toga, Gojković se navodi i kao koautor knjige Ivančevićeve, pod naslovom “Razvijeni sportista: Vodič za unapređenje elitnog sporta”.
U kratkom prikazu navodi se da su knjigu “pisali naučnici čija stručnost kolektivno obuhvata područja biomehanike, kliničke hirurgije, trenutne i bivše elitne atletike, inženjerstva i naturopatskog doktorskog rada”, sa namerom da edukuju sportiste kako da “poboljšaju svoje sportske performanse korišćenjem novih tehnologija, svetskog znanja o biomehanici i drevnih biljnih lekova”.
Dakle, sudeći prema njegovom zvaničnom radu i edukaciji, Gojković se možda razume u matematiku, australijske bicikliste, ljude – mašine i drevne biljne lekove, ali ne postoji nijedan pisani trag koji tog čoveka kvalifikuje da već četiri meseca odlučuje o zdravlju čitave nacije.
Sem, naravno, partijske knjižice.
Dodaj komentar