Beograd Magazin

Ti si neku ženu, nečiju majku spakovao u neku vreću i zaboravio na nju kao na džak krompira

Milica Stojanovic
Foto: Privatna arhiva

Ivona Stojanović je izgubila majku a skoro tri dana nije dobila nikakvu informaciju sa VMA.

– Moja majka preminula je posle 18 dana lečenja na VMA, u nedelju, na Uskrs, a ja sam to saznala 56 sati kasnije, kada sam nakon tri dana besomučnog i bezuspešnog zvanja telefonom da dobijem bilo kakvu informaciju čula pitanje sa druge strane: A jeste vi sigurni da je ona uopšte primljena kod nas – rekla je Ivona Stojanović u svojoj ispovesti za Nova.rs koja je ostala bez svoje majke Milice (70).

– Niko da javi, niko da pomisli da neko sa ove strane skapava od brige, da smo svi ljudi, a ne džakovi krompira koje tako baciš negde kao da nisu ničiji… – Pa poslali smo telegram. XXI vek! Moje majke više nema, ne mogu da je vratim, ali ovo dokle smo stigli kao ljudi, ovo je izgubilo svaki smisao na toliko nivoa da nema reči koje bi to mogle ni da objasne, još manje da pravdaju – nastavlja Ivona.

Nakon komplikacija sa opstruktivnom bolešću pluća, njena majka je završila na odeljenju za urgentnu medicinu VMA.

Ivona napominje da je svih prethodnih dana, dok je njena majka ležala na VMA, telefonom samo dobijala samo šturu informaciju da je stanje bez bitnijih promena i spuštanje slušalice.

– Sve podatke sam ostavila prilikom njenog prijema, između ostalog i telefon – koji ste đavo sve uzimali, ako se niste udostojili da mi javite da mi je majka preminula – ogorčena je Ivona koja podseća i da se sve to desilo u isto vreme kada je nakon četiri dana pronađeno telo pukovnika Petra Simića, koji je ležao u zaključanom toaletu hitne službe.

– Moj utisak je da za praznike tamo nije bilo nikoga. Jedan dan nisam uspela ni centralu da dobijem – objašnjava traumu i svu brigu koju je prošla.

Kada je saznala vest o smrti i otišla na VMA, Ivona tvrdi da su je ubeđivali da njena majka nije imala lične stvari.

– Kao da su je pokupili sa ulice kada nekom pozli. Ona je imala uput i stvari. Jurila sam i njene stvari po odeljenjima- priseća se Ivona.

Dominira tuga, ali tu je čitava mešavina osećanja kojih Ivona ne može da se oslobodi.

– Moj najjači osećaj je poniženje. Smrt je dovoljno teška. Ti si neku ženu, nečiju majku spakovao u neku vreću i zaboravio na nju tri dana kao da nema nikoga. Za mene je to strašno, za mene je to dvostruka smrt. Nemam snage ni da vidim istoriju bolesti i da pogledam da li je u trenutku srčanog zastoja bilo uopšte dežurnog lekara da pokuša reanimaciju – zaključuje Ivona.

Nova.rs je od VMA zatražila objašnjenja i odgovore povodom ovog slučaja, ali ih do objavljivanja teksta još nije dobila.

Izvor: NovaS

Petar je otišao na VMA i nije se vratio kući, 4 dana kasnije javili su da je preminuo – gde je bio ne zna se

Redakcija Luftika.rs

komentara

Klikni da objaviš komentar

  • Od VMA je izgleda ostalo samo ime…Pre dve godine su mi nudili da mi ambulantno “jedno popodne” ugrade sondu u mokraćni kanal a daće mi broj računa doktora da uplatim koliko treba!
    Jako mi je žao zbog gubitka roditelja, nedavno sam i sama prošla kroz taj užas… Moj otac je bio u Batajnici, 44 dana, isto HOBP, sa tom razlikom što su tamo lekari zaista bili ljubazni(osim jedne doktorke koja izgleda da nije shvatila da ne treba da joj bude preveliki problem da mi kaže kolika je saturacija i na kom protoku kiseonika je moj tata koji je tada bio već skoro mesec dana u bolnici…)

  • strašno zaista 🙁
    moj svekar se srećom izvukao, ali su ga otpustili sa VMA sa probušenim plućnim krilom, a pokupio je i Covid dok je ležao tamo. Retko se neko javljao na telefon, i to samo sa njihovog lokala iz hodnika. I još su nas napali kako je čovek razmažen, jer se žalio da se loše oseća.

  • Moja baka je prezivela Koronu,bilo joj je bolje ALI su je zatazili Klostridijom! Tamo gde bi higijena zbog Kovida zrebala da bude 1000% oni ne peru ruke a Boga pitaj instrumente! I isto tako posalju telegram. I nikom nista! Ko zna koliko zivota se ugasilo zbog njihove nemarnosti!

    • U pravu ste. Prvo, kada je neko u nesvesnom stanju ili umre, pokradu mu stvari. Kada premine, u Istoriji bolesti napišu da se ceo tim lekara u tom momentu borio za njega a nije bilo nijednog lekara. A tek noćna dežurstva, nema nigde lekara. Nije to više VMA iz vremena hirurga Isidora Pape koji je i usred noći znao da pozove centralu i proveri da li odgovaraju na pozive ili spavaju. Sve je to davno prošlo vreme, nažalost sada je VMA leglo kriminala.

12.7K Shares
12.7K Shares
Share via
Copy link