Svetomir je golim rukama zadavio vuka, pa od lekara tražio da ga puste iz bolnice jer se plaši za svoje stado

Svetomir Potić Cena, iz pirotskog sela Koprivštica na Staroj planini, juče je uprkos negodovanju lekara, na svoj zahtev, napustio bolnicu u Pirotu, gde su mu protekla tri dana sanirane rane nastale u borbi sa vukom.

Zver je pre četiri noći zatekao u svom stadu od stotinak koza u mestu Glavina.

U sukobu sa predatorom koji mu je zaklao sedam grla, Cena ga je usmrtio golim rukama, ali je tokom polučasovne borbe u toru, i sam zadobio mnogbrojne rane po rukama.

Kažiprst na levoj ruci mu je bukvalno prepolovljen, a lekari su ga operisali i nadaju se oporavku.

– Molio sam lekare da me puste jer moram da budem kraj svojih životinja. Savetovali su mi da ostanem još koji dan, da sam pod njihovom kontrolom, ali su na kraju na moje stalne molbe ipak popustili i zahvalan sam im na brizi i pažnji koju su pokazali.

Ne smem da radim i da kozama prinosim hranu, ali će mi pomoći prijatelji, a meni je važno da sam tu kraj koza i da sve sam nadgledam. Vuk mi je zaklao sedam koza koje vrede više od 1.000 evra.

Neka mi zaštitnici životinja nadoknade štetu koju sam pretrpeo, plus moje strahove, ali i traume koje je preživelo celo stado, jer mi je ono jedini kapital – kaže Svetomir Potić, za “Novosti“.

Zabrinut je, veli, za stado jer je uznemireno posle svega što je preživelo, pa želi da bude kraj njega, dok se koze malo ne oslobode i počnu normalno da se ponašaju.

– Imam pet pasa koji su se oglasili i zalajali oko pola četiri ujutro – priča Potić o noći kada se upustio u borbu sa predatorom.

– Lavež je postajao sve jači i jači. Ustao sam da pogledam šta se dešava u nadstrešnici gde su koze. Kada sam stigao i osvetlio koze video sam vuka kraj ograde koji je počeo da vuče jednu kozu. Trčale su sve s jadne na drugu stranu tora i propinjale se da preskoče.

Uspeo sam da mu je otmem i da ga povučem za zadnju nogu kako ne bi napao još neku kozu. Do tog momenta već je zaklao sedam koza i nastavio bi svoj krvavi pir.

Potom je, kako kaže, počelo rvanje sa zveri, a kao kroz maglu, kaže, pamti da je vuka u jednom momentu snažno uhvatio za podlakticu.

– Nekako sam uspeo da izvučem ruku iz njegovih čeljusti. Kraj sebe nisam imao nikav štap ili motku. Osetio sam da mi se neka toplota sliva iz obe ruke i bio sam sav krvav. Na kraju sam ga uhvatio za donju vilicu i uspeo da oslobodim ruku.

Kad ja prestao da daje znake života, krenuo sam ka selu i sa rođakom Ivicom Najdanovićem pozvao pomoć – govori ovaj krupni stočar, kojem je pre nekoliko godina, zbog rasprave sa komšijom policija uzela lovačku pušku i još mu je na vraća. – Da sam imao oružje koje mi je preko potrebno, ni stado ni ja ne bismo preživeli dramu.